Renault Sport

Opšte poznati deo slow movement pokreta, koji propagira sporost, jeste tzv. slow food, uživanje u odabranoj hrani, daleko od "prežderavanja". Povezivanje malih zalogaja kreativnog kulinarstva, koja interpretira autentičnost kraja gde se hrana služi sa izvornošću boja i aroma prenesenih u vrhunska vina.

Iako su "puževi za stolom" sada već opšte priznata vrsta, njih je naročito teško povezati sa adrenalinskim sportovima. Ali, baš za uživanje u njima, ponekad je potrebno u životu primeniti filozofiju slow movementa. Preseći sa haotičnom svakidašnjicom, pobeći iz poslovnog i svih ostalih ludila, te uživati, ako to telo i duh zahtevaju, čak i u krajnjoj agresivnosti.

Svet automobila pun je vozila koja to omogućavaju. Posebno zanimljiva jeste ponuda Renault Sporta, koja je modelima Megane i Clio RS, 2008. godine dodala i Twingo RS verziju. Sa tim nesvakidašnjim "trojkama", okupio sam društvo sa kojim sam pobegao od napetosti i bezbrojnih obaveza. Miran Kacin, višestruki prvak Srbije u reliju među suvozačima, a uz to, sa bogatim iskustvom iz PWRC prvenstva, kao i Nina Jerančič, koja se u svojoj dugogodišnoj trkačkoj karijeri, može pohvaliti i titulom vicešampiona u Ferrari Challenge Shell Cup 2007. godine, odmah su pristali na druženje.

Tri Renault Sporta
Na prvi pogled je izgledalo kao da su se tri prijatelja, rano popodne jednog sunčanog ponedeljka, slučajno sreli na benzinskoj pumpi. ali slučajnost je odbacivao natpis Renault Sport na sva tri automobila. Iako od rane mladosti sedi u najtvrđim sedištima go-karta i ekstremnih trkačkih automobila, Nina je izašla iz Clia, držeći se za donji deo leđa, uz pitanje: "Baš me zanima ko kupuje ovakav automobil?" Miran, kojem su poznate sve tajne avalskih, košutnjačkih, fruškogorskih, a pogotovo krivina preko planine Tare, sa oduševljenjem je potapšao po krovu Twinga: "Mališa ima talenat za reli..." Ja sam sam sipao benzin u Megane i glasno dobacio: "Hajde, punite rezervoare, idemo!"

Odredište je bio jedini pravi autodrom u državama bivše Jugoslavije, gde su se do početka devedesetih godina prošlog veka, svake godine nadmetali najbolji motociklisti sveta... Drugim rečima, staza Grobnik, pokraj Rijeke.

Adrenalin
Telefoni preko kojih smo rešavali brojne obaveze i probleme, zanemeli su tek kada je "trojka" Renaulta stala na startnu crtu 4.169 metara duge staze. Kad se među kamenitim okolišem, čulo samo još škljocanje fotoaparata, počeo je da se diže i adrenalin u krvi...

Troje ljudi, kojima su uzbuđenja sa sportskim automobilima, manje ili više, sastavni deo profesije, pobeglo je od poludelog sveta, da bi uživalo u mirnoći udaljene kamenite pokrajine, uz bučne motore "jurilica". Naše ponašanje bilo je kontradiktorno samo za one koji ne razumeju taj način bežanja od haosa svakodnevice. Otišli smo polako na put ka ekstremno brzoj vožnji.

Grobnik
Na autodromu Grobnik, vreme je odavno stalo. Infrastruktura nikako da ponovo "izraste" i zadovolji nove standarde. Tamo gde su oduvek bili najrađe viđeni gosti motociklisti, sve je još uvek u surovom, nedograđenom stanju. Međutim, i na takvnom Grobniku, vožnja automobila na limitu, izuzetno je zadovoljstvo.

Skoro da sam zaboravio da je to jedna od najlogičnije izgrađenih pista na kojoj sam vozio. Bez zamki i tačaka skrivenih opasnosti. Problematično može da bude samo na kraju dugih pravaca pri ulascima u krivine, ali je sve daleko od problema na drugim autodromima, na kojima se krivine višestruko prelamaju ili prelaze iz krivine u krivinu, po putanji promenjivog radijusa.

Različiti temperamenti
Megane je doslovice "kipeo" od obrtnog momenta i snage, a naročito nepopustljive bile su kočnice. Kada sam hvatao poslednje centimetre na izlasku iz krivina na crveno-belom ivičnjaku ili preko njega tražio najbolji ulazak u sledeću krivinu, unutrašnjost je punila zastrašujuča buka, koja se prenosila preko preciznog i odzivnog podvozja...

Clio se iskazao kao najekstremniji. Njegov dvolitarski četvorocilindraš, podvozje i sve ostalo, u poređenju sa drugom dvojicom Renault Sport modela, maksimalno je približeno granici mogućeg (i dozvoljenog) za vožnju u svakodnevnom saobraćaju.

Twingo je možda najmanje spreman za otvorene i zatvorene grobničke krivine, te njegove brze, druge pravce!

Hronometar
Kada smo se dobro ugrejali i upoznali sa zakonitostima vožnje različitih Renault Sport modela, sa Miranom sam kavaljerski prepustio ulogu referentnog vozača Nini. Twingo Renault Sport je hronometar zaustavio na 2:03.61, Clio Renault Sport na 1:59.46, a Megane Renault Sport na 1:53:40. Najveće iznenađenje bilo je kada smo shvatili da je Twingo, po krugu, za Cliom zaostao manje, nego što je Clio za Meganom.

Tako su i vremena prolaza pojedinačnih krugova potvrdila, ono što smo u "običnoj" vožnji ustanovili već svi. Od tri Renault Sporta, najuverljivi je Megane. Zna da bude potpuno krotak i nenametljiv, a kada se "probudi", postaje skoro zastrašujuće "vruć" i trkački efikasan. Na drugo mesto stavili smo Twinga, koji je pozitivno iznenadio sve. Treći po toj subjektivnoj oceni, naročito zbog iznenađujuće trkačke efikasnosti Twinga, bio je Clio. No, baš je Clio taj, koji uz najveću doslednost, na puteve prenosi vrednosti, tradiciju i značenje Renault Sporta, a koji je jednim delom izrastao na temeljima legendarnog Gordinija. Ali dobro, zamerkama nismo ništa "zakuvali" budući da je sve ostalo u Renaultovoj porodici.

Polako je grobničku tišinu prekrila tama večeri. U noć smo, potpuno krotko, krenuli sa tri "divlja" Renault Sporta uz saznanje da je filozofiju slow movementa moguće oživeti i na autodromu.