Predlog registracije novih vozila

Aktuelna pravila koja regulišu davanja u vezi sa godišnjom registracijom, automobile "tretiraju" na osnovu radne zapremine motora, što je, blago rečeno, prilično zastareo princip. Uvođenje turbo motora je pored svih ostalih nedostataka ovakvog rešenja, u potpunosti obesmislio ovakvu kategorizaciju. Promene će uskoro biti neophodne i neizbežne, jer čak i oni proizvođači koji u svojoj gami nemaju turbo motore, imaće će ih u skorijoj budućnosti. Pored toga, u kategoriji automobila do dve litre zapremine nalazi se mnoštvo luksuznih automobila tako da tvz. "porez na luksuz" opet promašuje svoju metu, jer su se kupci, sasvim logično, preorjentisali.

Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da aktuelna regulativa u obzir ne uzima ekološki aspekt automobila, Vrele Gume media sistem u okviru Eco Friendly akcije daje novi predlog zakona, odnosno novu formulaciju pravila za primenu poreza na upotrebu motornog vozila. Ona su formirana na osnovu analize zakona koji važe u zemljama članicama Evrposke unije, ali i nekim drugim državama. Evo nekoliko primera...

Cena godišnje registracije
U Evropi postoje dva osnovna principa oporezivanja - linearni i progresivni.

Nemačka, na primer, kao najveće tržište automobila u Evropi, koristi linearni sistem gde se automobili oporezuju po dve osnove. Osnovni porez podrazumeva plaćanje iznosa od 2 evra na svakih 100 cm3 za automobile sa benzinskim i 9,5 evra za automobile sa dizel motorima. Drugi deo odnosi se na količinu CO2, gde se plaća 2 evra po gramu CO2.

Sa druge strane, određeni broj država uveo je različite vrste matematičkih formula na osnovu kojih se porez obračunava, a koje takođe uzimaju u obzir količinu CO2, ali ih kombinuju sa još nekim parametrima (na Malti, čak i dužinu vozila!). U Francuskoj, na primer, nije isto za stanovnike gradova i za one "u unutrašnjosti".

Primera ima mnogo, a uzimajući u obzir specifičnosti našeg tržišta, najjednostavniji i najefikasniji način je da se u ovom trenutku, porez na upotrebu motornih vozila, koji se trenutno bazira na zapremini motora, po ovom predlogu, bazira na emisiji CO2, kao u drugim evropskim zemljama po progresivnom principu.

Formula
U ovom predlogu, ključnu ulogu ima jednostavna matematička formula u koju se uvrštava masa vozila i emisija CO2, a kategorizaciju, umesto zapremine motora, vrši snaga. Naime, pomenuti parametri predstavljaju neuporedivo relevantniji podatak u opisu vozila od zapremine, pre svega zbog napretka tehnologije, koja je zbog svoje efikasnosti, umanjila ulogu i značaj radne zapremine pogonskog agregata. Automobili su razvstani u 11 kategorija na osnovu snage motora, odnosno broja kilovata.

Obrazloženje: zapremina motora zbog napretka tehnologije turbo motora, više ne predstavlja potpuno relevantan podatak u "opisu" automobila već njegovu ulogu preuzima snaga motora. Sa druge strane, u ekološkom aspektu, značajnu ulogu prilikom reciklaže ima i masa automobila, koja zajedno sa emisijom CO2, predstavlja najvažnije elemente. U budućnosti, ovaj tehnološki trend postaće pravilo koji će trenutne zakonske norme potpuno obesmisliti.

Prednost ovakvog rešenja jeste neuporedivo preciznije stepenovanje uz adekvatnije tretiranje modela. Prema aktuelnim pravilima, automobili sa manjom zapreminom motora privilegovani su u odnosu na one sa većom. Iako u teoriji ovakvo rešenje deluje logično, ono u realnosti dovodi do paradoksalnih pojava, jer se u istoj kategoriji poreza na upotrebu motornih vozila, kao jednog od najznačajnih i najvećih stavki prilikom registracije, nalaze i jeftiniji, i luksuzniji modeli. Primera radi, u VW koncernu, na Passat turbo od 1,4 litre sa 125 KS, plaća se identičan porez na upotrebu motornog vozila kao na VW Polo 1,4 sa 86 KS. Kod Opela, Insignia 1.6 turbo je izjednačena sa skoro trostruko jeftinijim modelom Corsa, koja ima 1,4-litarski motor od 87 KS.

Sa druge strane vlasnici, modela Audi A6 sa dvolitarskim TDI motorom od 170 konjskih snaga ili BMW Serije 5 (520d) sa 184 KS - koji su po svim kriterijumima luksuzni automobili, trenutno plaćaju čak pet puta manji iznos na upotrebu motornog vozila od, na primer, vlasnika Honde Civic ili Toyote Auris sa 2,2-litarskim dizel motorom, iako su ranije pomenuti modeli neuporedivo skuplji i luksuzniji. Ovo je samo mali deo od brojnih primera nelogičnosti, koje bi primenom predloženih pravila bile eliminisane.

Ono što je, takođe, veoma važno napomenuti, jeste da pomenuti modeli veće zapremine imaju manju emisiju CO2, ali su zbog zastarelih poreskih rešenja, njihovi vlasnici "kažnjeni" većim iznosima. I klasifikacija automobila prema konjskim snagama, masi i količini CO2, neuporedivo je preciznija. Takođe, treba imati u vidu da pomenuti luskuzni modeli po ovom modelu, ni na koji način ne bi bili diskriminisani, već bi na osnovu jednostavne formule, koja u obzir uzima sve važne parametre, bili pravedno "tretirani".

Promena je rešenje
Dakle, kao što je već rečeno, rešenje leži u promeni pravila koja definišu porez na upotrebu motornog vozila, koji je trenutno u direktnom odnosu prema zapremini motora. Po ovom predlogu, fiksni iznos biva zamenjen rezultatom jednostavne formule, a koja obuhvata množenje emisije CO2 sa masom vozila, u skladu sa kategorijom kojoj vozilo pripada. Dakle, klasifikovana su prema prema snazi, a ne prema zapremini motora.

S obzirom na potpuno različite karakteristike, automobili sa benzinskim, odnosno, dizel motorima, takođe bi po uzoru na evropske zemlje, bili razdvojeni, odnosno regulativa povodom njihove registracije.

Automobili koji emituju manje od 100 g/km CO2 bi, po uzoru na neke evropske zemlje, bili oslobođeni poreza na upotrebu motornog vozila do pomeranja granice subvencije koja u ovom trenutku iznosi 100 g/km CO2.

Alternativa ovakvom rešenju je pomeranje donje granice na 60, odnosno 80 g/km CO2 uz menjanje indeksa, odnosno cene koštanja grama CO2 za ostale kategorije.

Ono što je veoma važno za napomenuti jeste da se ovaj predlog pravila odnosi samo i isključivo na nove automobile. Pored toga, iznos odnosno visina davanja za porez na upotrebu motornog vozila ne zavisi samo formule, već od visine indeksa za svaku kategoriju. Prikazani indeksi su demonstracionog karaktera radi prikaza kako sistem funkcioniše.

S obzirom da je prilikom registracije potrebno platiti i određen iznos za fond za zaštitu zivotne sredine, kao i za puteve, uvođenjem ovog principa, predloženo je i smanjivanje broja uplatnica i objedinjavanje (eventualno uz menjanje indeksa, odnosno cene emitovanog grama CO2) pomenutih stavki pod porez na upotrebu motornog vozila, pogotovo što bi čistiji i lakši automobili plaćali manji iznos, jer manje zagađuju i manje habaju putnu mrežu.

Proširena "zona luksuza"
Rezultat je, dakle, sledeći: uvođenjem nove klasifikacije, tzv. "zona luksuza" bila bi proširena, ali bi manji, lakši i jeftiniji modeli bili povoljniji za registraciju. Najveća razlika u odnosu na aktuelni princip može se primetiti kod terenskih modela, jer automobili ove vrste imaju relativno veliku emisiju CO2 i masu vozila. Isto tako, luksuzni automobili velike snage sa velikom emisijom CO2, plaćali bi više ukoliko imaju veliku emisiju CO2. Razlika u davanjima između modela od 2 i 2,2 bi na primer bila relativno mala, a primenom ovakvog rešenja bila bi eliminisana pojava paradoksa koji su se mogli videti na ranije navedenim primerima. Pored toga, pojavila bi se razlika u ceni registracije za modele sa identičnim motorima jer imaju različitu masu, a samim tim i emituju različitu količinu CO2. Konačno, primenom ovakvog sistema vrednovanja, bili bi nagrađeni "čisti" modeli, što je bila osnovna ideja vodilja.

Napomena: ukoliko vlasnici automobila koji su već registrovani, izraze želju da i njihovi automobili budu oporezovani na ovaj način, oni bi to mogli učiniti uz sertifikovanu homologaciju, koja utvrđuje ili potvrđuje parametre na osnovu kojih se formiraju kategorije, odnosno plaćaju dažbine.

Dakle, predlog je tu... Sada ga samo treba pažljivo razmotriti, a o tome je već bilo reči na "okruglom stolu" koji je održan 17. juna na Kopaoniku, gde je predstavnicima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova ova naša inicijativa prezentovana. Nekoliko dana kasnije, u zgradi Vlade Repubilike Srbije, radni sastanak na temu predloga novog Zakona o registraciji vozila, odnosno određivanja visine poreza na upotrebu motornih vozila.

Sastanku su prisustvovali Bojan Đurić, državni sekretar u u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, predstavnici Asocijacije uvoznika vozila Srbije, Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, novosadskog Parking servisa, i kompanije InterMol.

Državni sekretar Bojan Đurić i prisutni podžali su inicijativu Vrele Gume Media Sistema, i obzirom da je ovo bio tek prvi sastanak, dogovoreno je da će se sa aktivnostima na ovom polju nastaviti u septembru...