Istorijat SAD – Plymouth Duster

Iako je Duster debitovao tek 1970. godine, njegova istorija vuče poreklo još sredinom 1950-ih godina. U navedenom periodu, Chrysler korporacija (vlasnik Plymouth, Dodge i Chrysler brendova), kao i Chevrolet i Ford, su ozbiljno počeli da razmišljaju o proizvodnji novog kompakta. Chrysler je razmatrao takvu opciju još od Drugog svetskog rata, ali je mnogo veća pažnja posvećena tokom 1950-ih godina kada su Volkswagen „buba“ i AMC Rambler počeli da dostižu rekordnu prodaju. U proleće 1957. godine, Plymouthov predsednik Harry Chesebrough je osnovao Special Corporate Car Committee, tim mladih inženjera i dizajnera sa ciljem da razmotre proizvodnju kompaktnog automobila. Oni su razmatrali da kupe i neki evropski proizvod i prodaju ga pod Chryslerovom oznakom, zbog čega je kompanija kupila udeo u francuskom proizvođaču SIMCA 1958. godine. Međutim, tim je odlučio da ipak razvije američki proizvod, koji je tada bio poznat kao A901.

Valiant
Oni su shvatili da najranije kad A901 može da stigne na tržište je 1962. godina, a kada je postalo jasno da će Ford i Chevrolet imati svoje kompakte do kraja 1959. godine, A901 je iznenada postao prioritet. A901 je postao Valiant i na tržištu se pojavio 1960. godine kao Plymouth, ali je kasnije usledio i blizanac Dodge Lancer (ime kasnije promenuto u Dart). Iste godine su debitovali i Ford Falcon i Chevrolet Corvair, dok su AMC Rambler i Studebaker Lark osveženi. Valiant je bio veći i teži nego Falcon i Corvair, ali za 147 mm kraći i 90 kg lakši nego Rambler. Međutim, ono po čemu Rambler nije mogao da parira rivalima je dizajn. Iako je on pitanje ličnog ukusa, predpostavićemo da je upravo on igrao ključnu ulogu po prodaji. Naime, 1960. godine Valiant je završio na četvrtom mestu u klasi od isto toliko rivala sa 194.292 prodatih primeraka. Radi poređenja, prodaja Corvaira je iznosila 250.007, Ramblera 314-440, a Falcona čak 435.676 vozila. Spomenuta godina nije bila dobra za ceo Plymouth brend. Kompanija je prodala samo 254.432 vozila ili 200.000 manje nego godinu dana ranije.

U narednih nekoliko godina nije bilo većih promena. Prodaja je i dalje bila razočarajuća u poređenju sa rivalima, a za 1964. godinu u ponudu je učvršćena i sportska verzija sa produženim "fastback" krovom i Barracuda oznakom kao odgovor na veliki uspeh Ford Mustanga. Barracuda u nijednom momentu nije opravdala očekivanja i tokom 1960-ih godina je uglavnom gledala u leđa konkurenciji. Situacija se u velikoj meri promenila do kasnih 1960-ih godina, posebno kada je reč o kompaktima. „Buba“ je i dalje privlačila veliki broj kupaca, ali se Ford i Chevrolet nisu mogli pohvaliti sa identičnim uspehom. Corvair je ugašen 1969. godine posle skandala sa sigurnosnim merama, a zamenio ga je model Chevy II Nova (kasnije i Vega). Falcon je i dalje postojao, ali je bio na izlaznim vratima i uskoro će biti zamenjen modernijim modelima Maverick i Pinto dok je i AMC radio na zameni za Rambler u vidu modela Gremlin. Sa druge strane, Valiant, i njegov blizanac Dodge Dart, su i dalje uživali u visokoj prodaji i činili su 30% od ukupne prodaje u klasi. Od kada je predstavljen 1960. godine, Valiant je osvežavan dva puta – 1963. i 1967. godine, kada je dobio i na dimenzijama. Međutim, 1967. godine on je ostao samo kao sedan u verzijama sa dvoje i četvoro vrata dok je "fastback" i kabriolet preuzela Barracuda. Chrysler korporacija je tada odlučila odobri budžet od 30 miliona dolara, koji su Plymouth i Dodge trebalo da podele za razvoj osveženih Valianta i Darta (tada poznatih kao A-Body). Sa druge strane, Barracuda i njen blizanac Dodge Challenger su prebačeni na veću E-Body platformu, sa većim dimenzijama i moćnijim motorima nego ikada pre. Dodge je potrošio svoj deo budzeta na potpuno novi prednji i zadnji deo Darta, dok je Plymouth odlučio da krene potpuno drugačijim putem.

Prekretnica
Tim je predvodio iskusni inženjer Gene Weiss, koji je primetio veliku popularnost na ulicama Chevrolet Nove sa V8 motorom od 327 kubnih inča (5,4 l). Iako se Nova nije mogla pohvaliti visokom snagom kao Plymouth Road Runner ili Dodge Charger, Weiss je shvatio da ona pruža bolje performanse zahvaljujući svojoj niskoj težini. Slična situacija je bila i sa Barracudom i Challengerom. Osim ako su bili upareni sa "big block" V8 motorom od 426 kubnih inča (7,0 l) ili 440 kubnih inča (7,2 l)- E-Body su bili previše teški da bi parirali Novi. Iz navedenog razloga, Weiss je odlučio da se vrati „muscle car“ korenima - veliki motor u kompaktnom automobilu. Samo pet godina ranije, Barracuda je bila urađena sa identičnom strategijom i pokazala se kao veliki prodajni neuspeh. Međutim, do kasnih 1960-ih godina tržište se promenilo u velikoj meri. Gorivo je postajalo sve skuplje, državne agencije su počele sa radom na novim standardima o sigurnosnim merama i izduvnim gasovima, a osiguravajuće kompanije su počele da dižu cene svojih usluga. Iz navedenih razloga, kompakt sa manjim V8 motorom se činio kao dobitna kombinacija. Na sreću Weissa, kompanija je bila prezauzeta radom na Barracudi i Challengeru da njegovom timu gotovo i nisu davali pažnju. Kada se zna koliko je budžet bio mal, novitet je morao da deli što je više delova sa Valiantom, a izbor imena je pao na Duster.

Za dizajn se postarao veteran Neil Walling, koji je odlučio da pozajmi mnoge linije sa Valianta. Konačan dizajn je u velikoj meri doneo dopadljive linije, a jedini detalj koji je razlikovao dva automobila je bio krov. Duster je pružao produženi "fastback" krov, koji možda nije bio praktičan kao Valiantov sedan, ali je pružao značajno više sportski dizajn. Sa izuzetkom krova, dva automobila su izgledala gotovo identično, što svakako nije bila mana kada se zna popularnost Plymouthovog kompakta. Osim novog krova, deo budžeta je potrošen i na dizajn enterijera, koji je bio jedan od najbolje opremljenih u klasi. Po uzoru na Mustang, lista standardne i opcione opreme je bila toliko velika da je bilo gotovo nemoguće pronaći dva identična Dustera na ulicama. Ono što je bilo jednako impresivno je što je ceo program bio završen za samo šest sedmica, a jednako dugačak posao je vladao na račun imena. Rani predlozi su bili Boss (šef) i Judge (sudija) pre nego što je izbor pao na Duster (Dust - prašina). Naime, Plymouth je želeo da koristi tasmanijskog đavola kao logo, ali kada je Warner Brothers zatražio nadoknadu od čak četiri miliona dolara, kompanija je odlučila da napravi sopstveni logo.

Motori i performanse
Kada je reč o mehanici, ponuda je startovala sa dva redna šestocilindarska motora. Onaj manji je bio od 198 kubnih inča (3,2 l) sa 125 ks uz veći od 225 kubnih inča (3,7 l) sa 145 ks, a vrh ponude je činio V8 od 318 kubnih inča (5,2 l) sa 230 ks. Međutim, najveću pažnju je privukao novi V8 motor od 340 kubnih inča (5,6 l) i 275 ks, koji se našao u ponudi nekoliko meseci kasnije.

Zahvaljujući svojoj niskoj težini, Duster 340 je mogao da ubrza do 100 km/h za 6,2 sekunde i dostigne maksimalnu brzinu od 197 km/h, a sa svojim početnom cenom od samo 2.547 dolara, on je bio i veoma pristupačan. Prodaja je krenula veoma obećavajuće i već prve godine je prodato 217.192 primerka, od čega je 24.817 kupaca izabralo spomenuti 340 motor.

Duster je igrao veliku ulogu za ceo Plymouth brend, koji je po prvi put još od 1959. godine izbio na treće mesto po prodaji na domaćem tržištu. Jedan od razloga za uspeh je svakako ležao u privlačnom dizajnu, ali sa početnom cenom od samo 2.172 dolara, kupci su shvatili da je svakako reč o odličnoj kupovini. Duster nije uspeo da nadmaši glavnog rivala Ford Maverick, od koga je bio za 91 dolar skuplji, ali se čini da je takođe krao i veliki broj kupaca od Valianta, čija je prodaja za 1970. godinu pala na samo 50.810 vozila. U svakom slučaju, nakon što je prodao prvih 100.000 primeraka, Plymouth je proslavio tako što je ponudio i Gold Duster paket opreme sa zlatnim trakama, a trend će kasnije pratiti i ostale specijalne verzije. Sa tako velikim uspehom, Plymouth nije imao razloga za većim promenama, mada je 340 dobio specijalne trkačke grafike na haubi.

Veliki rivalitet
Ako ste čitali druge priče o Chrysler korporaciji, onda svakako znate koji je rivalitet vladao između Plymoutha i Dodgea, iako su pripadali istoj korporaciji, a retko koja divizija bi mogla da predstavi uspešan proizvod bez da rival traži svoju verziju. Iz navedenog razloga, uspeh Dustera nije prošao nezapaženo kod Dodgea i kompanija je uskoro zahtevala svoju verziju. Na bazi Darta je nastao Dodge Demon, sa identičnim krovom kao i Duster, a kada su mnoge crkve počele da protestvuju, dve godine kasnije ime je promenuto u Dart Sport. Nijedna verzija se nije prodavala u visokim brojevima i tiho su ugašeni sredinom 1970-ih godina. U svakom slučaju, 1972. godine Duster dobiva svoju najnoviju Twister verziju, koja je bila dostupna na I6 i V8 modelima, a pored crne haube, ona se razlikovala i sa više opreme u enterijeru, lepšim felnama i agresivnijim branicima. Plan je zahtevao da Duster pruži sve one dizajnerske promene sa 340 modela, ali i na jeftinijim verzijama. Chrysler korporacija je spremala potpuno nove Valiant i Duster za 1973. godinu, ali je ovaj ideja otkazana u poslednjem momentu kada je kompanija upala u tešku finansijsku krizu. Iz navedenog razloga, odluka je pala da Duster nastavi bez promena sa izuzetkom novog Space Pak paketa opreme. On je doneo nova zadnja svetla i spustio snagu najmoćnijeg motora na 240 ks zbog novih standarda o izduvnim gasovima, ali to nije bilo bitno i 1973. godine je prodato čak 264.974 primerka.

Teškoće i štrajkovi
Za 1974. godinu Plymouth je odlučio da zameni provereni 340 motor sa modernijim od 360 kubnih inča (5,9 l). On je razvijao 245 ks i očekivalo se da će u velikoj meri nastaviti tamo gde je prethodnik stao, ali do toga nije došlo. Glavni krivac su i ovaj put bile osiguravajuće kompanije, pa tako godišnje osiguranje je umalo da košta koliko i sam automobila. Od 281.378 prodatih Dustera 1974. godine, samo 3.969 su pružali spomenuti 360 motor. Iako je Duster i dalje privlačio dosta kupaca, Chrysler korporacija se nije mogla pohvaliti uspesima. Godina 1975. je započeta sa tri meseca dugim štrajkovima koji su odložili razvoj novih F-Body automobila (Plymouth Volare i Dodge Aspen) - proizvoda koji su trebali da zamene A-Body. Oni su konačno bili spremni za 1976. godinu, koja je ujedno bila poslednja godina Dustera.

Plymouth je u početku planirao da zadrži Duster oznaku, ali u želji da bolje konkuriše popularnim Ford Granadi i Mercury Monarchu, odluka je pala da se ime promeni i Volare i on bude dostupan samo kao sedan. Dusterova prodaja je značajno pala u poslednje dve godine, na 120.131 vozilo 1975. godine i manje od 35.000 vozila godinu dana kasnije. Volare se u početku pokazao velikim uspehom, uključujući i proglašenje za automobil godine po izboru uglednog Motor Trend magazina, ali će na tržištu opstati samo četiri godine zahvaljujući skandalima sa opozivima zbog sigurnosnih mera.

Tokom sedam godina proizvodnje, Plymouth je prodao oko 1,3 miliona Dustera, što je svakako broj vredan pažnje. On nije bio veliki uspeh samo sa prodajne strane gledanja, već je na njemu Plymouth naučio kako da smanji broj delova, koristi manju radnu snagu i deli platforme između različitih modela. Duster se danas ne može smatrati vrednim klasikom, ali mali broj proizvedenih primeraka sa 340 i 360 motorima ipak privlači pažnju. Rivalitet između Plymoutha i Dodgea se nikada nije smirio, a čini nam se da je bio u najvećem jeku tokom 1970-ih i 1980-ih godina kada Chrysler više nije imao finansije da razlikuje njihove modele po ničemu drugom osim po oznaci. Tokom 1979. godine Dodge je po prvi put nadmašio Plymouth po prodaji, a od 1980-ih godina je to redovno radio. U novembru 1999. godine, oko godinu dana nakon što se udružio sa Daimlerom, Chrysler je objavio da će Plymouth biti ugašen posle 2001. godine. Teško je zaključiti kakva bi istoriji Plymoutha bila da nije bilo rivaliteta sa Dodgeom, a kao mnogo toga u dugačkoj Chryslerovoj istoriji, to je samo jedan od slučajeva "šta bi bilo kad bi bilo" ...