Renault Frendzy

Šta dobijate kada ukrstite komercijalno vozilo sa ekološki nastrojenim porodičnim automobilom? Verovatno biste dobili otkaz u slučaju da radite u odeljenju za razvoj nekog od proizvođača automobila. Francuzi su, ipak, pokazali da se može stvoriti vozilo sposobno da ispuni sve potrebe malog preduzetnika, uključujući transport relativno velike količine kabaste robe, a da nakon završetka radnog vremena, preveze čitavu porodicu do obližnjeg izletišta (istina, taj izlet se najčešće završi u nekom Cash & Carry“ centru ili veleprodaji...). I to sve, u velikom stilu!

Multipraktik
Nažalost, Renault Frendzy je još uvek u koncept fazi te o serijskoj verziji za sada nema ni reči. To, međutim, nije razlog da ne opišemo ovo preduzetničko/porodično čudo. Krenimo od dizajna. Francuzi su poznati po ekscentričnom dizajnu, bez obzira da li je reč o konceptima ili serijskim automobilima. Ni ovde nije napravljen izuzetak. Frendzy je pravo „frankenštajnovo“ delo, koje donosi potpuno novo značenje izrazu multifunkcionalno vozilo. Ima čak i dva moda – porodični i poslovni. U poslovnom modu, njegov enterijer je prilagođen transportu tereta.

Na primer, ne postoji B stub, već se dobija potpuno slobodan prostor otvaranjem prednjih klasičnih i zadnjih kliznih vrata sa desne, odnosno zadnjih obrnutih vrata sa leve strane. Tu su i vrata prtljažnika, koja se otvaraju iz dva dela, omogućavajući vrlo lak prilaz. Suvozačko sedište može u potpunosti da se ugura u prostor za noge suvozača (sa podignutim naslonom), te praktično imamo situaciju kao da je uklonjeno. Ostatak prostora iza vozača i suvozača je ravan, uz jedan prilično visok stepenik. Upravo u tom stepeniku se krije tajna multifunkcionalnosti – u njemu se nalazi zadnja klupa, koja se električnim putem izdiže i pretvara Frendzy u putničko vozilo, sa još uvek više nego prihvatljivim prtljažnim prostorom. Dakle, vozač može da obilazi prodavnice/klijente i isporučuje robu iz svog multifunkcionalnog vana, bez potrebe da ručno, ujutro, uklanja sedišta za decu i svoju lepšu polovinu te da ih posle podne, vraća na mesto. Atmosfera u enterijeru se, takođe, menja buduć da prelaskom iz poslovnog u porodični mod, unutrašnje osvetljenje, umesto zelenog, postaje narandžasto. Istovremeno se i bočni retrovizori okreću iz horizontalnog u vertikalni položaj. Poruka je jasna - ovo vozilo je zaista multifunkcionalno!

Kancelarija na točkovima
Ukoliko bi, nekim čudom, legendarna serija „Mućke“ počela ponovo da se snima, Frendzy bi bio idealan „sapatnik“ Rodnija i Del Boja. Trotteri bi svakako našli i neki sebi svojstven način da eksploatišu spoljašnji displej dijagonale 37 inča, smešten na zadnja vrata. Na njemu mogu da se, pored reklama ili nekog zanimljivog sadržaja, ispisuju i razne poruke, kao što su „Isporuka“, „Vraćam se za pet minuta“, „Rodney, you plonker!“... Na opširnoj listi naprednih tehnoloških rešenja nalaze se, na primer, i senzori u pragovima vrata, koji prate svu robu u vozilu preko RFID (Radio Frequency Identification), tako da sistem uvek ima evidenciju iznete i preostale robe. Vozačko okruženje je koncipirano kao „kancelarija na točkovima“. Na kontrolnoj tabli postoji priključak i stalak za Blackberry PlayBook tablet, preko kojeg se, zatim, na spoljašnjem displeju može ispisivati tekst ili puštati video snimak. Još jedan tablet računar smešten je u naslon vozačevog sedišta, a namenjen je putnicima na zadnjoj klupi.

„Životni ciklus“
Pogon je isključivo električni, preuzet od koncepta Kangoo Z.E., što znači da ga pokreće elektromotor od 70 kW (95 KS) i 226 Nm. Nije poznato koliku autonomiju ima Frendzy, niti koliko na nju utiče obilje elektronske opreme, ali se zna da može da ostvari maksimalnu brzinu od oko 130 km/h. Da bi se zaštitili pešaci, razvijen je čitav niz zvukova koji će upozoravati na njegovo približavanje. Inače, Frendzy je četvrto u seriji koncept vozila nastalih pod dirigentskom palicom dizajnera pod imenom Laurens van den Acke, pri čemu su sva nastala, kako u Renaultu navode, „po uzoru na razne faze u ljudskom životnom ciklusu“. On je karijeru započeo 1990. godine, u maloj dizajnerskoj kompaniji iz Torina, koja je dobila zadatak da kreira enterijer Bugattija EB110! Odatle je, 1993. prešao u Audi, kao dizajner eksterijera, pa 1996. u američku kompaniju SHR Perceptual Management, gde je bio „stariji“ dizajner. Godine 1998. angažovao ga je Ford, da bi kasnije postao šef dizajna u Fordovom Brand Imaging Group odeljenju. Napredovao je zatim na još nekoliko pozicija, da bi u maju 2006. bio postavljen na mesto prvog čoveka za dizajn u Mazdi, u Japanu. Njegovom zaslugom nastali su koncepti kao što su Nagare (Los Anđeles, 2006.), Ryuga (Detroit, 2007.) i Hakaze (Ženeva, 2007.). Mazdu je napustio aprila 2009. i u maju prešao u Renault, da bi u septembru postao potpredsednik odeljenja Renault Corporate Designa.