Toyota RAV4

Prva generacija modela RAV4 pojavila se davne 1994. godine i bio je prvi kompaktni SUV na evropskom tržištu. Formula je bila vrlo jednostavna: platforma od Corolle, integralni pogon, povišena karoserija sa klasičnim i univerzalnim dizajnom. Uspeh nije izostao, a čak i danas, kada svaki proizvođač ima svog predstavnika u ovoj kategoriji, Toyota RAV4 i dalje se nameće kao etalon.

Kako smo od Toyote navikli da redizajn obično podrazumeva vrlo decentne izmene, ipak, ne možemo reći da smo bili iznenađeni novim izgledom njihovog vrlo popularnog modela. Novi RAV4 ostavlja utisak još ozbiljnijeg modela i deluje "više muški", sigurno više nego što je to bio slučaj ranije, mada je moj subjektivni utisak zamućen činjenicom da sam za volanom uglavnom viđao osobe suprotnog pola.

U unutrašnjosti se, međutim, nije ništa bitno menjalo. Enterijer Toyote RAV4 je funkcionalan, dovoljno prostran i iznad svega - kvalitetan. Tome doprinosi i da je test-automobil bio prilično dobro opremljen, ali i u osnovnom paketu, utisak je sasvim solidan. I tu delimično leži tajna njegovog uspeha, a pored toga, RAV4 ima još nekoliko trikova u rukavu.

Iako pripada grupi "većih" automobila, kada sedne za upravljač, vozač se zbog visoke pozicije sedenja i nisko postavljene instrument table, bez obzira na visinu, neće osećati "malo" u odnosu na automobil, te mu se neće činiti kao da sedi za volanom nečega što će zahtevati veliku veštinu kako bi se njime "vladalo". U vožnji se stiče isti utisak, ali o tome malo kasnije.

Ukoliko se pojavi potreba za dodatnom količinom prostora u prtljažniku ili možda na zadnjem sedištu, isto se može podešavati (ugao naslona i sedalog dela uzdužno). Još nešto - kod automobila ove vrste, ponekad treba biti jak "kao Samson" da bi se peta vrata zatvorila. No, ne i kod modela RAV4. Ona se otvaraju na isti način kao i bočna (na desnu stranu), što možda ponekad i nije najpraktičnije, ali ovakvo rešenje definitivno ima svojih prednosti.

I pored mase od preko 1,6 tona, RAV4 odaje utisak automobila kojim se lako upravlja. To se ne odnosi samo na upravljački mehanizam, već i na sve ostale komponente i komande. Sa druge strane, ove osobine ga ne svrstavaju u precizne vozačke mašine, ali je ovde reč o SUV modelu koji je namenjen prosečnom kupcu (naravno, koji može da ga priušti).

Na žalost Toyote, naš zakon još uvek ne prepoznaje ekološki prihvatljive tehnologije, odnosno «čiste» motore, već samo radnu zapreminu. U slučaju modela RAV4 koji je bio na našem testu, on pripada "luksuznoj" kategoriji, jer ima zapreminu od 2,2 litre iz koje je dobijeno 150 KS i 340 Nm. Automatski menjač odlično se slaže sa ovim agregatom, a uz njega, Toyota čak nudi i "Sport" opciju (sa automatskim međugasom!) kao i mogućnost manuelne promene stepena prenosa putem "leptir" poluga na upravljaču.

Iako ta funkcija sasvim lepo radi, lično ne vidim potrebu za ovakvim rešenjem, ali se u praksi pokazalo da kupci to vole, iako ga možda i ne koriste. Slično važi i za integralni pogon, mada je njegova funkcija daleko važnija, pogotovo što se za njim može ukazati vrlo realna potreba. Sistem integralnog pogona ima "samo" elektronsku kontrolu centralnog diferencijala (od 100:0 do 55:45 ka napred), sasvim adekvatnu za većinu korisnika. To znači da nije za ekstremne terene, ali se ovaj model zbog toga ni ne kupuje.

Ukratko rečeno, RAV4 je tih, štedljiv i vrlo solidno motorizovan, sa nešto "tvrđim" i stabilnijim oslanjanjem, pogotovo za jednog terenca. Poslednje osveženje samo je utvrdilo njegovu poziciju i čini ga vrlo "aktuelnim".