Volvo V60

Moram da pognem glavu i otvoreno priznam da sam se do nedavno, ježio i od same pomisli da će neke od legendarnih marki, čvrsto vezanih za zemlje u kojima su rođene, preći u vlasništvo nedavno kreiranih kompanija sa Srednjeg i Dalekog istoka. Toliko sam se grozio takve pomisli da su otvoreno počeli da me pitaju jesam li rasista?! Ma nisam rasista, naravno, a nisam ni neki preterani tradicionalista, pa opet, Jaguar indijski, Lotus (odavno) malezijski, Rover kineski - nekako ne ide!

U stvari, vreme je da još više spustim glavu i ponizno priznam da su u politici i velikom biznisu, granice relativizovane i da sve te kombinacije istok-zapad-sever-jug shvataju samo berzanski magovi, koji uz jutarnju (doduše prilično neurotičnu) kafu, „promuljaju“ interkoninentalno par milijardi neke od ozbiljnih valuta. I sada već moram da skrušeno priznam u kakvim sam zabludama bio i zašto sam pristrasno navijao za Zapad, koji je prvo uzdigao, pa upropastio mnogo toga, dok se Istok, čekajući priliku, oslanjao na mudrost stvorenu milenijumskom istorijom. Savršeno mi je jasno da su ovih par rečenica potpuno površno posmatranje globalnih kretanja kapitala, ali definitivno akceptiraju i zablude, i predrasude kojih se moramo što pre osloboditi. Na to nas primorava istorija globalne automobilske industrije koja se upravo stvara...

Zlatni ritriver
Konačno, stigao sam tamo kuda sam krenuo, a to je, da se pozabavim jednim tradicionalnim proizvodom sa severa Evrope. Švedska, švedski čelik, bezbednost, lekar, advokat, domaćica sa troje dece i zlatnim ritriverom = Volvo. Sa jedne strane, super pozitivne asocijacije na kvalitet, porodicu i bezbednost, koje su donekle oganičile direktnu konkurenciju sa premijum markama. Stavljajući bezbednost iznad svega, Volvo se nije bavio ni sportskom dinamikom, ni pomodarstvom, ni šminkom, ni podilaženjem takvim kupcima. I propao... Zamalo! Usisao ga je jedan od “globalnih usisivača”, da bi ga se “rešio” uz “simboličnih” 1,8 milijardi dolara nadoknade. Volvo je i formalno, od letos, u vlasništvu Zhejiang Geely Holding Group, ali kakve to veze ima sa V60? Za sada, apsolutno nikakve.

I S60 i njegovo karavansko izdanje, razvijeni su pod bivšim menadžmentom, a novi će morati da se pozabavi plasmanom. A sad, još jedno pitanje koje ostaje bez odgovora. Kako se, u stilu “labudove pesme”, na kraju vladavine Forda, rodio S60 - lep, originalan, i tehnološki napredan model?

V60 je, čak, možda i lepši, i stvarno je nepravda zvati ga karavanom. Lepo kažu Šveđani: kome treba “gepek”, tu su V70 i XC70 - ovaj model je „kvazi karavan“ jer mu to dobro stoji, daje mu dobru aerodinamiku i povećava funkcionalnost. Zapravo, daje mu ono što je Volvou uvek nedostajalo - sportsku dinamičnost da bi bez kompleksa stao pred (ili pored) BMW Serije 3, Audi A4, Mercedes C klase. A tu mu je i mesto - premijum D segment.

I ljudi sami kažu: „ovo je najdinamičniji Volvo ikada“. Pa, i jeste. Podarili su mu mnogo toga osim izgleda - od dve opcije postavke ogibljenja, preko novih sistem elektronike stabilnosti, kontrole proklizavanja, pa sve do 4x4 pogona. Generalno, bitna stvar je da u relaciji udobnost protiv vozne dinamike, Volvo pravi značajan zaokret ka dinamičnosti, uz minimalan kompromis u udobnosti i bez kompromisa u bezbednosti.

Malo više duše
Kao što su pustili emocije na videlo eksterijerom, Volvo konačno ima i duše u enterijeru. Toplo, prijatno, udobno, i napred, i pozadi. Dobrim delom i praktično, ako se izuzmu tradicionalno sitne komande audio sistema, koje dobro izgledaju, ali zahtevaju previše pažnje. Sve ostalo tamo je gde treba i kako treba. Ponuda prostora je odlična, a nakon 1000 kilometara, što u S60, što u V60, mogu da potvrdim da je i zadnja klupa direktorska. Iako ne impresionira u litrama, prtljažnik je lako pristupačan, a preklapanje naslona u odnosu 40/20/40 je veoma praktično, uključujući i obaranje zadnjih naslona za glavu, pritiskom na dugme.

Ako se vratim na vozačevu perspektivu, pozicija sedenja je odlična, ergonomija dobra, a preglednost? E, tu već mora da se zađe u elektronske novotarije, koje je bolje svesti na srpski jezik umesto slovnih skraćenica. Ako se plate opcije, V60 postaje video produkcija sa kamerama koje gledaju na sve strane. Napred, levo – desno, pozadi, sam će uočiti pešaka ispred vozila i zaustaviti ga ukoliko je brzina do 35 km/h. Prvo će upozoriti vozača na malu distancu do vozila ispred, a ukoliko ne počne kočenje, V60 će sam aktivirati kočnice. Isto važi i za statičan objekat ispred vozila. Adaptivni tempomat efikasno održava odstojanje i pri velikim brzinama na auto-putu. Upozorenja na bočni saobraćaj i napuštanje kolovozne trake se gotovo i podrazumevaju.

GTDi znači benzin
I u motorskoj ponudi treba čitati sa novog lista. Raspon od 115 do 306 KS je impresivan, oznake malo komplikovane, a ima i 4, i 5, i 6 cilindara, pa ko šta voli... Tačnije, mnogo cilindara i mnogo kubika lepo zvuče, ali nova generacija benzinskih motora koja se krije pod oznakama T3 i T4, nakon vožnje okolinom Verone, obećava mnogo.

Benzinac sa direktnim ubrizgavanjem i turbinom, iz samo 1,6 litara izvlači 150, odnosno 180 KS. To je ono što se čekalo - mali motori velike snage. I to ne samo na papiru, nego i u praksi... Agregat je impresivan, i to u kombinaciji sa automatskim menjačem. I da ne bude zabune, oznaka mu je GTDi. Razumljivo, tu su i dizeli, gde dvolitarski D3 sa 163 KS može da predstavlja optimalnu motorizaciju.

Jedva čekam
Zapravo, jedva čekam V60 na dužem testu (a nadam se da nećemo na njega čekati do restilizacije), zato što je V60 neko prozvao „ubicom BMW-a“. Jedva čekam da se ili uverim, ili razuverim da je V60 zaista toliko sjajan, koliko mi se učinio u okolini Šekspirove Verone. Lep, dinamičan, precizan, uverljiv. Upravljanje direktno, tvrdo trimovan, uverljivih kočnica. T4 motor budućnosti – mali, a snažan, kultivisan i elastičan.

Ima tu i poneka zamerka na „prvu loptu“ kao što je manuelni menjač podugačke ručice, ali generalno, sve to, za sada, zvuči jako dobro. Čak previše dobro da bi bilo istinito, uključujući i startnu cenu od 29.000 evra, koja nije mala, ali ima svoje opravdanje.

A do tada, nešto drugo će me brinuti. Čak i ako je V60 stvarno to što se čini da jeste, kako će to kupci saznati, pored anemičnog i letargičnog nastupa na tržištu. Što bi bilo dobro kada bi Istok stvarno pogurao tamo gde treba i plasirao marku na sasvim zasluženo mesto. Prvo, kupcu objasnio šta kupuje, a posle ga ubedio da i sledeći put kupi istu marku. Nove „gazde“ Volvoa čeka ozbiljan, mada ne i nemoguć posao. Naravno, ako nisu kupili samo da bi pokupili tehnologiju i silne patente, nego da bi ova čuvena marka i dalje živela dostojanstveno...