Reportaža

Sirija i Jordan
1. deo

Bliskoistočna avantura

Kada smo prijateljima saopštili da nameravamo da krenemo u posetu Bliskom istoku, većina je sumnjičavo vrtela glavom. ”Tamo ima terorista... Bombe... Mogu da vas kidnapuju...” Ne mogu reći da nam takve misli pre puta nisu prolazile kroz glavu, ali sada, kada smo se vratili, mogu da kažem da se nigde bezbednije nisam osećao nego u Siriji i Jordanu...


Putevi su kvalitetni, ali sa rekom signalizacijom

Većinu svojih putešestvija realizujemo u sopstvenoj režiji, pa smo pomoću Interneta, nekih dobrih foruma i knjiga, napravili okvirni plan. Put vodi preko Bugarske, Turske, Sirije i Jordana, pa do Crvenog mora koje nam je krajnja tačka. Ukupno oko 4.000 km u jednom pravcu.

Na putovanje idemo sa Toyotom 4runner 3,0 TD koju sam pre 4 godine kupio od Međunarodnog crvenog krsta sa 92.000 pređenih kilometara. Kad je vozilo došlo u moje ruke, a tako je i danas, izgledao je kao da je ”juče izašlo iz radnje”. I pre njega imao sam, 5 godina, isti automobil sa slabijim motorom od 2500 cm i nikad mi se nije pokvario, a trpeo je razne ”torture”.

Suk u Alepu, jedna od 2.500 radnji

Ti terenci su prosto neuništivi, uz minimalna sredstva za održavanje. Sa vrlo malo elektronike, manuelnim menjačem i reduktorom, idealni su za ovakva putovanja gde ne postoji ozbiljnija servisna podrška. Uz velika sedišta i mnogo mesta za noge, klimu, mali frižider i DVD moja Toyota nudi sasvim pristojan komfor.

Od opreme dodao sam krovni prtljažnik, Helline farove za daljinu i još neke stvari poput Becker navigacije i pretvarača struje sa 12 na 220 V. Ubacio sam specijalan Toyotin filter vazduha koji može da se pere u vodi i usuo novo Liqui Moly polusintetičko ulje sa dodatkom grafita. Na točkovima su pneumatici General Graber AT2 dimenzija 265/65 R16.

Sat kula, jedan od simbola u Alepu

Ekipa na okupu, pa na put...
I tako, Jelena, Cera, Ivana i ja krenuli smo put Sirije. Prvi stop sa noćenjem smo imali u Ankari, a već sutradan nakon 2.230 km obreli smo se na sirijskoj granici. Ogromna gvozdena rampa nije baš delovala gostoljubivo, ali svu početnu nelagodu su razbili ljubazni carinski službenici koji su se svi iskupili da nas pozdrave ne skrivajući oduševljenje što smo iz Srbije.

Mi jedino nismo bili oduševljeni što smo morali da platimo taksu od 160 evra za vozilo sa stranim tablicama. Malo smo ”kukali”, probali da se cenjkamo, ali nije uspelo... No, od carinika smo posluženi čajem i velikom ljubaznošću. Čak su nam nudili i pozajmicu za spomenutu taksu!

Na putevima Sirije mogu se sresti razna prevozna sredstva, od modela kojima se ne zna ime ni poreklo, do najsavremenijih vozila

Sirijska arapska republika je država sa oko 20 miliona stanovnika pretežno Arapa, 88% muslimana i 12% hrišćana. Istorijski je centar najstarije svetske civilizacije. Iako im je prosečna plata oko 150 evra i ne žive lako, Sirijci su stalno nasmejani, ljubazni, kulturni i spremni da pomognu, a neopterećeni verskim razlikama... Glavni grad je Damask sa 3 miliona, mada je najmnogoljudniji Alepo sa 4 miliona stanovnika.

Bez organičenja
Putevi u Siriji su dobrog kvaliteta, ali skoro bez ikakve vertikalne ili horizontalne signalizacije. Drumovima ”jure” razne kreacije automobila. Nema ograničenja brzine. Žmigavci se ne upotrebljavaju, a sirena je i previše. Zadnja svetla su u svim bojama osim u crvenoj, dok prednja mnogi ne koriste ni noću itd. U dve trake su često četiri automobila, a kruna svega je vožnja auto-putem u suprotnom smeru.

Ovo nije normalna pojava - normalno je da ih je 5 ili više na motoru.

U početku sam doživljavao ”frasove”, ali ubrzo sam se navikao i radovao takvoj vožnji. Još više sam se veselio kad smo na pumpi sipali dizel za 28 dinara (naših) po litri! Usput vas posluže čajem i ne možete da odbijete, jer vam ga uz osmeh donesu u kola.

Prvi grad u koji smo stigli bio je Alepo (na arapskom ”sveže mleko”). Istorija kaže da je to istovremeno i najstarija kontinuirana naseobina na svetu. To je grad kontrasta... Sa jedne strane ulice možete videti prljavštinu i neugledne prodavnice, a sa druge uređene travnjake, lepe zgrade i moderne izloge. Na semaforu jedan pored drugog su prastara Lada i nova Toyota. U kafiću možete sresti ljude u beduinskoj odeći ili odelima, sa košuljama i kravatama ili pak devojku obučenu u crnu odoru od glave do pete kako čavrlja sa drugaricom u mini suknji i visokim štiklama.

Atrakcija Alepa je Suk (bazar) najveći i među najstarijim na svetu. Kompleks natkrivenih hodnika dostiže ukupnu dužinu oko 30 kilometara. Tu je smešteno 2500 radnjica, ali tog dana u Suku najveća atrakcija je bila Ivana sa svojom dugom plavom kosom. ”Najhrabriji” su kulturno ”dobacivali”, ali čim bi nekog od njih pogledala spuštali su pogled dole. Žene su u Siriji veoma poštovane.

Noć u...
Prvu noć smo spavali u zanimljivom (po društvu) hostelu za 5 evra po osobi. Vlasnik hostela, simpatični, mladi, Sirijac nas je vodio na večeru sa željom da nas bolje upozna. Nekoliko vrsta salate, seckane piletine, nekoliko pića... Sve za oko 1.000 dinara za nas petoro!

Drugu noć smo proveli u neverovatno lepom hotelu ”Mandaloun” koji je kompletno u orijentalnom stilu i falio je jedino Aladin sa čarobnom lampom. Noćenje sa doručkom 17 evra po osobi.

Iz Alepa put nas je dalje vodio na istok prema Iraku, a u sirijsku pustinju i posetu Palmiri, pustinjskoj oazi i gradu čuvene kraljice Zenobije. Ujedno, posetili smo neke antičke lokalitete i prošli kroz dva grada Hamu i Homs.

Odmičući od Homsa pejzaž se polako menjao prelazeći u pustinjski. Uskoro nas je dokle god pogled dopire okruživao pesak i sitno rastinje. Želeći da isprobam automobil i gume sišli smo sa puta i neko vreme vozili se peskovitim, ali tvrdim terenom. Bila je to moja prva vožnja kroz pustinju...

Ostaci Zenobijinog kraljevstva

U gradić smo stigli uveče i posle kulturnog ”cenjkanja” u hotelu sa 4 zvezdice dobijamo dvokrevetnu sobu sa doručkom za 20 evra, po sobi, a redovna cena je 50...

Beduinska zabava
Sutradan smo krenuli u obilazak Zenobijinog carstva. Po impresivnim ostacima vidi se da je grad nekada bio veoma moćno središte. Prvi temelji su udareni jos 3000 godina pre nove ere i bio je važna raskrsnica na putu svile iz Kine do Mediterana.

Ime Palmira (arapski Tadmor) znači palma, a dobio je po oazi koja ga okružuje i gde malim kanalima na svakom koraku teče sveža voda i raste hiljade palmi.

Vozeći se po okolini Palmire našli smo i samu kamilu pored puta. Po njenom sedlu zaključili smo da ima vlasnika koji je negde zaspao ili je ona odlutala. Poveli smo je sa sobom i uskoro pronašli malog simpatičnog Sirijca koji je bio jako srećan što smo mu vratili kamilu.

Uveče smo bili na beduinskoj zabavi. Bilo je tu pesme i igre uz živu muziku i dobre hrane. Neki beduini nudili su 50 kamila za naše ”beduinke”, a ja sam tražio 100. Nismo se dogovorili, ali sam zato saznao kako da pronađemo jednu pravu beduinsku porodicu koja živi duboko u pustinji. Objašnjenje je izgledalo otprilike ovako: ”Krenite prema Damasku i posle 10-20 km siđite sa puta i krenite pustinjom na jug. Vozite se 10-15 km i onda vozite 2-3 km levo, 2-3 km desno, pa opet levo???”

Srednjevekovna tvrđava dominira okolinom

Na moje pitanje ”zašto tako levo desno” stigao je i logičan odgovor: ”Pa kamile šetaju. Ne stoje po ceo dan na jednom mestu.”

Pa jeste, neki put se baš osetim glupavo... ”Ali mi ne tražimo kamile! ” - opet sam ušao u raspravu. ”Ne brini. Kad nađeš kamile beduini ce naći vas” dobih još jedan mudri odgovor.

Levo – desno
Sutradan već oko 8 ujutro vozili smo se levo, desno, levo, desno... I tražili kamile... Saputnici su me čudno gledali. Već sam pomislio da su me sinoćnji ”likovi” izradili i sad negde ”umiru” od smeha. A onda je Cera vireći kroz svoj fotoaparat ugledao kamile na oko kilometar udaljenosti...

Izgubljenu kamilu vratili smo vlasniku

Uskoro smo stajali usred stada. Bilo je na desetine kamila. Dvadesetak minuta smo gledali mi njih i one nas. A onda se u daljini pojavio mali oblak prašine koji se kretao ka nama. Par minuta kasnije dva ”lika” na poluraspadnutom motoriću su stali pored nas. Obučeni u neke maskirne jakne, izgledali su kao ”tipovi” iz akcionih filmova. Međutim, razlika je veliki osmeh i ljubazan pozdrav. Situacija je bila veoma komična. Mi smo pričali na srpskom, oni na arapskom, ali je izgledalo kao da se dugo poznajemo i odlično razumemo.

Nekako smo objasnili da želimo da posetimo njihov logor. Uskoro su kao mahniti jurili na motoriću, dok smo ih mi odmah pratili i trudili se da ih ne izgubimo u oblaku prašine. Odskakali smo na neravninama po pola metra u visinu. Njima je očigledno bilo zabavno, a meni se dizala kosa na glavi. Padnu li, sigurno ću ih pregaziti tako da neće ostati ništa od njih, a ja ću sledećih 20-30 godina pretovarati pesak u nekoj ”državnoj ustanovi”...

Našli smo kamile, a onda su beduini našli nas
Prijateljski osmeh beduina

Ćaskanje u šatoru
Posle kratke, ali lude jurnjave stigli smo u logor. Tri velika šatora boje peska razapeta u pustinjskoj udolini. Najveći je nešto kao dnevna a druga dva su muška i ženska spavaća soba. Pojavile su se i dve Francuskinje koje proučavaju život beduina i poslužile kao prevodioci.

Za razliku od jednostavne spoljašnosti, unutrašnjost šatora je ukrašena živopisnim ručnim radovima i dečijim crtežima. Na podu je ćilim (možda leteći!?) i nekoliko velikih šarenih jastuka u koje se zavalio glava kuće stari beduin Šarab. Kaže da ima oko 100 godina!

Odmah smo posluženi čajem i mlekom. To je jedino što imaju, mada su i to sa zadovoljstvom podelili sa nama. Na naš zahtev u šatoru nam se pridružio i ženski deo porodice. Pogled na njihove oči davao je utisak da se ispod marama nalaze veoma lepa lica.

Proveli smo dva sata u prijateljskom ćaskanju. Poseduju preko 100 kamila (oko 250.000 evra) ali žive veoma skromno. Međutim to im ne smeta da budu srećni i uvek nasmejani.

Na rastanku sam Šarabu poklonio višefunkcijski nožić, momcima kampersku stolicu, dok su Jeka i Ivana deci dale slatkiše. Bili su oduševljeni...

Beduinska zabava

Pravac Damask, pa Jordan...
Nastavili smo put dalje prema Jordanu. Put prav kao strela, dok se pustinja prostire u nedogled... Nekoliko kamiona je protutnjalo pored nas toliko brzo da smo pomislili da stojimo iako smo išli oko 100 na čas. Prošli pored nekoliko punktova sa naoružanim uniformisanim licima i uskoro stigli do table sa dva zvučna imena - Bagdad levo, Damask desno...

Cera, onako u šali, bacio je novčić koji je pokazao da skrenemo prema Damasku. Prošli smo pored Damaska u koji svraćamo u povratku i nastavili za Aman udaljen 400 km.

Poslepodne stigli smo na granicu Hašemitske Kraljevine Jordan. Službenik kad je čuo odakle smo, bez mnogo napora nabrojao je Zvezdin tim koji je osvojio Kup evropskih šampiona 1991. godine. Nikad kraja iznenađenjima...

Iako skrivena, lepota je primetna

Jordan ima 6 miliona stanovnika. Većinsko stanovništvo su Arapi sa 95% muslimana i 5% pravoslavaca. Glavni grad Aman ima 2 miliona stanovnika. Moneta je jordanski dinar, kom Jordanci tepaju ”džej di”...

Prvi utisak
Jordan je bogatija i uređenija zemlja od Sirije. Ljudi ljubazni i kulturni, ali ne tako prisni kao Sirijci. Na ulazu u zemlju sa bilborda vas pozdravlja kralj Abdulah II. To je kralj koji je na prestolu nasledio svog nekada mnogo poznatijeg oca kralja Huseina. I on ima ”interesantan” običaj da se prerušava u bolesnika, doktora, taksistu itd. Na taj način kontroliše rad državnih službi. Eh, da je kod nas takvih?!

Nakon 3.000 km od Novog Sada stigli smo u Aman. Grad raspoređen na devet brežuljaka ostavlja utisak moderne prestonice prošarane starinama. Ovde u saobraćaju nema haosa i sviranja kao u Siriji...

Dilema: Bagdad ili Damask
Jordan - Aman

U Amanu smo planirali da prenoćimo u jednom hotelu u kom se skupljaju novinari iz celog sveta i gde vlada odlična atmosfera. Nažalost nije bilo mesta, pa smo smeštaj pronašli u blizini.

Posle ”ozbiljnih” pregovora (čitaj cenkanja!) sa simpatičnim recepcionarom dobili smo velik i udoban trosoban apartman sa doručkom za 15 evra po osobi. Apartman se nalazi na sedmom spratu odakle smo imali pogled na ceo grad.

Aman mi se posebno svideo iz ugla arhitekture i planiranja gradnje. Pogotovo, što je saobraćaj rešen odlično. Na glavnim bulevarima nema gužve, jer semafori uopšte ne postoje! Sve raskrsnice su rešene kružnim tokovima od kojih je svaki malo umetničko delo.

Ukoliko želite da idete pravo jedna traka vas vodi ispod kružnog toka i sa kraja na kraj velikog grada potrebno vam je samo 10-15 minuta. I sve je puno zelenila i parkova, a grad je posebno zanimljiv noću zahvaljujući lepoj rasveti.

Svaki kružni tok u Amanu ja malo umetničko delo
tekst i foto: Zoran Milošev
redakcija@vrelegume.rs
4226
Postavljeno: 09.04.2010

Arhiva: Reportaža

Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 24.10.2016

Transalpina – dan 2.

I bi Transalpina! Jedna od najvećih i najuzbudljivih avanturčina u kojoj sam učestvovao u poslednjih nekoliko godina


Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 22.10.2016

Transalpina – dan 1.

I bi Transalpina! Jedna od najvećih i najuzbudljivih avanturčina u kojoj sam učestvovao u poslednjih nekoliko godina


Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 27.09.2016

5. Family Day by Japan Power

Ne znam kako je bilo ranijih godina i koliko često su bili organizovani događaji vezani za automobile, ali bogami, ove sezone ih je bilo skoro pa svaki vikend, počevši od klasičnih trka u okviru šampionata preko okupljanja ljubitelja određene marke/vrste vozila


Transfagarašan

14.09.2016

Balkan Job 2016

08.09.2016

Mini Meeting Hungary 2016

25.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (6. deo)

25.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (5. deo)

23.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (4. deo)

22.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (3. deo)

21.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (2. deo)

20.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (1. deo)

19.07.2016

Alternativa prema Grčkoj

15.07.2016

Osma Minijada

09.07.2016

Mini skup Firenza

01.06.2016

Oldtajmer scena u Izraelu Tekst sa video prilogom!

29.01.2016

Sajam automobila u Beču

21.01.2016

Zorjana na čoper skupu u UAE Tekst sa video prilogom!

15.12.2015

U poseti fabrici kamiona Isuzu u Italiji

28.10.2015

Rolls-Royce putovanje

14.08.2015

Great Wall

03.02.2015

Renault Megane RS RB8

01.10.2013

S Fiatom do Trsta Tekst sa video prilogom!

12.07.2013

Col de Turini

05.09.2011

Ferrari FF u Dolomitima

25.07.2011

Innsbruck

22.03.2011

Yas Marina & Yacht Club

15.02.2011

Ferrari World Abu Dhabi

13.01.2011

Opel muzej

30.12.2010

Audi S1 Quattro

15.11.2010

SAD

29.10.2010

Škoda Yeti Baikal Experience

15.10.2010

BMW Biker Meeting

08.10.2010

Mercedes 300 SEL / S63 AMG

27.09.2010

Mercedes-Benz Safety Cars

06.08.2010

Renault Turska

29.07.2010

Toyota Land Cruiser Tekst sa video prilogom!

07.07.2010

Motoren Technik Mayer

13.05.2010

Sirija i Jordan
1. deo

09.04.2010

Nürburgring Nordschleife

03.01.2010

Porsche muzej

16.09.2009

Zoltan Michael Takacs

07.08.2009

Cape to Cape

22.06.2009

Nissan GT-R

16.06.2009

AMG Driving Academy

09.06.2009

Cape to Cape

15.04.2009

Fulda Challenge 2009 Yukon

30.03.2009

Putevi sveta

11.03.2009

Pista di Fiorano

20.02.2009

Audi Mileage Marathon

17.02.2009

Honda & Acura

29.01.2009

American Hot Rod

09.12.2008

U poseti

28.11.2008

Domaća auto-moto industrija

13.11.2008

Discovery Channel

10.11.2008

Domaća auto-moto industrija

13.10.2008

Wheeler Dealers

24.09.2008

Discovery Channel- Fifth Gear

11.08.2008

2. Vojvodina UNIQA Osiguranje Off Road

08.07.2008

2008 Monaco Grand Prix Historique

01.07.2008

Kings of Nitro - Discovery Channel

12.06.2008

Nevolje sa Bubom

19.05.2008

Mercedes SL 500

28.04.2008

Lada Niva vs. Jeep Wrangler

22.04.2008

Overhaulin'

10.03.2008

Ekstremni automobili

20.02.2008

West Coast Customs

14.02.2008

Future Cars

24.01.2008

Ludolfovi

19.12.2007

Bulli - 60 godina

02.12.2007

Londonska garaža

28.11.2007

Jeep Trek Cappadocia

09.11.2007

Trka do Dakara

31.10.2007

Nordschleife

23.10.2007

Ilija
09.4.2010 14:09
4
0

Svaka cast na tekstu i ideji da se na takav put krene kolima! Alal vera!

Buffalo
09.4.2010 20:37
3
0

Odlična ideja! Čini mi se da bi to moglo i da se uvede kao neka vrsta turističke ponude?

don
12.4.2010 21:43
2
4

Lep tekst, mada ja se NIKAD ne bih upustao u bilo kakve avanture tog tipa. Pa godisnje 10.000 turista izgine tako sto se "Avanturisticki" uputi u nekku vuko=-=-nu! :).
Svaka cast vama koji ste se odlucili da toliko rizikujete. Ako smem da predlozim krenite sad u jesen put Moskve. Ili se plasite snega? Hehe

Milenko
16.4.2010 10:42
2
4

E ovaj @don uvek nesto lupeta. Osim sto je manijak sada se pokazao i kao primitivna kukavica koja se boji svoje senke...
Devojke i momci, svaka cast na avanturi!!!

Mak
16.4.2010 18:47
6
0

Sjajna reportaza. Bas bih voleo da prodjem ovakvu plisanu africku off road rutu!

somi
20.12.2011 17:50
1
0

Super cice, extra tura, steta sto nema malo vise teksta i slika.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: