Istorijat

Porsche 356

Esencija Porschea

U današnja vremena, mnogi će se složiti da je prava snaga Porschea u besmrtnom modelu 911, ali takođe postoje i oni koji će reći da je 356 ipak bio bitniji model za kompaniju


On je bio prvi Porsche koji je nosio ovu oznaku i prvi projekat koji je legendarni Ferdinand Porsche završio lično za sebe. U nastavku ove priče, Ferdinanda Porschea ćemo oslovljavati kao Ferdinand, dok ćemo njegovu kompaniju oslovljavati kao Porsche.

Da bi razumeli istoriju 356, potrebno je prvo da na kratko proučimo biografiju samog Ferdinanda. On je rođen u Austriji 1875. godine i od malih nogu je pokazao zanimaciju za inženjerstvo, nakon što je postao fascinitiran električnom strujom. Nakon nekoliko godina provedenih po fakultetima, Ferdinand nalazi posao kao inženjer u nekoliko poznatih firmi kao što su Austro-Daimler i Daimler-Benz, a u ovoj poslednjoj je dizajnirao legendarni Mercedes SSK sa kompresorom.

Po nekim pričama, Ferdinand je bio veoma teška osoba za rad pa su samim tim većina njegovih poslova uglavnom završavali svađama. Iz navedenog razloga, Ferdinand je 1930. godine osnovao sopstvenu firmu u Štutgartu sa ciljem da razvija ulične i trkačke automobile za sve one koji su spremni da potroše najveću sumu novca. Njegova glavna zanimacija je bio jeftini narodni automobil po uzoru na američki Ford Model T. Kao što je poznato, Adolf Hitler je imao istu ideju sa ciljem da proizvede prvi nemački narodni automobil i Ferdinand je uskoro dobio poziv. Veruje se da je jedan od razloga zašto je upravo on dobio posao ležao u podatku da je bio jedini inženjer sa obećavajućom idejom koji nije bio Jevrej. Kao rezultat je nastao Volkswagen Beetle, koji je mnogo ličio na Tatru T97 dizajniranu od strane Handa Ledwinke. Češka firma nije mislila da je reč o slučajnosti i 1938. godine je odlučila da tuži Volkswagen. Drugi svetski rat je nakratko zaustavio tužnu priču, ali je ona obnovljena kasnije i 1961. godine Volkswagen je bio primoran da plati odštetu.

Ferdinand nije bio nacista ali je završio u zatvoru u Francuskoj
Beetle nije ušao u serijsku proizvodnju sve do kraja rata, ali je na njegovoj bazi debitovao bojni Kubelwagen. Pored Beetlea, Ferdinandov najveći uspeh u predratnom periodu je bio trkački Auto Union Silver Arrow, koji je dominirao zajedno sa Mercedesom na stazama. Ferdinand je radio i na velikom broju vojnih proizvoda, zbog čega su Porscheove fabrike često bile bombardovane, pa je kompanija bila primorana da pomeri sedište u Austriju.

Po nekim pričama, Ferdinand nije bio nacista, ali je sarađivao sa njima iz razloga što su mu omogućili da razvija automobile. On je uhapšen 1945. godine, ali je brzo pušten nakon što je glavni nemački arhitekta Albert Speer svedočio da Ferdinand i njegov sin Ferry nikada nisu pripadali nacističkoj partiji. Odmah posle rata, Ferdinand se uputio u Francusku na poziv ove države da razvije novi narodni auto, ali je bržo uhapšen i osuđen na dužu robiju. On je proveo godinu dana u francuskim zatvorima gde je razvijao novi projekat koji će kasnije da postane Renault 4CV. U navedenom periodu, Porsche uspeva da dobije posao da razvije Cisitalia Type 360 za jednog bogatog Italijana, a sa zarađenim novcem (oko milion franaka) Ferry uspeva da plati kauciju i da izbavi oca iz zatvora.

Saradnja sa Volkswagenom
Dok je Ferdinand još bio u zatvoru, Ferry i inženjer Karl Rabe su počeli sa radom na novom sportskom automobilu. Kada se zna kakva je situacija bila u posleratnoj Evropi, ovaj potez je bio više nego riskantan, ali je Porscheu očajnički bio potreban novi projekat. U prošlosti kompanija je uspevala da opstane u životu tako što je bila savetnik novonastalom Volkswagenu, ali nije bilo ni retkost da glavne mušterije budu svi oni koji žele obično zamenu ulja i filtera. Sama saradnja sa Volkswagenom je označila da novitet Porschea mora da deli što više delova sa jedinim proizvodom ove kompanije, Beetleom. Još krajem 1930-ih godina, Ferdinand je razvio nekoliko trkačkih prototipova na bazi Beetlea, ali nijedan od njih nije otišao dalje od koncept faze.

Novi projekat pod kodnom oznakom 356 je trebalo da bude upravo takav proizvod - sportska verzija Beetlea sa identičnom platformom i mehanikom. Ferdinand uspeva da potpiše ugovor po kojem bi prodavao Beetle na tržištu Austrije i na taj način dobija preko potrebne finansije za razvoj svog sportskog automobila. On nije trebalo da se prodaje u visokim ciframa, ali je trebalo da održi kompaniju u životu dok ne stignu neka bolja vremena kada bi Porsche mogao da predstavi pravi sportski automobil.

356
Prvi prototip No 1 (takođe poznat kao 356/1) je bio roudster sa Volkswagenovim 1,1-litarskim motorom, a ubrzo posle njega je usledio i kupe. Oba modela je dizajnirao specijalista za aerodinamiku, Erwin Komenda i novinari su pozvani na test vožnju. Oni nisu krili oduševljene kako dobro se 356 ponašao u krivinama iako je razvijao svega 40 ks. Serijska proizvodnja je zvanično startovala 1949. godine, ali zbog problema sa proizvodnjom, prve godine fabriku je napustilo samo 45 ili 50 automobila. Godinu dana kasnije Ferdinand uspeva da ubedi američku armiju da dobije nazad svoje fabrike, a ugovor o proizvodnji je potpisan i sa privatnikom Reutter Karroseriewerk za proizvodnju školjki. Rani 356 su bili veoma skupi najviše iz razloga što su se ručno proizvodili, ali je prodaja bila zadovoljavajuća. Godina 1950. će da pokaže samo delić onoga šta će da usledi u narednih 15 godina.

Iako je 356 bio zasnovan na Beetleu, on ipak nije bio "Volkswagen u odelu Porschea" kao što je recimo slučaj bio sa Karmann Ghia kasnije. 356 nije delio školjku i šasiju sa Beetleom, a kasniji serijski modeli su imali školjku od čelika umesto aluminijuma, što znači da su nemački 356 bili i teži od ranijih austrijskih 356. Ono šta Porscheov automobil jeste delio sa Beetle su bili menjač, kočnice, motor i delovi ogibljenja. Iz navedenog razloga, Porsche je uspeo da poveća snagu 1,1-litarskog motora sa 25 ks na 40 ks, a do sredine 1950-ih godina mnogi Volkswagenovi delovi će biti zamenjeni Porscheovim. Uskoro su debitovali i veći i moćniji motori kao što su 1.3 l (60 ks), 1.5 l (takođe 60 ks, ali uz veći obrtni moment) i na kraju 1.6 l (74 ks). Kada se zna da je 356 bio težak svega 860 kg, navedeni motori su bili sposobni da pruže solidne performanse. Rani modeli su mogli da ubrzaju do 100 km/h za ispod 18 sekundi uz maksimalnu brzinu od 145 km/h, ali kasniji modeli, kao što je Carerra, su mogli da se pohvale sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod devet sekundi i maksimalnom brzinom od preko 200 km/h. Navedene cifre nisu bile značajne čak i za period 1950-ih godina, ali 356 je bio jedan od retkih automobila koji je pored solidnih performansi pružao i kombinovanu potrošnju od ispod osam litara na 100 kilometara.

A, B, C...
Tokom svoje 15-godišnje istorije, 356 je takođe dobio i nekoliko dizajnerskih promena, uglavnom u vidu farova i zadnjeg stakla, pa su tako kasniji modeli nosili 356A, 356B i 356C oznake. Do današnjeg dana Porsche će reći da nije želeo da radi česte promene iz razloga što je planirao dugo godina unapred i želeo je da dovede automobil do perfekcije kada su u pitanju i najmanje sitnice. To je bila potpuno drugačija strategija od one koju su američke firme forsirale da automobil mora da bude osvežen gotovo svake godine i potpuno novi u roku od tri ili četiri godine. Porscheova realnost je, ustvari, bila potpuno drugačija i kompanija nije imala finansije da prati takav trend. Tek krajem 1950-ih godina Porsche će dobiti potreban kapital da razvije potpuno novi automobil po svojoj želji (čime će da nastane legendarni 911).

Skup ali vredan
Iako je pružao mnogo za svoju cenu, 356 nije bio jeftin automobil. Početkom 1950-ih godina, osnovni kupe je koštao oko 10.000 maraka u Nemačkoj, odnosno 4.300 dolara u Americi, što je bilo više nego većina Mercedesa i u samom rangu sa Cadillacom. Međutim, 356 je brzo našao svoje kupce, posebno na američkom tržištu zahvaljujući legendarnom uvozniku Maxu Hoffmanu. On je igrao veliku ulogu u razvoju raznih verzija, posebno u vidu mnogo hvaljenog Speedstera, sa nižom težinom i još nižom početnom cenom.

Na taj način, godišnja prodaja je skočila sa 1.500 vozila na preko 5.000, što je za malu firmu kao što je Porsche bila više nego solidna cifra. 356 je takođe brzo stekao kultni status najviše iz razloga što nije imao direktnu konkurenciju. On je koštao više nego MG i Triumph TR2, ali je takođe bio i napredniji po pitanju dizajna i voznih karakteristika. Sa druge strane, Jaguar XK120 je imao sličnu cenu, sa boljim performancama i dizajnom, ali je Porsche bio daleko kvalitetnije urađen sa višom završnom izradom. Mercedes 190SL je takođe imao sličnu cenu, ali se nije smatrao sportskim automobilom, pa je možda Alfa Romeo Giulietta Sprint/Spider bio jedini direktan rival. Porscheu je u korist išao i podatak da je 356 bio omiljen na stazama. Auguste Veuillet je uspeo da pobedi LeMans 24 sata trka u klasi do 1,1 l dve godine za redom (1951. i 1952. godine) dok je 356 zabeležio i veliki broj pobeda u raznim reli šampionatima 1950-ih godina.

Razvio ga je Ferdinand lično, tako da je 356 verovatno najvažniji Porsche ikada proizveden Twituj ovo!

Skup i za održavanje
Nažalost, visok kvalitet i niska potrošnja nisu označili ni jeftinije održavanje. Porsche se hvalio da njegov predstavnik pruža kombinaciju vožnje na ulicama i na stazama, što je svakako bila istina, ali održavanje se pokazalo izuzetno skupo. Veliku ulogu u tome su igrali i sami vlasnici, koji su očekivali da će njihov 356 biti jednako jeftin za održavanje i popravke kao i Volkswageni, ali nije bilo retkost da na mnogima modelima otkaže motor već posle 25.000 kilometara na kilometar satu. Čak i u takvim uslovima, 356 je nastavio da se solidno prodaje sve do 1965. godine, oko 18 meseci nakon što je Porsche predstavio zamenu u vidu 911. Poslednji 356C je doneo i disk kočnice, a u 15 godina proizvodnje je prodato oko 78.000 primeraka.

Obezbeđen kultni status
Danas se postavlja pitanje da li je 356 bio uspešan. On je brzo stekao kultni status jer delovao posebno i nije bio pomešan sa drugim automobilima na ulicama. 356 nije bio dovoljno brz da privuče one kupce koji samo brinu o brzini, dovoljno lep da ukrade kupce italijanske i britanske egzotike, a ni dovoljno luksuzan da ugrozi Mercedes. Međutim, dugo godina to nije bilo bitno, pa iako se nije izdvajao ni po čemu, 356 takođe nije imao ni mane.

Ferdinand Porsche nije doživeo da vidi kraj 356 i krajem 1940-ih godina je doživeo nekoliko srčanih udara pre nego što je preminuo 1951. godine u 75 godini života. On je, ipak, živeo dovoljno dugo da vidi svoj lični automobil, što je ujedno i bila njegova velika želja. Porsche je danas u rukama Volkswagena i iako je kompanija imala nekoliko promašaja tokom 1970-ih godina, danas je u veoma stabilnoj situaciji zahvaljujući Cayenne terencu i Panamera sedanu. Iako je 356 i dalje u senci 911, ovaj automobil je osnovao sam Porsche i služio kao baza za legendarnog sportistu. A to su karakteristike po kojima je sigurno najbitniji Porsche ikada proizveden.

Zoran Tomasović
2081
Postavljeno: 03.09.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: