Zatamnjivanje stakala

Sad ga ima, sad ga nema
Mnogi propisi doneti kod nas u poslednje vreme "pravdaju" se potrebom, ili obavezom, da budu usklađeni sa propisima EU. U redu, to je sasvim opravdano, ali zašto moramo da budemo "veći katolici od Pape"? Poslednjih dana mnogo je nedoumica u javnosti u vezi sa primenom "Pravilnika o tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima" kada je reč o naknadnom zatamnjivanju stakala na motornim vozilima. Naime, samo nekoliko dana nakon donošenja Pravilnika, koji je dozvoljavao da se prednja bočna stakla zatamne do 25 procenata, a ostala stakla, osim vetrobranskog, bez ograničenja (baš kako predviđaju i pravila EU), pravilo je, na insistiranje MUP-a Srbije, promenjeno. Po novom pravilu, bočna stakla i zadnje vetrobransko staklo i dalje je dozvoljeno zatamnjivati, ali tako da ukupna vrednost prigušenja svetla ne prelazi 25 procenata.

U čemu je onda problem? Najpre u tome da smo u koliziji sa evropskim pravilima, koja nam tako često služe kao "Sveto pismo". To i nije tako strašno, ono što izaziva čuđenje jeste da je pravilo koje se kod nas trenutno primenjuje strožije nego što je to slučaj u evropksim zemljama! Opravdano je da pitate, zašto?

Pitanje procene
Kako nam je rekao Demir Hadžić, Načelnik odeljenja za bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu Srbije, pravilo je zaista promenjeno na insistiranje MUP-a Srbije, ali ne iz razloga bezbednosti saobraćaja, već iz razloga opšte bezbednosti! Po njegovim rečima, MUP je po Ustavu ovlašćen da procenjuje pitanja od značaja za opštu bezbednost građana, i Ministarstvo za infrastrukturu, koje je donelo Pravilnik, ne može tu ništa da učini. Ne ulazeći u to, da li je pitanje zatamnjenih stakala na automobilima zaista pitanje od značaja za opštu bezbednost građana Srbije (nismo kompetentni da to procenjujemo, i svakako se slažemo da i potvrdan ali i negativan odgovor na to pitanje ima dovoljno argumenata), postavljamo samo praktično pitanje: šta sa ljudima koji su, poštujući prvobitnu normu, zatamnili stakla preko 25 procenata, i koji sada, de facto, krše propise? Da li će ti ljudi, ako ih zaustavi saobraćajna policija, i naplati kaznu od 5.000 dinara i uputi ih u servis da skinu folije (što naročito u slučaju skidanja folije sa zadnjeg vetrobrana može da ošteti grejač stakla, i time prouzrokuje štetu vlasniku vozila), biti u stvari žrtve poštovanja propisa onakvih kakvi su prvobitno doneti? Ako mogu da dokažu da su zatamnjivanje učinili dok je prvobitni propis važio, da li će neko da im nadoknadi eventualnu štetu i vrati novac od naplaćene kazne? Pitanja je mnogo, odgovora za sada nema.

Još nije gotovo
Da cela situacija bude još zamršenija, prema informacijama koje smo dobili iz Ministarstva za infrastrukturu, nije nemoguće da trenutno važeće pravilo bude poništeno, i da se vratimo na primenu prvobitnog propisa iz Pravilnika! To može da se desi ukoliko MUP Srbije proceni da zatamnjivanje stakala na vozilu preko 25 procenata ne ugrožava opštu bezbednost građana. Na pitanje kada možemo da očekujemo da MUP završi procenu da li zatamnjivanje stakala preko 25 procenata zaista ugrožava opštu bezbednost građana, iz Ministarstva za infrastrukturu nam je rečeno da oni to ne mogu da znaju, ali da su u stalnom kontaktu sa MUP-om, i da će građani na vreme biti obavešteni o eventualnim promenama po pitanju zatamnjivanja stakala na automobilima. Ostaje nam dakle da sačekamo i da vidimo da li će sadašnje pravilo o zatamnjivanju stakala na vozilima ostati na snazi, ili ćemo možda opet da primenjujemo prvobitnu normu iz Pravilnika. A dotle, naš najdobronamerniji savet je, ne zatamnjujte stakla na svom automobilu!