Prva pomoć

Sama činjenica da u svakom vozilu imamo komplet prve pomoći na koji nas zakon obavezuje, teško da je sama po sebi dovoljna. Postoje situacije kada je korisnija “hladna glava” i pravovremeni telefonski poziv sa preciznim informacijama upućen službi hitne pomoći, nego bilo koja druga, nestručna intervencija na licu mesta, koja može izazvati više štete nego koristi.

U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, od Dr Snežane Kecojević, potražili smo stručnu pomoć i savete kako, kojim redosledom i kada reagovati.

Redosled radnji kada se naiđe na mesto udesa
Kao prvo, neophodno je obezbediti mesto nesreće! Lice koje ukazuje prvu pomoć mora biti svesno onoga što je sposobno da uradi. Ilustrativno rečeno, neplivač neće skočiti u vodu da pomaže davljeniku, ali isto tako, ne treba ni da pasivno posmatra kako se neko davi.

Nakon obezbeđivanja mesta udesa, sledeće na listi prioriteta je utvrđivanje dostupnosti povređenima, kako bi o tome mogli obavestiti nadležne službe hitne pomoći, policije, a ukoliko je potrebno, i vatrogasne službe. Poželjno je, naravno, ukoliko je moguće, izvaditi ključ iz kontakt brave kako ne bi došlo do elektro-požara. Nikada ne prilazimo otvorenim plamenom radi osvetljavanja povređenih, s obzirom da je u okolini verovatno mnogo prosutog goriva i preti opasnost od zapaljenja.

Sledeći podatak do kojeg treba doći je tačan broj povređenih. Tek tada treba telefonski obavestiti službu hitne medicinske pomoći na broj 94, kao i policije na broj 92, a ukoliko je neophodno, i vatrogasnu službu na broj 93. Nakon toga, može se pristupiti proceni težine povreda i stanja svesti povređenih, sposobnosti komunikacije, i o tome naknadno obavestiti službu hitne pomoći.

Da li izmeštati povređene?
Logično pitanje koje se samo po sebi javlja na mestu udesa je da li treba izmeštati povređene? Stručnjaci smatraju da povređene, u principu, ne treba premeštati, osim u slučaju kada su im ugrožene vitalne funkcije, odnosno, kada smo se sa sigurnošću uverili da je povređeni bez svesti, nema pulsa, nema disanja...

Međutim, da bi sa sigurnošću utvrdili stanje povređenog, moramo biti obučeni, odnosno stručni, što kod većine učesnika u saobraćaju nije praksa. Samo u slučaju potpune sigurnosti da nema vitalne znake, povređenog izvlačimo iz vozila i započinjemo mere osnovne životne potpore (masažu srca i veštačko disanje, o čemu će još biti reči). Ukoliko nismo sigurni u procenu stanja povređenog, treba sačekati dolazak stručne ekipe. U svim ostalim slučajevima, povređenog ne treba izmeštati, pogotovo kada postoji opasnost od povreda kičme, koja se može samo pogoršati.

Jedna osoba, sama, ne može izvesti bezbedno premeštanje povređenog. Takvu operaciju izvode tri, četiri, pa i više stručnih osoba. U slučaju kada u udesu učestvuje motociklista, važe ista pravila o nepomeranju povređenog, kao i pravilo da se kaciga ne skida. Samo u slučaju da lako i bez pomeranja povređenog možemo pristupiti kopči, može se otkopčati kaciga.

Trijaža - samo za stručnjaka
Svaki vozač sa prosečnom opštom medicinskom kulturom čuo je za izraz trijaža i povezuje ga sa aktivnostima na mestu udesa u kojem ima više povređenih. Stručnjaci i praksa govore da trijažu treba prepustiti stručnjacima. Naime, trijaža predstavlja razvrstavanje povređenih u određene grupe po težini povreda i prema načinu kako će im se pomoći.

Za laika to je suviše težak posao i sudbonosna odluka koja donosi trajne posledice, a mora se doneti u kratkom vremeskom intervalu. Čak i u ekipama prve pomoći, trijažu obavlja najiskusniji i najstručniji član ekipe, koji mora biti psihički potpuno pribran.

“Hladna glava”
Nailazak na mesto udesa ili čak učestvovanje u udesu, za svakoga je stresna situacija, a pogotovo za laika. Hladnokrvnost može biti ključni faktor u pružanju prve pomoći. Osobe sklone panici teško da mogu ostati pribrane i najbolje je da sve aktivnosti, uključujući i javljanje hitnoj pomoći, to prepuste nekome pribranijem.

Procena o udaljenosti i vremenu dolaska prve pomoći na mesto nesreće može, ali i ne mora da utiče na pružanje prve pomoći od strane laika. Ukoliko se udes dogodio u gradskoj sredini ili njenoj okolini, ekipa hitne medicinske pomoći će stići dovoljno brzo za ukazivanje stručne pomoći. Samo u slučaju odsustva vitalnih funkcija, treba pristupiti pružanju osnovne životne potpore.

U slučaju nepristupačnog terena ili teških uslova na prilaznom putu, ako ste stručno osposobljeni, možete pristupiti pružanju prve pomoći, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom koju može dobiti telefonskim putem, korišćenjem broja 94.

Stanje svesti povređenog
Utvrđivanje stanja svesti nije toliko težak posao i laik može dosta efikasno da ga obavi, tako što će povređenom jasno i glasno postaviti lagana pitanja kao što su: kako ste, da li ste dobro, da li me čujete? Pitanjima kao što su: kako se zovete, kada ste rođeni, gde živite, utrvđuje se da li je povređeni orijentisan prema sebi, drugima, u vremenu i prostoru, što je dosta dobar pokazatelj da je dotični lakše povređen.

U slučaju da odgovori izostanu, moguća su dva razloga... Prvi je da je povređeni samo u stanju šoka i možemo mu sugerisati da nam na jednostavna pitanja, potvrdno ili odrično odgovara samo klimanjem glavom, a drugi da je u pitanju teža povreda sa izmenjenim stanjem svesti.

Strano telo u povredi
Kod automobilskih udesa, česta situacije jeste stano telo koje se nalazi u telu. Preporuka je ne uklanjati ga, budući da to strano telo već vrši ulogu kompresije. Njegovim uklanjanjem možemo povređenog dovesti u stanje vitalne ugroženosti, usled masivnog krvarenja. Ukoliko smo obučeni, možemo izvršiti previjanje oko stranog tela i tako sačekati dolazak ekipe hitne pomoći, pa čak i tako transportovati povređenog do zdravstvene ustanove.

Kako i na koji način pružamo prvu pomoć povređenom, koristeći obavezni komplet prve pomoći, možete pročitati u narednom broju magazina Vrele Gume.