Renault Megane CC

Najatraktivniji član familije Megan, Coupe-Cabriolet 2, vraća se na scenu. Čak i ukoliko je prethodni predstavljao značajan zaokret za Renault, koji je po prvi put zavladao tehnologijom «dva u jedan», novi je samo nastavak već viđene koncepcije. Ništa dakle, revolucionarno, sem ukoliko to nije stakleni pokrivač iz dva dela, prvi kao takav u segmentu. Naizgled malo, no skučeni prostor kupea, zahvaljujući njemu deluje znatno prijatnije i svetlije. Normalno, sa bezmalo 1 m², pogled na nebo je osiguran, tako da nije nikakva kazna voziti se i sa krovom nad glavom.

No, dolaskom sunčanih dana, eto principijelne prednosti ovakve koncepcije, za samo dvadesetak sekundi (konstantni pritisak na prekidač pored ručice menjača) imate zadovoljstvo da se vozite sa otvorenim nebom nad glavom i vetrom u kosi. Doista ne previše, taman posla da vam vazdušna strujanja počupaju to malo kose, ili ne daj bože, pokvare frizuru pred značajni «randevu» ! Jer, iako je Megan CC kabriolet dostojan tog imena, ekstremno je civilizovan, tako da ljubitelji onih tipa Mazda MX-5, mogu odmah da ga zaborave. Zaštiti od vetra i opštoj udobnosti, poklonjena je dakle, posebna pažnja, kao prvo samom prirodom ovakvih vozila. Naime vetrobransko staklo je produženo i veoma nagnuto, ne bi li se što više smanjila površina krova, koji, uprkos tome, zauzima ogromni prostor u prtljažniku.

Jeste da se Renault hvali kako je skratio «kačket» (okvir vetrobranskog stakla) za čitavih 6 cm u odnosu na prethodni, no prilikom ulaska i dalje treba voditi računa kako ne bi došlo do bliskog kontakta sa njegovom ivicom. Druga zaštita odnosi se na putnike pozadi, koji imaju serijsko parče stakla između naslona za glave, koji, opet po proizvođaču, znatno smanjuje vazdušna vrtloženja do 90 km/h. Hajde da im verujemo, no, ukoliko je suditi po kosi bliznakinja pozadi, koja ih je nemilice bičevala po licu, izražavam izvesnu rezervu... Ali hajde da ne cepidlačimo, Megan CC je ipak auto za “plézir” (zadovoljstvo), iako je promaja nešto čega se Srbi izgleda najviše plaše (znate ono “ubi me promaja”). Uostalom, postoji i zaštitna mreža, koja se za par sekundi montira iza prednjih sedišta, tako da vozač i suvozač (zadnja sedišta su tada neupotrebljiva) mogu u zavetrini prevaliti stotine kilometara auto puta.

Elegantniji od prethodnika
Iako ovakva koncepcija stavlja dizajn u podređeni položaj, poslednje generacije Coupe-Cabrioleta (VW EOS, Ford Focus CC, Opel Astra Twintop, Peugeot 308 CC) koliko-toliko uspevaju da zakamufliraju ogromni “ranac” na leđima. Ovo se odnosi i na naš Megan, bez obzira što je zadnji kraj i dalje predimenzioniran. Sa spuštenim krovom deluje gotovo elegantno, a kada je ovaj podignut, crni i lakirani lukovi (C stubovi) uspevaju da vizuelno umanje osećaj “težine”. Jednim delom, bolji optički sklad postignut je većom dužinom vozila, konkretno, novajlija ima dobrih 15 cm više od prethodnika i dostiže čitavih 4,5 m. Tim bolje, jer od toga koristi imaju i putnici, pre svega pozadi, tako da uz malo solidarnosti onih na prednjim sedištima, dve odrasle osobe staju bez veće muke. Nasloni su i dalje prilično vertikalni, ali kako su sva sedišta niže postavljena, prostor za glave zadovoljava.

Kada smo već krenuli od pozadi, spomenimo i zapreminu prtljažnika od solidnih 417 dm3 (308 CC ima 403 dm3), naravno sa podignutim krovom. U protivnom, do sigurnosne mrežice (mora da je na svom mesta, inače se krov nemože spustiti) ostaje samo 211 dm3 (308 CC, 226 dm3), dok je sam pristup standardno nepraktičan. Da bi se dohvatili predmeti iz dubine, mora se ili čučnuti, ili spustiti na kolena. Inače poklopac je ogroman i težak, srećom, u pomoć priskače hidraulična asisatencija, tako da ga je dovoljno samo priljubiti.

A vozač? Jednom za upravljačem, lako pronalazi odgovarajuću poziciju, upravo kao i kod ostalih Megana. Ukoliko se ergonomiji i praktičnom aspektu enterijera nema šta prebaciti, to nije slučaj i sa dizajnom komandne table. Nije da joj nešto posebno nedostaje, već nam je pre svega zasmetalo što se ama baš ničim ne distancira od ostatka familije, kao što je to recimo slučaj sa spomenutim 308 CC.

Primerno kruta karoserija
Ukoliko se na odličnu šasiju standardnog Megana dodaju razna pojačanja koja karakterišu CC, plus modifikovano ogibljenje, za pretpostaviti je da “gologlavi” ne bi smeo imati problema sa voznom dinamikom. Bez okolišanja recimo da ni nema, bez obzira na značajan porast ukupne mase. CC je tako teži za nekih 160 kg, od čega 110 kg otpada na krovnu konstrukciju (75 kg sam krov + 25 kg za mehanizam). Pošteno govoreći, nema primetnih razlika u njegovom ponašanju u poređenju sa ostatkom familije, barem ne kada je u kupe konfiguraciji. Udoban i siguran, tek sa spuštenim krovom Megan CC pokazuje par znakova slabosti, u vidu laganih vibracija na upravljaču. Ništa strašno, i kupe se može voziti veoma dinamično, posebno kada ga pokreće sjajni 2.0 dCi od 160 ks. Zaista uspešan motor, koji je toliko diskretan, da se čak i u maksimalnom režimu rada, jedva čuje u kabinskom prostoru.

Osim toga, raspoloživ je u rasponu od 1.500 do 5.000 obrtaja, što uz maksimalni obrtni moment od 380 Nm, garantuje veoma ubedljiva međubrzanja. Jeste da se zbog viška kilograma donekle izgubilo na karakteristikama (prazan oko1.600 kg), ali perfomanse i dalje ostaju primerno dobre. Maksimalna brzina od 215 km/h i ubrzanje do 100 km/h za 9,5 sec, nisu za potcenjivanje. A kada smo već kod brzine, recimo da je izolacija kabinskog prostora za respekt (naravno sa podignutim krovom), tek iznad 170 km/h dolaze do izražaja šumovi od vetra, uglavnom na spojevima A stubova i krova. Inače, u sprezi je sa preciznim šestostepenim menjačem, koji nažalost ne uspeva da smanji potrošnju. Ovo je, uslovno rečeno, jedina mana ovog bloka, jer je zabeleženi prosek iznosio visokih 8,6 lit.

Ostaje nam još i cena, za sada isključivo ona za francusko tržište. Osnovna iznosi 24.900 evra, i odnosi se na 1.6 16v/110 (prihvata i bio-etanol). Pored njega, u ponudi je još jedan benzinski 1.4 TCe/130, kao i tri dizela. Najslabiji, 1.5 dCi/110, košta 27.700 evra, dok za testirani 2.0 dCi/Dinamique treba 31.600 evra. Verovatno ne treba istači da u serijsku opremu ulazi sve više manje neophodno za udobnu i sigurnu vožnju (ESP, šest vazdušnih jastuka, automatska klima, kvalitetan CD auto radio sa komandama za upravljačem, regulator i limiter brzine, senzori za vožnju unazad, aluminijumski naplaci od 17 cola…). No, kako cene variraju od tržišta do tržišta, što znači da su Renaultovi modeli često znatno jeftiniji kod nas nego li u Francuskoj (merci Renault-Srbija), tek da bi ste mogli naslutiti koliko će koštati kod nas, recimo da je CC skuplji za oko 5.000 evra od adekvatnog Megana Coupe. Mnogo ili malo procenite sami, u svakom slučaju na nivou konkurencije.