VW XL1

Protipovi budućih modela široj javnosti zanimljivi su jer daju nagoveštaj dizajna koji će određeni proizvođač slediti u budućnosti, ali istovremeno, lako padaju u zaborav budući da su prototipovi, daleko od “konkretnih” automobila koje će javnost kroz nekoliko godina moći da kupi. Pomenute studije vrlo često izgledaju kao da su sa druge planete, dok se ispod haube (ako ona uopšte postoji), krije mnogo tehnologije za koju prosečan potencijalni kupac, baš mnogo i ne mari.

Međutim, Volkswagen je sa konceptom XL1 promenio pravila igre. Predstavljen automobil trebalo bi (pazite sad!) da troši manje od litre goriva na sto pređenih kilometara! Praktično gledano, to bi prema sadašnjim cenama goriva značilo da se 373 kilometara razdaljine od Beograda do Budimpešte, može preći sa nekih 500 dinara, a do Atine bi se stiglo za manje od 1500 dinara... Pa, pešačenje bi bilo skuplje!

Volkswagen je još 2002. godine postavio cilj da kreira automobil sa najnižom mogućom potrošnjom i prilikom stvaranja, sve ostale aspekte podredio tom cilju. Emisija CO2 iznosi zapanjujućih 24 g/km, zahvaljujući izuzetno laganoj konstrukciji od karbonskih vlakana, veoma niskom koeficijentu otpora (0,186) i plug-in hibridnom pogonskom sistemu. Kada smo kod pogona, on se sastoji od dvocilindarskog common-rail TDI motora, zapremine 0,8 litara sa 48 KS, elektromotora snage 27 KS, sedmostepene transmisije sa dvostrukim kvačilom (DSG) i litijum-jonskih baterija. Rezultat je više nego impresivan. XL1 ostvaruje prosečnu potrošnju od 0,9 l/100km, uz izuzetno nisku emisiju štetnih materija u izduvnim gasovima. Budući da je dizajniran kao plug-in hibrid (ima utičnicu koju možete da priključite na napajanje, kao neki od kućnih uređaja), XL1 može da pređe čak 35 km koristeći samo električnu energiju, praktično sa nultom emisijom. Takođe, akumulatori mogu da se napune putem pomenutog električnog priključka za manje od dva sata.

Iako se “zeleni” automobili, koji se trenutno nude na tržištu, ne mogu pohvaliti baš sportskim karakteristikama, XL1 donekle uspeva i na tom polju. Kada je puna snaga hibridnog sistema aktivirana, Volkswagenov prototip od 0 do 100km/h ubrzava za 11,9 sekundi, dok mu je najveća brzina elektronski ograničena na 160 km/h. Ipak, brojevi ne otkrivaju sve, jer XL1 teži samo 795 kg. Kada je puna snaga neophodna, elektromotor, koji može da isporuči 100 Nm obrtnog momenta, služi i kao “pojačalo” TDI motoru (120 Nm), tako da zajedno isporučuju sasvim pristojnih 140 Nm obrtnog momenta.

VW XL1 je dizajniran za novo doba, dug je 3,888 metara, širok 1,665, a visok samo 1,156 metara. Poređenja radi, XL1 je nešto niži čak i od Lamborghini Gallardo Spydera (1,184 mm). Uz sve prednosti i napredak koji XL1 donosi, sigurno postoji nešto i što kvari sliku. U ovom slučaju, to je, kako se i očekivalo, cena. Čak i sa već uhodanim procesima proizvodnje, automobil od karbonskih vlakana košta 20 puta više nego li kad je napravljen od klasičnih materijala - čelika, odnosno, aluminijuma. Samim tim, to ovu plug & play sportsko-ekološku "zujalicu" čini dramatično skupljom nego što je, na primer, Toyota Prius.

Inženjeri VW-a o XL1 govore kao o produkcijskom modelu, a ne samo o prototipu. Ne bi bilo iznenađujuće da se ovaj prototip ubrzo pojavi i kao serijski automobil, da bi dokazao i pokazao da je Volkswagen već osvojio tehnološka rešenja koja za rezultat daju automobile koji troše manje od litre... Ili da se, možda, napravi ekološki prihvatljiv gradski, odnosno, drugi automobil za vlasnike već pomenutih Lamborginija.