Renault Fluence

Pre nekoliko godina, Renault je predstavio veoma lep koncept automobil po imenu Fluence od kojeg je nastala Laguna Coupe. Nedavno je pod ovim imenom prikazan i koncept kompaktne limuzine. S obzirom da je broj slobodnih, odnosno, neregistrovanih imena sve manji, sasvim je jasno zbog čega neki modeli nose imena afričkih ili indijanskih plemena.

Drugo, ime Fluence čini se kao logičan izbor za proizvođača koji je poznat po avangardnom dizajnu. Međutim, postoji još jedan razlog zbog kojeg se Renault odlučio da reimenuje novi model koji na neki način predstavlja naslednika, odnosno, zamenu za limuzinsku verziju modela Megane. Limuzinske verzije sve više se ”distanciraju” od hečbek modela, pre svega zbog različitih potreba, odnosno, afiniteta kupaca.

Zaista tečno
Dakle, kao što mu i samo ime kaže, Fluence karakterišu tečne linije, ali i nekoliko specifičnih detalja. Sličnosti sa modelom Megane mogu se uočiti samo ako se bolje pogleda silueta, jer Fluence odlikuje i nova prednja svetlosna grupa i maska hladnjaka koja se bolje uklapa sa limuzinskom formom.

Zadnji deo automobila deluje vrlo skladno i lepo ukomponovano, a krije prtljažnik vrlo velike zapremine - čak 530 litara. Ovaj prostor ima pravilan oblik i relativno velika vrata, tako da nema problema sa odlaganjem krupnijih stvari. Jedina zamerka u ovom odeljku ogleda se u nedostatku bolje zaštite, odnosno, oplate.

S obzirom da se radi o modelu koji je dug 4,62 m, širok 1,77 i visok 1,48 sa međuosovinskim rastojanjem od 2,7 metara, Fluence bi trebalo da nudi dovoljno mesta za putnike. Kao što specifikacije tvrde, napred ima dosta prostora, dok će pozadi, zbog padajuće linije krova, više osobe morati da sednu malo niže... Međutim, za kolena neće biti problema jer prostora ima bar kao u Laguni.

Renault genetika
Kao što se i očekuje od automobila marke Renault, sedišta su prilično udobna, a ergonomija sasvim solidna. Za razliku od modela prethodne generacije u kojem se sedelo prilično visoko, u novom modelu Fluence, vozač može da sedi i nisko, odnosno, onako kako želi.

Instrument tabla je po pitanju oblika identična sa onom koja se ugrađuje u model Megane, ali se umesto digitalnog pokazivača brzine nalaze klasični analogni instrumenti, tačnije, brzinomer. Ne preterano značajna razlika, ali sa druge strane, Renault je zadržao čudan ugao, jer sa gledišta vozača, oni deluju prilično položeni. To ne umanjuje preglednost, ali daje specifičan osećaj kao da se u njemu sedi niže.

Generalno dobra postavka i odnos pozicije upravljača, sedišta i pedala, dozvoljava vozačima različitih gabarita da se vrlo udobno nameste. A to je upravo ono što je Renault sa ovom modelom i želeo. Udobnu putnu limuzinu sa, koliko-toliko kompaktnim dimenzijama.

U vožnji limuzina, takođe, ostavlja dobar utisak, možda čak i većeg automobila nego što on objektivno jeste. Tome najviše doprinosi relativno visoka bočna linija, kao i veoma visoka ”krila” naglašenih ivica. Ovakvo rešenje može da kvari preglednost, ali samo onoliko koliko čoveku treba da se na njega navikne. Na svu sreću, to neće biti dug period...

Sve komande na ovom modelu idu izuzetno lako, počev od menjača, pa sve do elektro-servo upravljača, koji je podešen tako da se od vozača ne iziskuje velik angažman. Kočnice su po tradiciji prilično agresivne, a relativno jednostavan donji postroj (pozadi preuzet iz modela Nissan Sentra), garantuje relativno udobnu i sigurnu vožnju. Agresivniji vozači mogli bi da požele i tvrđe opruge, ali i u rukama takvih, Fluence u krivinama ostaje na zadatoj putanji, bez neugodnih iznenađenja.

Manji agregati
Ako se pogledaju specifikacije u cenovniku, može se uočiti činjenica da se ovaj model ne nudi sa dizel agregatima koji imaju zapreminu veću od 1,6 litara. Pomalo neobična odluka francuskog proizvođača, ali s obzirom na cenu i činjenicu da se proizvodi u Turskoj, i to prvenstveno za ”istočna” tržišta koja su naklonjenija limuzinama, ceo ”projekat” dobija smisao.

Verzija koju smo vozili po motorizaciji se ne razlikuje od osnovnog modela, što znači da se pod haubom nalazi benzinski agregat od 1,6 litara sa 110 konjskih snaga. Par hiljada kilometara dalje, naš dopisnik iz Pariza vozio je, za razliku od nas, dizel verziju. No, nazad na Balkan... Iako se maksimalni obrtni moment od 151 Nm ostvaruje pri 4250 obrtaja u minuti, ovaj benzinski motor se, bez ikakvih protesta u vidu buke, vibracija ili povećane potrošnje, može voziti već od 1500 obrtaja, čak i u višim stepenima prenosa.

Sprint iz stanja mirovanja do 100 km/h apsolvira se za 11,7 sekundi, a subjektivno posmatrano, najviše vremena troši se kako bi se ”odlepio iz mesta”, odnosno, iz stanja mirovanja. Utisak o performansama dizel modela skoro je identičan, sa razlikom da ”naftaš” ima nešto bolja međuubrzanja. Maksimalna brzina iznosi 185 kilometara na čas, a stepeni prenosa dobro su proračunati kako bi se iskoristio maksimum iz agregata. Prosečna potrošnja ni u ekstremnijim uslovima eksploatacije ne bi trebalo da prelazi preko 9 litara. Realno, ona se može spustiti i ispod 8 litara, ukoliko se automobil ne vozi isključivo po gradu. Takođe, ne treba zaboraviti činjenicu ni da je Fluence umereno tih automobil - kako po pitanju buke koja potiče iz motorskog prostora, tako i po pitanju vetra pri većim brzinama.

Zaključak
Ako se u obzir uzme da odlično opremljen osnovni model koji pored klima-uređaja, daljinskog zaključavanja, elektropaketa, CD MP3 audio-uređaja ima i stvari koje se obično nalaze na listi dodatne opreme, kao što su vazdušne zavese ili tempomat, dolazi se do zaključka da se za nepunih 14.000 evra dolazi se do zaključka da ovo nije samo ”budžet” limuzina, kao što je to, na primer, Chevrolet Cruze. Za verziju sa 1,5 litarskim dCi agregatom mora se doplatiti okruglo 1.000 evra više, dok se za dve hiljade dobija snažnija verzija sa ubedljivijim međuubrzanjima i osetno nižom potrošnjom goriva (4,5 do 7,7 litara).

Ako se automobil uglavnom ne koristi kao gradski, već za putovanja, kao što je proizvođač i predvideo, onda se investicija u snažiju dizel verziju čini kao vrlo logičan potez...