Intervju

Emerson Fittipaldi

Veliki Emmo



Karijeru u F1 završio je pre gotovo 30 godina, ali još uvek je veoma popularan u paddocku. Emerson Fittipaldi je živa legenda brazilskog i svetskog automobilsog sporta čija slava ne prolazi...


Brazil je F1 dao mnogo odličnih vozača - Jose Carlos Pace, Emerson Fittipaldi, Nelson Piquet, Ayrton Senna, Rubens Barrichello, Felipe Massa... I od ove šestorice koja su pobeđivala u najelitijem automobilskom takmičenju, samo Piquet nije rodom iz Sao Paula. No, svi oni zajedno ostavili su neizbrisiv trag u istoriji F1 i o svakome se može pisati i pisati...

Emerson Fittipaldi posebno je zanimljiv zbog svoje duge i uspešne sportske karijere u kojoj je osvojio šampionske titule u F1, ali i CART seriji, te pobeđivao u čuvenoj trci Indianapolis 500. Ovaj Brazilac rođen je 12. decembra 1946. godine u Sao Paulu, kao najmlađi sin poznatog novinara i radio-komentatora automobilkih trka, Wilsona Fittipadija Seniora i Poljakinje Jozefine Wojciechowskae, koja je spas od progona i Drugog svetskog rata potražila u Južnoj Americi. Njegovo puno ime je Ralph Waldo Emerson Fittipaldi, a dobio ga je po američkom filozofu i pesniku iz 19. veka...

Međutim, još interesantije od toga je da su mu i otac i majka odmah nakon rata bili povezani sa automobilskim sportom, učestvujući na relijima serijskih automobila. Potom je Wilson Fittipaldi Senior bio ogranizator prve Mil Milhas trke 1956. u Sao Paulu, a sve po uzoru na italijansko takmičenje iz 1949. pod imenom Mille Migla. Tako je Emerson Fittipaldi od najranije mladosti došao u kontakt sa automobilizmom.

Trkama je počeo da se bavi kada je imao samo 14 godina. I to najpre moticiklističkim, a potom, dve godine kasnije, i trkama čamaca. Međutim, nakon nesreće koju je imao, i srećom preživo, njegov stariji brat Wilson Junior, obojica su donela odluku da karijeru nastave u automobilizmu. Uz pomoć roditelja napravili su tim i prešli u Formulu Vees, gde je Emerson Fittipaldi u svojoj drugoj sezoni, sa 21. godinom starosti, osvijio šampionsku titulu.

Potom je 1969. Brazilac otišao u Evropu. Ambiciozan i željan upspeha, Fittipaldi je osvojio nekoliko podijuma i pobeda u Formuli Ford, da bi kasnije dobio mesto i u F3. Nastavio je sa dobrim vožnjama i to je privuklo pažnju Colina Chapmana, koji je baš traživo vozača da nastupi uz Austrijanca Jochena Rindta u F1 za sezonu 1970. Spletom okolnosti Emerson Fittipaldi je od trećeg vozača, tu godinu u ekipi Lotus završio kao prvi, jer je Rindt poginuo u Monzi, a Britanac John Miles napustio tim. Da je spreman za najviše domete u F1 Fittipaldi je dokazao pobedom na VN SAD, samo mesec dana nakon tragične smrti Ridta.

Naredna, 1971. godina bila je njegova prva puna sezona u F1. Iako se dobro borio, Lotus 71 još uvek nije bio spreman za borbu na samom vrhu. Fittipaldi je sezonu završio kao 6. u generalnom plasmanu, ali nije klonuo duhom. U narednoj sa radikalno konstrisanim bolidom Lotus 72D bio je nazaustavljiv. Pobedio je na 5 od ukupno 12 trka i sa 16 poena prednosti osvojio šampionsku titulu ispred Škotlanđanina Jackie Stewarta. Istovremeno, sa samo 25 godina i 274 dana on je postao najmlađi svetski šampion u istoriji F1 i taj rekord zadržao se sve do 2005. kada ga je nadmašio Alonso, pa potom dalje potisnuo Hamilton 2008.

Godina 1973. bila je za Emersona Fittipaldija počela je dobro sa tri pobede, ali je kasno uvođenje novog bolida Lotus 72E za rezultat imalo da se Stewart revanšira na isti način o osvjoji titulu sa 16 poena prednosti. Iako je Lotus, kao i prethodne sezone osvojio šampionsku titulu u konkurenciji ekipe, vicešampion Fittipaldi sebe više nije video u toj ekipi. Potpsao je ugovor sa obećavajućim timom McLaren, što se pokazalo kao ispravno. U 1974. sa bolidom McLaren M23 postigao je tri pobede i četiri puta došao do podijuma, što mu je bilo dovoljno da osvoji svoju drugu šampionsku titulu. I tada su nadmašeni Švajcarac Clay Regazzoni i Ferrari.

Naredne, 1975. godine usledila je velika borba u kojoj je u crvenom bolidu iz Marranella veliki protivnik bio Niki Lauda. I Austrijanac je pobedio, a Emerson Fittipaldi je ponovo bio vicešampion. Iako paktično na vrhuncu svoje F1 karijere, Brazilac tada donosi neverovatnu odluku i napušta McLaren, da bi se pridružio svom bratu Wilsonu u pokušaju izgradnje Copersucar tima koji je sponzorisala kompanija Fittipaldi Automotive.

Nastupilo je teško vrmeme za dvostrukog šampiona. Za neke trke se čak nije ni kvalifikovao, a u narednih pet godina jedini bolji rezltat bilo je drugo mesto na VN Brazila 1978. Ispostavilo se da je ishitrena odluka koju je Emerson Fittipaldi doneo krajem 1975. stavila tačnu na njegovu F1 karijeru. Opterećen teškoćama u vođenju tima, ali i potresen pogibijama nekih kolega vozača, kao i porodičnim problemima, Fittipaldi donosi odluku da 1980. napusti F1, dok je ekipa nastavila da postoji još naredne dve sezone i za nju je vozio Finac Keke Rosberg, koji je 1982. osvojio šampionsku titulu, ali u timu Williams. Njegov konačan učinak u ovom takmičenju u 149 trka bio je dve šampionske titule, 14 GP pobeda, 35 mesta na podijumu, 6 polpozicija i isto toliko najbržih krugova uz osvojen 281 GP poen...

No, sa navršene 33 godine života Emerson Fittipaldi se još uvek nije bio spreman da okonča vozačku karijeru. Napravio je četvorogodišnju pauzu, otišao u SAD i posvetio se trkama CART serije. Sa 38 godina 1984. debitovao je u ekipi WIT Indycar, a potom je u timu Patrick Racing zamenio povređenog Amerikanca po imenu Chip Ganassi. I tu proveo punih pet sezona. Postigao je šest pobeda, a kao najveći uspeh došao je 1989. u trci 500 milja Indianapolisa, kada je vodio 158 od ukupno 200 krugova i zasluženo pobedio. Sledeće, 1990. godine Roger Penske ga je angažovao u svom timu. I "Emmo" ili "Rato", u prevodu sa portugalskog miš, a preciznije pacov, je to poverenje opravdao. Tokom narednih šest godina prilično uspešno se nadmetao se sa mnogo mlađim vozačima. U sezoni 1993. u trci Indy 500 je u 185. krugu pretekao Britanca Nigela Mansella, aktuelnog šampiona F1, koji je upravo pristigao u SAD i tamo te godine zbrisao konkurenciju, i pobedio. To je bila druga pobeda Velikog Emma u čuvenoj trci na ovalnoj stazi Oldbrickyard. Uz ovaj trijumf vezana je i interesantna priča koja dobro oslikava karakter Brazilca.

Naime, prema tradiciji, od 1936. godine, pobednik trke Indy 500 na postolju treba da popije flašu mleka. Fittipaldi, koji je inače vlasnik nekoliko plantaža pomorandži u Brazilu, bio je drugi vozač u istoriji koji to nije učinio. On je u cilju promovisanja industrije agruma na zaprepašćenje Amerikanaca ispio sok od pomorandže. To mu mnogi nisu oprostili iako se Emmo više puta izvinuo. Čak su mu i 2008. kada je u trci vozio Pace Car mnogi zviždali i negodovali zbog ovog gesta.

Međutim, mogli su Amerikanci da zvižde koliko hoće. Fittipaldi je kao i većina brazilskh, pa i evropskih vozača, bukvalno deklasirala domaće takmičare. Čak i sa gotovo 50 godina starosti, u CART Seriji on je bio mnogo brži nekih dvostruko mlađih! I verovatno bi nastavio da se aktivno takmiči još neko vreme, da nije bilo udesa na stazi Michigan International Speedway 1996. godine. Da okolnosti budu još neopovoljnije, a povratak na stazu definitivno osujećen, uticala je i avionska nesreća u septembru 1997. Fittipaldi je nadletao svoje plantaže pomorandži u okolini grada Araraquara, kada je avionu kojim je polotirao iznenada stao motor. On je preživeo pad sa 91 metra visine, ali je tom prilikom zadobio nove veoma teške povrede kičme. I od njih je uspeo da se oporavi i ponovo prohoda, ali je njegova vozačka karijera bila gotova!

Istina, ne sasvim jer se 2003. u ChampCar vratio kao vlasnik tima, a i sada upravlja brazilskom ekipom u A1 GP takmičenjima. U kokpit bolida je ponovo seo 2005. na stazi Kyalami u Južnoj Africi gde je učestvovao u prvoj trci Grand Prix Masters i ciljem prošao kao drugi iza svog velikog rivala Mansella. A da ga strast za trkama još uvek nije prošla ponovo je dokazao 2008. kada su on i njegov brat Wilson Junior učestovali u Šampionatu Brazila GT3 vozeći Porsche 997 GT3 za ekpu WB Motorsports.

Emerson Fittipaldi je bio i mentor svom nećaku, odnosno sinu svog brata Wilsona Junora, Christianu koji je vozio CART, F1 pa i NASCSR. I velika želja mu je bila da neko iz porodice nastavi karijeru. Međutim, Emmo tu baš nije bio uspešan, mada uvek ima nade... Prva žena Maria Helena, sa kojom je bio u braku od 1970. do 1982. rodila je troje dece. No, Juliana, Jason i Tatiana nisu pokazali inetresovanje za automobilizam. Sredinom 80-ih, Emmo se ponovo oženio i sa suprugom Teresom ima ćerku Joanu i sina Lucu. Danas, srećno živi u trećem braku a žena mu je Rossana Fanucchi Fittipaldi sa kojom je pre dve godine dobio sina po imenu Emerson Fanucchi Fitipaldi, koji bi možda mogao da ispuni očevu želju, ako to pre njega ne uradi unuk Piretro...

Tokom GP vikenda u Brazilu, Emerson Fittipaldi je ponosno šetao Paddockom F1. Društvo mu je povremeno pravila supruga, ali i sam Bernie Ecclestone, kao i Vivien i Bruno Senna, sestra i nećak legendarnog Aytorna. Kada sam ga zaustavio, predstavio se i upitao za intervju, te objasnio odakle dolazim, skinuo je naočare, pogledao me i rekao...

Fittipaldi: Stvarno?! Naravno da imam vremena... Idemo da sednemo kod McLarena. Tamo me nisu zaboravili!

Vrele Gume: Pa, čini mi se da Vas mnogi nisu zaboravili?
Fittipaldi:
Da, ovde u Brazilu nisu... Pa ni u SAD, ali u Evropi možda jesu. Znate, bilo je to davno kada sam bio popularan. Sada su na sceni neki novi momci...

Vrele Gume: Mislite momci iz Brazila?
Fittipaldi:
Naravno iz Brazila, kao i iz drugih zemalja. No, drago mi je da iz Brazila dolaze takvi vozači koji u F1 postižu velike uspehe. Posebno mi je drago što su većina njih Paulisti...

Vrele Gume: Mislite iz Sao Paula?
Fittipaldi:
Da, iz ovog grada. Momci koji potiču iz različitih slojeva brazilskog društva i koji su imali različit put i karijere. Međutim, zajedničko im je da su u svom poslu uspeli. Ne mogu da opšem koliko sam srećan kada vidim da se neki Brazilac bori za šampionsku titulu ili da je na pobedničkom postolju. Osećam se kao da sam to ja.

Vrele Gume: Ponovo proživljavate trenutke iz svoje karijere?
Fittipaldi:
Upravo tako... Iako se F1 danas i ona kada sam ja vozio toliko mnogo razlikuju, ponešto je ipak ostalo isto. To je taj sladak ukus pobede i uspeha. Vidim to na njihovim licima, baš kao što vidim i tugu i razočarenje kod neuspeha. I sve to emotivno proživljavam sa njima.

Vrele Gume: Ipak, čega se najradije sećate?
Fittipaldi:
Najradije se sećam svojih pobeda u Brazilu, 1973. i 1974. Bio je to veliki trenutak za mene, ali i sve navijače. Proslave su trajale, dugo, dugo... I to su lepi momenti iz karijere, koji se rado sećam. Naravno, bilo je takvih trentuaka još, međutim trijumf pred domaćom publikom i svojim sugrađanima je nešto što svaki vozač želi.

Vrele Gume: Koje su to najveće razlike između F1 nekad, kada ste Vi vozili i sada?
Fittipaldi:
To su dva sveta. Sasvim drugačija atmosfera i ambijent. Nešto što je teško uporediti, mada mogu da kažem da je onda bilo mnogo opuštenije. Danas su vozači pod mnogo većim pristiskom, pre svega medija, ali i sponzora i drugih. Potom, boidi su mnogo, monog brži, posebno u krivinama, kočnja su kraća i intenzivnija. To je fizički naporno, ali OK. I ono što je najvažnije, sve je sada daleko bezbednije u poređenju sa 70-im, kada je mnogo vozača stradalo.

Vrele Gume: Da možete da birate vreme u kojem želite da vozite Vi bi se odličili za ono prošlo ili ovo sadašnje?
Fittipaldi:
Ne znam. U prošlosti F1, u vreme kada sam ja vozio F1 je bila veoma neformalna. Pravo sporsko nadmetanje. Ovo danas je spektakl. Veoma dobro organizvan spektakl i deo industrije zabave, ali i veliki posao u kojem se okreće mnogo novca. Međutim, ono što mi se u svemu tome dopada je tehnologija i celokupna tehnika koja se koristi. To me fascinira. Jedino što bih izbacio iz današnjih bolida je elektronika... Da bi trke bile uzbudljivije, treba da je bude što manje!

Vrele Gume: Znači, treba vratiti F1 vozačima i njihovoj veštini, zar ne?
Fittipaldi:
Apslolutno... Vozač je taj koji treba da upravlja i kontroliše bolid. Iz boksa može da prima samo sugestije, ali svoj posao mora da obavlja samostalno. Samo tako do izražaja dolaze vozačke sposobnosti i vidi se koliko je ko dobar. Po meni treba smanjiti uticaj računara i izbaciti telemetriju. Pristup informacijama može da postoji, kako bi se ponašanje bolida bolje analiziralo i razumelo, ali ne sa time ne treba preterivati. Treba se takmičiti na stazi, a ne van nje. Dakle, što manje elektronike, a više mehanike i učešća vozača u kontroli bolida!

Vrele Gume: Da li drastično uklanjanje savremene tehnologije iz F1 može ugroziti njen opstanak?
Fittipaldi:
Mislim da ne može. F1 je uvek bila i po meni će ostati vrh automobiskog sporta. Postoje takmičenja u SAD, pa i neka druga poput GP2, A1, Formule Renault itd. koja su zanimljiva, ali to nije F1. Nikada ona neće biti popularna kao F1 i interesa za nju, kao najvišu stepenicu automobilskog sporta će uvek biti.

Vrele Gume: Kada će Brazil ponovo dobiti svetskog šampiona u F1?
Fittipaldi:
Nadam se da će to biti uskoro. Ova zemlja taj trenutak čeka već 18 godina. Imamo mnogo talentovanih i dobrih vozača i ja sa nestrpljenjem čekam da neko od njih osvoji titulu. Prošle godine je Felipe bio na korak do toga, ove Rubens. Ne znam šta da kažem, ali samo želim da se ponovo veselim sa ovom divnom publikom.

Vrele Gume: A možda to uspe neko iz porodice Fittipaldi?
Fittipaldi:
Možda?! To bi bilo lepo. Moj unuk Pietro se bavi automobilizmom, odnosno takimči u kartingu u SAD. Počeo je sa 5 godina, a sada ima 13. Dosta je napredovao i nadam se da će i on jednoga dana doći do F1.

Vrele Gume: Šta mislite o mladim brazilskim vozačima kao što su Bruno Senna i Lucas Di Grassi?
Fittipaldi:
Odlični su. Oni pripadaju jednoj novoj generaciji i mislim da je pred njima lepa budućnost. Bruno će, kako mi je rekao, naredne godine biti u F1, a sledeći neka bude Pietro Fittipaldi.

Vrele Gume: Kako objašnjavate da se starosna granica vozača u F1 pomerila toliko naniže u odnosu na Vaše vreme?
Fittipaldi:
Dosta dugo sam ja bio najmlađi šampion sveta u F1. Međutim, karijeru sa počeo prilično kasno, imajući u vidu današnje standarde. Danas deca počunju sa 5 ili 6 godina da voze karting. U ono vreme ni ja, ali ni bilo ko od mojih kolega o tome nije ni maštao. Sa 18 godina, pa čak i pre nego što u nekim zemljama mogu da dobiju vozačku dozvolu, ti momci imaju mnogo iskustva. Već su se takmičli u mnogim šampionatima i naučili dosta toga. A to je mnogo više od onoga što je moja generacija znala o trkama. I zbog toga su mnogo brži. Ponovo se vraćam na svog unuka Pietra, koji bi recimo naredene godine već trebao da testira NASCAR automobil, iako ima tek napuniti 14 godina.

Vrele Gume: Mislite da je to dobro za njega?
Fittipaldi:
Za njega kao vozača da, ali kao dečaka baš i ne. Međutim, ceo svet se promenio. Sve je postalo mnogo brže, a život prolazi. I onda ako oklevate, propustićete priliku i drugi će je iskoristiti.

Vrele Gume: Kako sada provodite vreme? Fittipaldi: Stalno nešto radim. Imam mnogo projekata i poslova ovde u Brazilu, ali i na Floridi. I uživam u svemu tome. Rad mi pričinjava zadovoljstvo. Pogotovo ako je nešto u vezi sa trkama.

Vrele Gume: Šta se događa sa stazom Jacarepaguá?
Fittipaldi:
Nažalost Rio de Janeiro više nema svoju stazu. U pripremama za Olimpijske igre, Jacarepaguá je razrušena, a namena zemljišta promenjena. Zbog toga sam veoma nesrećan i nadam se da će u budućnosti Brazil dobiti još jednu novu, modernu i atraktivnu stazu, pa bila ona ovde u Sao Paulu ili u Riu, svejedno. Mislim da to naša zemlja zaslužuje.

Vrele Gume: A da li možda razmišljate o brazilskom timu u F1?
Fittipaldi:
O to bi bilo lepo... Međutim, ma koliko želeo da se to dogodi, ne znam koliko je realno. Pre svega, finansijski moguće, pogotovo u uslovima ekonomske krize.

Vrele Gume: Kao izuetno iskusan vozač koji savet želite da uputite svojim mlađim kolegama?
Fiittipaldi:
Treba da veruju u ono šta rade. Samo strast i ljubav prema ovom sportu donose rezultate. I to je to!

ekskluzivno Sao Paula, Zoran Živkov
foto: Zoran Živkov, VG arhiva
zoran.zivkov@vrelegume.rs
2550
Postavljeno: 30.01.2010

Arhiva: Intervju

Rubrika: Intervju
Postavljeno: 02.02.2017

Gabor Saghmeister
Tekst sa video prilogom!

Naš dežurni delegat na Dakar reliju, Gabor Saghmeister, nakon brutalnih trasa Južne Amerike, opušta se u svojoj omiljenoj subotičkoj piceriji “Boss”. Sjajna prilika da nam u jednom dahu prepriča svoje utiske


Rubrika: Intervju
Postavljeno: 17.07.2013

Hotel Premier Aqua

Vrdnik, živopisno selo u podnožju Fruške Gore, sada je i u mapama luksuznog turizma


Rubrika: Intervju
Postavljeno: 11.06.2013

Andrej Epifanov - LUKOIL

OAO „LUKOIL“ je jedna od najvećih međunarodnih vertikalno integrisanih naftnih kompanija, koja obezbeđuje 2,2 odsto svetske proizvodnje nafte. Vodeće pozicije kompanije rezultat su dvadesetogodišnjeg rada na širenju resursne baze, zahvaljujući povećanju obima delatnosti i zaključivanju strateških poslova.


Milan Vukasović

26.02.2013

Gabor Sagmeister

14.02.2013

Aleksandra Đurđević, direktor Delta Automoto

30.01.2013

Gabor Sagmajster

21.02.2012

Sebastian Vettel

24.06.2011

Alain Prost Tekst sa video prilogom!

11.01.2011

Manolito Vujičić

25.10.2010

Dmitry Vukulov

18.10.2010

Sebastien Loeb

13.08.2010

Mikko Hirvonen

08.07.2010

Jenson Button i Lewis Hamilton

15.04.2010

Sanja Blečić, direktor Go.Ta Car, Novi Sad

12.04.2010

Gabor Saghmeister

19.02.2010

Emerson Fittipaldi

30.01.2010

Vuk Vučević

24.12.2009

Sebastian Bourdais

29.10.2008

Lewis Hamilton

07.10.2008

Kirby Chambliss

09.09.2008

Mikko Hirvonen i Jari-Matti Latvala

02.09.2008

Sir Frank Williams

25.08.2008

Fernando Alonso

26.06.2008

General Stojadin Jovanović

13.06.2008

Vojo Miladić
direktor Porsche Leasing SCG d.o.o.

20.05.2008

Srećko Mrganić
Carinarnica Novi Sad

26.03.2008

Robert Kubica

07.03.2008

Ivan Krstić i Vladan Popović

30.01.2008

Porsche Novi Sad

26.12.2007

Sebastian Vettel

26.11.2007

Nico Rosberg

02.11.2007

Prof. dr Milan Vujanić

03.10.2007

Mark Webber

01.10.2007

Graditelj Group

18.09.2007

Stanko Radić

08.08.2007

Nenad Plattner

14.06.2007

Ivan Jauković

23.05.2007

Anđelko Trpković

19.03.2007

Flavio Briatore

28.12.2006

Scott Speed

06.12.2006

Gil de Ferran
sportski direktor ekipe Honda

09.11.2006

Bernie Ecclestone

14.10.2006

Luca Marmorini,
tehnički direktor ekipe Toyota

29.08.2006

dr Predrag Bubalo
ministar privrede u Vladi Republike Srbije

22.07.2006

Giancarlo Fisichella

28.06.2006

Ralf Schumacher

15.03.2006

Vitantonio Liuzzi

17.02.2006

Tiago Monteiro

04.01.2006

Fernando Alonso

21.09.2005

Christian Horner, šef ekipe Red Bull Racing

07.09.2005

Martin Whitmarsh, generalni direktor McLaren Mercedes F1 Teama

24.08.2005

Jarno Trulli

09.07.2005

Kimi Raikkonen

24.06.2005

Michael Schumacher

12.01.2005

Mike Gascoyne, tehnički direktor ekipe Toyota Racing

20.12.2004

Milan J.
31.1.2010 22:54
0
0

Za njega sam navijao kada se povukao Džeki Stjuart. Rožen je tačno 10 godina pre mene.
Ali najvažnije. Autor je zaboravio KARLOSA ROJTEMANA, vozača, konstruktora (COPERSUCAR), a sada političara.
Toliko od mene ovog puta.

Argentinac
08.2.2010 15:49
0
0

Koliko znam Rojteman je Argentinac!, zar ne?!

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: