Toyota Auris

Iako se ime najvećeg proizvođača automobila na svetu, u poslednje vreme često pominjalo u medijima, velika vodena masa, zvana Atlanski okean, uspela je da zadrži navodne probleme Toyotinih vozila "sa one strane bare". To je značilo da je dobra, stara Evropa, kao i uvek, ostala bezbedna i bezbrižna. Modeli namenjeni ovom tržištu kočili su i ubrzavali onako kako su njihovi vlasnici i želeli, a nas je ovog meseca zanimalo kako ide i koliko troši novi, odnosno, restilizovani Auris.

Jedan pogled na automobil dovoljan je da se uoči šta je Toyota izmenila na Aurisu. Pored "zatezanja bora" ili bolje rečeno "uklanjanja podvaljka i malo liposukcije", Auris je "ordinaciju" napustio nekako mlađi, vitkiji i britkiji nego što je bio kada je "primljen". No, i pored toga, Auris i dalje izgleda kao izbor onih ljudi koji igraju na sigurno.

U unutrašnjosti se, pored zasečenog kožnog upravljača, može videti i nova instrumentacija, dok je kvalitativni utisak unapređen, upotrebom mekših materijala. Međutim, kao što odelo ne čini čoveka, tako ni kvalitet plastike na instrument-tabli ne čini automobil. Ostale "vrednosti" modela Auris ostale su manje-više nepromenjene, jer je količina prostora sasvim zadovoljavajuća, baš kao i zapremina prtljažnika od 350 litara. Ono što je promenjeno jesu sedišta. Mekše su postavljena i što je još važnije, smanjena je lumbalna podrška. To će naročito odgovarati višim vozačima koji će moći udobnije da se nameste, a istovremeno, omogućava i bolju iskorišćenog unutrašnjeg prostora.

Pod haubom test-modela nalazio se unapređen, 1,6-litarski agregat sa 132 KS, na čijoj je oplati, krupnim slovima napisano "Valvematic". Ovde je reč o varijabilnom razvodu izduvnih i usisnih ventila koji ovaj motor podjednako čini i snažnim, i elastičnim. Njegov prethodnik nije se mogao naročito hvaliti istim, zbog čega je ovo i značajno. Pored toga, menjač je dobio još jedan, osnosno šesti stepen prenosa, što je značajno rasteretilo agregat, ali i sluh onih koji se u njemu voze.

Iako ne možemo da upremo prst u "krivca" (verovatno ima od svega po malo), restilizovani Auris ima i značajno nižu prosečnu potrošnju goriva.

Naime, Aurisa smo posle sedam dana vratili sa prosečnom potrošnjom od svega 6,8 litara bezolovnog benzina, što je za naše uslove prilično dobar rezultat. Ako je verovati elektronici putnog računara, trenutna potrošnja se pri, koliko-toliko, konstantnoj brzini od 100 km/h, kretala ispod 5 litara. Rad motora je vrlo tih i uravnotežen, a stvari kao što su vibracije ili buka, potpuno su strani termini. Toyota je deklarisala da ova verzija do 100 km/h stiže za tačno 10 sekundi, a subjektivno posmatrano, više se oseti snaga pri nižim, nego u višim obrtajima motora. Zapravo, "elektromotorni" efekat i raspored snage postignut je skoro u potpunosti, što je pozitivno za benzinski agregat namenjen široj populaciji.

Iako su kod nas, a i u Evropi, popularniji dizel agregati, ovog puta smo (ili bar ja), na strani benzinskog motora. Za cenu od 17.000 evra, dobija se ili dizel verzija od 1,4 litre sa 90 KS u Terra paketu ili voženi 1,6 motor sa 132 KS u Luna opremi. Pored očigledne razlike u snazi, Luna paket u odnosu na Terra obuhvata bočne vazdušne jastuke napred i pozadi, vazdušni jastuk za kolena, automatski klima-uređaj, svetla za maglu, elektro-sklopive retrovizore i još nekoliko elektro-detalja. Sa druge strane, ekvivalentna dizel verzija sa dvolitarskim D-4D agregatom sa 126 KS, skuplja je za 3300 evra.

Odluka i nije tako teška, zar ne?