INTERVIEW - Vladimir Rebić, zamenik Načelnika Uprave saobraćajne policije

Gospodine Rebiću, prošlo je godinu dana od kako se primenjuje novi ZOBS. Šta kažu statistički podaci, kada se upoređuju prošla i ova godina, o broju saobraćajnih nezgoda, poginulih i povređenih osoba u njima?
- Činjenica je da statistika jasno ukazuje da je broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 28 posto, kao i da je broj poginulih smanjen za 20 a povređenih lica za 13 posto, što pokazuje da se stanje bezbednosti u saobraćaju dosta popravilo, kada se poredi sa prethodnom godinom, a i prethodna godina je bila dosta povoljnija u poređenju sa, da ih tako nazovem, "kritičnim godinama" kao što su 2005. i 2006. godina. Uprava saobraćajne policije u tom smislu može samo da izrazi zadovoljstvo, pre svega zbog činjenice da je oko 160 lica manje poginulo u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u poređenju sa istim periodom prošle godine, odnosno, da je broj povređenih manji za gotovo 3.000. To su svakako brojke koje nas raduju, ali mi ne možemo da budemo zadovoljni time, dokle god postoje stradanja na putevima, pogotovo u obimu koji je dosta viši nego što je to slučaj u najrezvijenijim zemljama. Možda je nerealno da se mi poredimo sa Holandijom, Danskom i Britanijom, gde je stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama najniža, ali nam je svakako cilj da ih po tom pitanju dostignemo. Što se tiče materijalne štete pričinjene u saobraćajnim nezgodama, ona je teško procenjiv faktor, pošto vrednost materijalne štete, kada se radi o našim statističkim podacima, na licu mesta procenjuje policijski službenik, odnosno lice koje vrši uviđaj, i veoma teško je proceniti kolika je stvarna materijalna šteta. Materijalna šteta pričinjena u saobraćajnim nezgodama svakako nije zanemarljiva, ali je za nas neuporedivo veće bogatstvo činjenica da je smanjen broj lica poginulih u saobraćajnim nesrećama.

Može li da se kaže da je jedan od uzroka za sve što ste do sada pomenuli i povećan stepen opšte discipline vozača u saobraćaju, od trenutka donošenja novog Zakona ?
- Naš je utisak, da je za ovu prvu godinu od kada je novi ZOBS na snazi, psihološki uticaj donošenja novih propisa na građane bio presudan, što pre svega možemo da zahvalimo medijima, koji su još od septembra prošle godine, počeli da građane pripremaju na novi Zakon i da ih upoznaju sa novim saobraćajnim propisima. Njih nema puno, ali se mnogo pričalo o novom sistemu kažnjavanja vozača i o novim merama za otkrivanje prekršaja, najavljivane su nove procedure za obuku vozača, i sve je to uticalo da se neka od novih pravila urežu u svest građana, i da građani, posebno u početnom periodu od momenta primene novog ZOBS-a, u mnogo većoj meri poštuju saobraćajne propise nego što je to bio slučaj ranije. Da bi se takvo stanje održalo, da bi se zadržao trend poboljšanja, i da bi se napravio veći pomak ka bezbednijem saobraćaju u Srbiji, neophodno je da uspostave još mnogi faktori, a ne samo da saobraćajna policija radi svoj posao, odnosno ono za šta je Zakonom opredeljena. Mi smatramo da smo dobro radili, možda je mišljenje nekih da je moglo i bolje i da nismo radili dobro, ali stoji činjenica da je u ovoj prvoj godini, osim medija koji su mnogo doprineli, najveći udeo u poboljšanju bezbednosti na putevima u Srbiji dala upravo saobraćajna policija svojim aktivnostima, odnosno ispunjavanjem uloge koju nam Zakon daje, a to je neposredna kontrola i regulisanje saobraćaja.

Koliko je po Vašem mišljenju, pooštrena kaznena politika, koja je predviđena novim ZOBS-om, uticala na vozače?
- Svakako da je uticala. Kao ilustraciju, reći ću vam da je 2002. godine, višestruko povećanje kazni koje su bile predviđene tada važećim Zakonom o osnovama bezbednosti u saobraćaju, samo po sebi doprinelo smanjenju broja poginulih u saobraćajnim nezgodama za skoro 30 posto, otprilike kao ove godine. To jasno ukazuje da je psihološki efekat zaprećene kazne kod građana u tom trenutku izazvao promenu u ponašanju u saobraćaju. Slična stvar se desila i ove godine - sama priča o tome da su kazne povećane, da postoje kazneni poeni, da se predviđa drugi načini otkrivanja prekršaja, a tu pre svega mislim na video nadzor, je uticala na to da građani u znatnijoj meri poštuju saobraćajne propise. Da li će se taj trend nastaviti i poboljšati, to osim saobraćajne policije zavisi i od sudija za prekršaje i od još nekih činilaca. Naš čovek je "osetljiv" na udarac po džepu, ali je veoma važno da plaćanje kazne, kada građanin dobije pravosnažnu presudu od sudije za prekršaje da je dužan da plati kaznu zbog kršenja saobraćajnih propisa, bude izvesno. Izvesnost od plaćanja kazne mora da bude realna: dokle god u svesti građana bude postojala misao da možda mogu da izbegnu plaćanje kazne na ovaj ili onaj način, do tada nećemo imati do kraja uređen sistem.

Sa jedne strane imamo vozače i pravosuđe, sa druge strane imamo saobraćajne policajce. Da li se saobraćajci po novom Zakonu osećaju zaštićenijim, sa jačom zakonskom zaleđinom u nastupu prema vozačima?
- Neki građani su u prethodnom periodu, zbog mnogih faktora, među kojima su i sporost administracije, odnosno sporost rešavanja slučajeva, i mali stepen izvesnosti naplate kazne, imali utisak da saobraćajni policajac, kao predstavnik države, nije tako "važan" i da može da se "eskivira" na različite načine, pa su neretko bili i bahati, a bilo je i slučajeva da su napadali saobraćajne policajce. Novi Zakon jeste u određenoj meri omogućio da saobraćajac bude zaštićeniji, bezbedniji u obavljanju svog posla, pre svega propisivanjem da je vozaču zabranjeno da izlazi iz vozila dok mu to saobraćajac ne omogući. Tu se mislilo na bezbednost saobraćajaca, ali je pomenuta odredba usmerena i na bezbednost vozača, koji izlaskom iz vozila može da u opasnost dovede sebe, saobraćajca i druge učesnike u saobraćaju.

Da bi zaštita saobraćajaca, u raznim mogućim oblicima, u obavljanju dužnosti bila do kraja provedena, pored pravne regulative, neophodna su i određena tehnička sredstva. Koliko se na polju tehničke opremljenosti saobraćajne policije postiglo do sada?
- Ova prva godina primene ZOBS-a je baza da se nešto revolucionarno desi u Srbiji po tom pitanju, pošto je Zakon propisao obavezu da se 52,5 posto od naplaćenih novčanih kazni za saobraćajne prekršaje uloži u opremanje saobraćajne policije, i taj novac ne može, sve kada bi i hteli, da se uloži u nešto drugo. To pre svega u narednom periodu podrazumeva opremanje adekvatnim vozilima, koja će imati uređaje za dokumentovanje kako samog prekršaja, tako i komunikacije između saobraćajaca i vozača. Mi se nadamo da bi ovime trebalo da bude iskorenjena, ili barem smanjena na najmanju moguću meru mogućnost korupcije, a sa druge strane, tako će biti obezbeđeni adekvatni dokazi. Mnogo postupaka saobraćajnih prekršaja se ne procesuira na adekvatan način ili se sporo rešavaju zato što saobraćajna policija nije u mogućnosti da pribavi adekvatan dokaz - da li je vozač bio vezan ili ne, da li se nepropisno prestrojio, da li je prošao kroz crveno svetlo i tako dalje. Namera je da u sledećoj godini sva vozila koja nabavimo budu opremljena pomenutim uređajima, a pošto će jasno biti propisana i procedura postupanja saobraćajaca, uz adekvatan video i foto zapis, procesuiranje saobraćajnih prekršaja kod sudija za prekršaje će biti u mnogome olakšano.
Situacija je već ove godine, što se tiče naše tehničke opremljenosti, bolja nego do sada, jer su ove godine određena novčana sredstva od stigla do nas, i upotrebljena su za nabavku nove opreme. Zahvaljujući tome, praktično smo skoro do kraja iz upotrebe izbacili radarske uređaje koji nemaju mogućnost dokumentovanja, i to iz dva razloga: najpre da bi sudijama za prekršaje mogli da prezentujemo adekvatne dokaze, a drugi je razlog da bi sprečili mogućnost korupcije. Uređaji koje smo nabavili beleže sve događaje koje saobraćajac snima, i on ne može da briše snimljeni materijal, odnosno, ukoliko izbriše fotografiju, u memoriji ostaje trag da je nešto brisano, čime se odmah sugeriše da je učinio nešto što nije smeo, pošto mora da pravda svako "okidanje" uređaja.

Evropske integracije su donele dosta izmena u radu i ovlašćenjima saobraćajne policije. Tako na primer, u zemljama EU detaljnu, nenajavljenu kontrolu teretnih vozila u saobraćaju obavlja posebna služba (u Nemačkoj se zove BAG) sastavljena od visokoobrazovanih policajaca, saobraćajnih inženjera, ekologa, tehnologa i carinika. Da li je takav model primenjiljv i kod nas?
- Bili smo u studijskoj poseti u Nemačkoj, i imao sam priliku da vidim, kao i da prisustvujem kontroli o kojoj govorite. Oni skrenu teretno vozilo na neki parking ili odmorište, gde ne ugrožavaju saobraćaj, i vrše detaljnu kontrolu iz više aspekata. U ovom trenutku nije realno da se nešto slično primeni i kod nas, ali idemo u tom smeru. Uprava saobraćajne policije je u postupku nabavke vaga, koje će biti u vlasništvu saobraćajne policije, i koje će da omoguće adekvatno brzo merenje osovinskog opterećenja, čime praktično štitimo puteve i ono što rade putari na revitalizaciji putne mreže u Srbiji. U budućnosti, saobraćajna policija će svakako da se razvija u pravcu da kontrole teretnih vozila obavljaju timovi visokostručnih kadrova, sastavljeni od više članova, pre svega zbog brže i adekvatnije kontrole, ako i sprečavanja korupcije. U tom smislu smo već preduzeli neke korake - ove godine smo školovali, odnosno privodimo kraju školovanje oko hiljadu policijskih službenika za kontrolu vozila koja imaju digitalne tahografe. Nadamo se da će u dogledno vreme gotovo svaki saobraćajac u Srbiji biti obučen za takvu kontrolu, kao i da će naša kontrola biti priznata u zemljama EU.

U zemljama EU policija rigiroznije nastupa prema prekršiocima saobraćajnih propisa, naročito kada su u pitanju gruba i teška kršenja zakona i propisa. Koliko je tako nešto primenjljivo kod nas?
- Moram da se vratim na početak, i na priču o tome da su građani ranije imali osećaj da saobraćajci nisu važni, da može da ih se zaobiđe, da ih se potplati, a bilo je i slučajeva fizičkih napada na njih, cepanja zapisnika pa i povređivanja saobraćajaca dok su na dužnosti, od strane građana. Upravo zbog toga, da bi se takve stvari eliminisale koliko je to god više moguće, potrebni su nam uređaji za dokumentovanje. Oni će, uz već postojeća pravila ponašanja saobraćajaca prema građanima, koja propisuje i ZOBS ali i naši pravilnici, u mnogome da smanje kako mogućnost mita i korupcije (za to su uvek potrebne dve strane) tako i mogućnost bahatog i arogantnog postupanja građana prema saobraćajcima, ali i obrnuto.
U zemljama EU policajci verovatno jesu zaštićeniji u obavljanju svoje dužnosti, ali je po meni to pre svega refleks pravosuđa. Ukoliko pravosuđe dovoljno štiti policijskog službenika, građani ne mogu da budu bahati prema njima. Ukoliko se adekvatno izriču i izvršavaju sankcije za građanina koji neće da se zaustavi na znak policajca, ili ga na bilo koji drugi način ometa u obavljanju dužnosti, onda će građani dobro da razmisle o svom ponašanju prema saobraćajcima, a tada je sasvim svejedno da li je saobraćajni prekršaj lakši ili teži.

Posmatrano sa aspekta ekologije, naročito imajući u vidu da su takvi zahtevi od strane EU prema nama sve strožiji i sve češći, koliko ste u stanju da stanete na put vozačima čija vozila zagađuju okolinu neuporedivo više nego što je dozvoljeno?
- To je veoma sporno pitanje, pre svega iz socijalnog i ekonomskog ugla posmatrano. ZOBS propisuje obavezu kontrole da li vozila ispunjavaju ekološke uslove, odnosno, koliko zagađuju vazduh. Međutim, ukoliko bi saobraćajna policija u ovom trenutku nabavila uređaje neophodne za takvu kontrolu, koje trenutno nemamo, i počela rigorozno da kontroliše koliko vozila zagađuju životnu okolinu, bojim se da bi u jednom trenutku veći deo vozila, možda čak i policijskih među njima, bio isključen iz saobraćaja jer ne ispunjavaju propisane ekološke norme. To je veoma ozbiljno pitanje, koje treba sistemski i sistematski, na nivou države da se rešava, jer je tu prisutan socijalni aspekat. Zamislite da sada odjednom presečemo i kažemo od danas milion ili dva miliona vozila ne može da se registruje, a time i koristi, jer ne ispunjava ekološke norme? Najrealnije rešenje tog problema je da država napravi neki program putem koga će to pitanje da se reši u narednih 5 ili 10 godina. Najlakše je doneti propis i reći od danas ovo može ili ne može. Propis koji 70 ili 80 posto građana dobrovoljno ne poštuje, je neprimenjljiv propis. Primer radi, u zemljama EU se emisija izduvnih gasova vozila proizvedena pre 1980. godine ne utvrdjuje, a u Srbiji broj ovakvih vozila je znatan.

Saobraćajna policija je samo jedan deo MUP-a. Kakva je vaša saradnja sa ostalim delovima Ministarstva, ali i sa carinom, graničnom policijom, saobraćajnim inspektorima, komunalnom policijom, parking servisima, AMSS-om i drugim institucijama?
- Što se tiče te bazične saradnje, podatke koji su iz naše nadležnosti i koje druge službe i institucije traže od nas, mi svakako prosleđujemo, i tu nema nikakvog spora. Sa Carinom bi trebalo da imamo najtešnju saradnju sa obzirom na činjenicu da se šverc robe najčešče obavlja na putevima, i da se, osim na graničnim prelazima, tu najlakše otkriva. Drugo pitanje su carinski prekršaji, odnosno, upravljanje vozilima koja su registrovana u inostranstvu, i tu imamo određenih problema - ne u smislu saradnje sa Carinom, vec zbog određene nepreciznosti važećih propisa, pre svega carinskog Zakona, odnosno, pitanja šta se smatra carinskim prekršajem. U tom smislu možda postoji mogućnost za poboljšanje saradnje, premda se saradnja u tom pogledu najviše odvija na lokalnom nivou.
Ako posmatramo saradnju saobraćajne policije i Parking servisa, pošto policija nema sopstvena vozila za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila, najčešće koristimo vozila koja su u vlasništvu komunalnih službi, odnosno Parking servisa.
O saradnji sa Komunalnom policijom je za sada rano da se bilo šta kaže, pošto je Komunalna policija tek nedavno formirana - mi smo pružali podršku dok su bili u postupku osnivanja, kadrovi Komunalne policije se edukuju pod okriljem MUP-a.
Sa AMSS-om imamo najintenzivniju saradnju, pošto oni dugo postoje, kao i mi - može da se kaže da smo zajedno "odrastali", a imamo i zajednički interes, da obezbedimo i informišemo građane u saobraćaju. Naš deo je bezbednost, a AMSS informiše građane, tako da je saradnja između nas i AMSS neprekidna - ako se desi neka nezgoda koja uzrokuje zastoj ili prekid saobraćaja, mi obaveštavano AMSS a oni vozače, i obrnuto, ako oni prvi saznaju, oni javljaju nama a dalje sve ide uhodanim tokom.
Saobraćajne inspekcije imaju specifičnu situaciju - po važećim propisima, onaj ko upravlja putem opredeljuje koja vozila mogu da prolaze njime, a mi smo u obavezi da poštujemo postavljenu saobraćajnu signalizaciju. Kada dobijemo signale, načešće od građana ali i od lokalnih saobraćajnih inspekcija, da se vozila, a to su uglavnom kamioni, kreću putevima kuda ne bi smeli (najčešće da bi izbegli plaćanja putarine), mi onda intenzivnije upućujemo patrole na te lokacije da bi to proverili. Sa Ministarstvom za infrastrukturu, odnosno sa njihovom saobraćajnom inspekcijom imamo veoma dobru saradnju - pošto njhovi inspektori nemaju ovlašćenje za upotrebu mera fizičke prinude, vrlo često im asistiramo kada su u kontroli ili kada sprovode mere iz njihove nadležnosti. Takođe smo uključeni i u tim koji je formiran na nivou Srbije, a koji se bavi sprečavanjem "sive ekonomije", odnosno izbegavanjem pravila koja se odnose na drumski prevoz robe i putnika.

Srbija se nalazi na dva važna saobraćajna koridora, i zahvaljujući toj činjenici, u letnjim mesecima smo svedoci velikih gužvi, mnogo ljudi iz inostranstva automobilima i kamionima prolazi kroz našu zemlju, uglavnom koristeći autoputeve. Kakva su Vaša iskustva sa ljudima iz drugih zemalja, mislimo tu pre svega na njihovu saobraćajnu kulturu?
- Interes Srbije jeste da privuče što veći broj vozača da prođe kroz našu zemlju, naravno, iz ekonomskih razloga. Naša je obaveza da od trenutka ulaska u našu zemlju tim ljudimo omogućimo bezbedne uslove za vožnju. Da bi izbegli sve neželjene situacije kojih je prethodnih godina bilo, uz veliku pomoć AMSS-a, mi smo pokušali da eliminišemo subjekte koji neopravdanim i opasnim sredstvima izazivaju potencijalne kvarove na vozilima - bacanjem raznih predmeta na put ili namernim kvarenjem vozila presecanjem instalacija dok su na nekim odmorištima ili parkinzima. Da bi takve pojave sprečili, naši pripadnici obezbeđuju parkinge i odmorišta, i tako se brinemo da ti "divlji" prevoznici ne zarađuju na tuđoj nesreći.
Pretpostavljam da i vi znate da smo na autoputu zabranili stacionarne kontrole, ne može više da se desi da saobraćajac istrčava na pola autoputa da bi zaustavio vozilo, sada se to rešava policijskim presretačima. Na nekim delovima povremeno preusmeravamo vozila radi planiranih kontrola, uglavnom se radi o vožnji pod dejstvom alkohola, i naravno, tu je stacionarna kontrola merenja brzine kojom se vozila kreću na autoputu, ali se to radi uglavnom sa nadvožnjaka ili nekih proširenja puta, bez zaustavljanja vozila. Vozače koji su znatno prekoračili dozvoljenu brzinu (naravno da to ne činimo sa vozačima koji su vozili 121 km/h tamo gde je ograničenje 120 km/h) zaustavljamo na naplatnim rampama, jer je tamo bezbedno da se to učini. Ukoliko vozač ne veruje u snimak koji mu predočimo, ima mogućnost da se vrati do mesta gde je snimak napravljen (ukoliko je u pitanju stranac, oduzima se putna isprava), ali većina njih ne osporava snimke. Ako je u pitanju manji prekršaj, daje mu se zapisnik sa uplatnicom da ode u najbližu poštu ili banku da uplati, a ako je veći prekršaj, odvodi se kod sudije za prekršaje (ovo se odnosi na strance).

Već godinama unazad svedoci smo lepe akcije koju u septembru mesecu provodi saobraćajna policija, kada posebnu pažnju posvećujete bezbednosti đaka prvaka u saobraćaju. Prema vašim saznanjima, kakvi su efekti te akcije, koliko je to doprinelo smanjenju broja nezgoda kod najmlađih školaraca?
- U pravu ste, tu akciju provodimo već dosta godina, i praksa je do sada pokazala da je septembar mesec, kada je reč o mališanima, najbezbedniji mesec za njih u saobraćaju, kada se poredi sa ostalim školskim mesecima. Pojava uniformisanog pripadnika policije kod tih je mališana izuzetno dobro prihvaćena, i mi sve te godine unazad, tokom septembra imamo saobraćajce u zonama škola, koji kontrolišu brzinu kretanja vozila, nepropuštanje pešaka, crveno svetlo na semaforu, interventno regulišu saobraćaj i tako dalje. Pored toga, u školama držimo predavanja prvacima, upoznajemo ih sa osnovnim pravilima bezbednosti saobraćaja i sa saobraćajnim znacima, ali moram da kažem da bi naši napori na tom polju dali još bolji rezultat, kada bi se i roditelji više uključili u edukaciju dece o saobraćaju. Roditelji treba da shvate da su oni u tom procesu edukacije važniji i od nas, i od učitelja i nastavnika te dečice, i da svojim ličnim primerom najviše mogu da doprinesu da deca usvoje pravila ponašanja u saobraćaju.

Od 1. januara 2011. godine bi trebalo da dobijemo nove vozačke dozvole, nove saobraćajne dozvole, nove registarske tablice. Koliko će to konkretno da znači saobraćajnoj policiji, kakav će uticaj da ima na Vaš svakodnevni rad?
- Područje na kome će najviše da se oseti značaj novih registarskih tablica jeste video nadzor. Nove tablice će biti znatno čitljivije da tako kažem, pošto će biti boljih reflektivnih svojstava, što će znatno da doprinese pouzdanosti utvrđivanja prekršioca, a time će biti i olakšano procesuiranje prekršaja. Što se tiče novih dozvola, one bi trebalo da budu kompatibilnije sa evropskim, odnosno, naše baze podataka će biti kompatibilnije sa bazama podataka zemalja EU. Sama vozačka dozvola će zbog svog izgleda i sadržine biti prihvatljivija u inostranstvu (u postupku su procedure priznavanja naših dozvola u inostranstvu - sa Italijom je skoro završeno), što će našim vozačima koji rade u inostranstvu u mnogome da olakša život, jer više neće morati da menjaju dozvole.
Kada se radi o, da tako kažem, proverljivosti tih novih dokumenata, nadam se da će ona u 2011. biti podignuta na najviši mogući nivo, jer zajedno sa našom Upravom za informacione tehnologije planiramo nabavku čitača, koji će omogućiti da saobraćajni policajci u kontroli veoma brzo mogu da dobiju sve relevantne podatke o vozaču i vozilu. Planirano je da se tokom sledeće i 2012. godine, zajedno sa uvođenjem registarskih nalepnica, nabave i čitači koji će moći da očitaju podatke sa nalepnice (da li je vozilo registrovano ili mu je istekla registracija) bez zaustavljanja vozila, što će u mnogome da smanji, odnosno skoro da ukine one rutinske kontrole kada se vozači zaustavljaju da bi se proverilo da li im je istekla registracija. Kada to zaživi, neće biti razloga da zaustavljamo vozila ako se na način kako sam opisao utvrdi da je vozilo registrovano, ako vozač nije prekoračio dozvoljenu brzinu, ako je vezao pojas, ne razgovara mobilnim telefonom dok vozi i tako dalje. Ostaće jedino namenske kontrole vozača kada je u pitanju alkohol, psihoaktivne supstance, i kontrole teretnih vozila o kojima smo već pričali. Kada sve to profunkcioniše, to će biti procedura koja je usklađena sa zemljama EU, a osnovna ideja svega toga jeste da neko ko pređe iz Mađarske u Srbiju, po pitanjima o kojima smo sada pričali, ne primeti da je prešao granicu.

Novi ZOBS se primenjuje već skoro godinu dana. Da li se prema Vašim saznanjima odnos na relaciji vozači - saobraćajci izmenio na bolje? Da li vozači mogu u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj da u saobraćajcima vide zaštitnike i saradnike na istom zadatku - bezbednom saobraćaju?
- To bih ja voleo da čujem od vas kao učesnika u saobraćaju, jer naša ideja jeste bila i još uvek je da tu napravimo pozitivan pomak, da građani izmene svoj stav prema saobraćajnoj policiji, da shvate da smo tu da bi zaštitili njihova prava koja proističu iz Zakona, da omogućimo onom ko želi da poštuje saobraćajne propise da to i čini u punom obimu. Naš je cilj da rad saobraćajne policije učinimo što je moguće objektivnijim, da sklonimo saobraćajce sa ulica i puteva gde to nije neophodno, i da se sve dokumentuje putem video nadzora - kako prekršaji tako i postupanje saobraćajaca u vršenju dužnosti i komunikaciji sa vozačima. To će nemerljivo da pomogne i u smanjenju bilo kakve mogućnosti mita i korupcije, i da tako, između ostalog, dokažemo da smo transparentni u radu.
Tokom prethodne dve godine proveli smo jedan projekat, koji je po mom mišljenju, možda i najveći pomak saobraćajne policije: opredelili smo oko 2.000 mesta u Srbiji gde policijski službenici mogu da kontrolišu brzinu vozila, i tačno se zna gde su ta mesta. Ona su određena na osnovu bezbednosne problematike - to su mesta gde je moguće postići veće brzine, a te veće brzine direktno utiču na nebezbedno ponašanje vozača. Onda smo odredili proceduru zaustavljanja vozača i odredili da to bude na mestima gde ima dovoljno prostora da vozač koji je zaustavljen ne remeti saobraćaj i da ne izlaže opasnosti sebe, saobraćajca i druge učesnike u saobraćaju.
U dogovoru sa upravljačima puteva cemo postaviti saobraćajnu signalizaciju, znak "radarska kontrola" da građani znaju gde se kontroliše brzina. Mi svakako želimo da se to zna, i na našem veb sajtu objavljujemo koja su to mesta.

Često pominjemo video nadzor - da li će cela Srbija da bude pokrivena njime?
- Moj odgovor je da, u planu je da bude tako, ali ako me pitate kada će to da bude, to već ne mogu da znam. To naravno zavisi od sredstava, koja su opredeljena između ostalog i Zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, koji predviđa obavezu osiguravajućih društava da pet godina izdvajaju 1,2 posto od naplaćene premije osiguranja za tu svrhu. Dosta toga zavisi i od lokalnih samouprava, kojima se vraća jedan deo sredstava od naplaćenih kazni, i koje odlučuju na šta će taj novac da se troši. Mi svakako nemamo ništa protiv ako se nešto od toga uloži u nabavku opreme za dokumentovanje prekršaja, tj. video nadzora, što će uz povezivanje sa lokalnom policijskom upravom da rezultira da se saobraćajci manje koriste u neposrednom otkrivanju prekrsaja.

Da li bi ste bili zadovoljni da u godini koja nam predstoji, situacija po pitanju bezbednosti saobraćaja nastavi da se razvija tempom kao što je to bio slučaj u 2010. godini, ili mislite da to može i bolje?
- Mi svakako želimo da bude bolje nego što je to bio slučaj u ovoj godini. Iskustvo drugih zemalja u okruženju ukazuje da je obično prva godina bila veoma dobra, a da je onda neočekivano zabeležen negativan trend u narednoj godini. To je ono što nam se ne dopada, i što ne želimo. Mi ćemo da učinimo sve da nam se tako nešto ne desi, odnosno, da stvari barem zadržimo na nivou iz ove godine. Da bi u tome uspeli, neophodna nam je adekvatna podrška sudija za prekršaje - ukoliko se prekršaji koje smo propisno dokumentovali zaista i procesuiraju. U svakom slučaju je bolje da se manji broj lica prijavi za prekršaje, ali da svi budu kažnjeni jer je nepobitno dokazano da su zaista učinili prekršaj, nego da prijavimo mnogo vozača, a da nam pola od tih slučajeva "padne", bilo zbog naše neadekvatne dokazne dokumentacije ili zbog neažurnosti sudova. Na taj način se pravna norma, koliko god da je dobra sama po sebi, diskredituje, a to nikako nije dobro.