Peugeot RCZ

Dugo je Peugeot oklevao hoće li uopšte započeti serijsku proizvodnju ovog atraktivnog kupea, da bi izgleda definitivno prelomio 2009, na poslednjem Festivalu internacionalnih automobila, gde je RCZ bio proglašen najlepšim automobilom godine. I verujte mi na reč, sa ovim su se složili apsolutno svi prijatelji, poznanici i prolaznici, od kojih se nije moglo uraditi par slika unutrašnjosti na miru.

Kao nikada do sada, nebrojeno puta sam čuo klasični komentar u stilu: "kako je lep..." ili "imate super automobil, gospodine!", pa do malo lucidnijeg, u stilu "u poređenju sa njim, Audi TT je gotovo banalan"...

Priznajem, ovako dizajnerski uspešan automobil, ne verujem da sam vozio u poslednjih desetak godina jer njegov izgled jednostavno fascinira! I ukoliko je prednji deo manje-više verna kopija aktuelnog 308, zadnji je priča za sebe. RCZ poseduje tako privlačnu “zadnjicu”, da je prosto nemoguće, a ne okrenuti se za njim, kao da je pored vas prošla, utegnuta u tesne helanke, čuvena Naomi Campbell!

308 u duši i telu
Baš kao što su Audiju TT i VW Sciroccou za osnovu poslužili A3 i Golf, tako je Peugeot posegnuo za sopstvenom "bankom organa", u dobroj meri zastupljenoj kod 308. Ovo se odnosi na platformu i motore, a bogami, jednim delom i na enterijer. Već po otvaranju teških vrata bez okvira, kako i priliči rasnom kupeu, jasno vam je da ste u jednom Peugeotu, što nikako ne treba uzeti kao manu. Naime, u poslednje vreme, komandna tabla određenih modela (308, 3008 i 5008), odiše orginalnošću i kvalitetom, što se logično odnosi i na RCZ. Navedimo od ranije poznatu instrument tablu, "mesnati" podrezan upravljač i lakiranu centralnu konzolu, na kojoj su brojne i dobro zamišljene komande, prijatne na dodir.

Za razliku od bratskih modela, ovde nalazimo više nepoznatih detalja, kao što su elegantan, klasični časovnik i specifična sportska sedišta sa integrisanim naslonima za glavu. Sa "silnih" 1,72 m visine, nisam imao nikakvih problema da ih spustim dovoljno nisko, što nije bio slučaj sa korpulentnim kolegom sa posla, od preko 1,9 m. No, svojom atraktivnom formom i udobnošću, daju veoma pozitivan doprinos vozačevom egu, baš kao i lažne obloge od kože, na gornjem delu armature. Ističemo lažne, iako se to teško može primetiti na prvi pogled (čak su i opšivene koncem), mada se uz doplatu može dobiti i prava koža (Pack Premium, koji podrazumeva kompletno kožnu unutrašnjost, sa električno-podesivim sedištima, u vrednosti od čak 3.700 evra).

Kao što priliči
Enterijer je dakle valorizovan, a sam ambijent je baš kako i priliči jednom kupeu. Sedi se nisko, plafon, crne boje može lako da vam pokvari frizuru, dok je vidljivost kroz veoma zakošeno vetrobransko staklo, smanjena. Naprotiv, unazad je iznenađujuće dobra, što zbog masivnih spoljašnjih retrovizora, što zahvaljujući ogromnom zadnjem staklu, ispod kojeg su tzv. "zadnja sedišta". Odrasla osoba mojih dimenzija, može se smestiti samo poprečno, sa glavom uvučenom duboko u ramena. Već nakon par dana, čak su se i sićušne desetogodišnje blizakinje nevoljno ukrcavale, iako su bile i te kako ponosne kada je tata došao po njih pred školu! Osim toga, pristup je izuzetno komlikovan, jer se obara samo naslon prednjih sedišta.

Za uzvrat, sa nekih 370 litara, prtljažnik je u potpunosti dostojan tog imena, čak ga je moguće i povećati obaranjem zadnjih naslona, iz jednog dela. Rezervni točak nije predviđen, tako da se u prostor namenjen njemu, može štošta toga odložiti.

Što na umu, to na drumu
Izuzmemo li stotinak primeraka iz predserije, u kojima se nalazio snažni 1.6 THP/200 KS, RCZ je u startu ponuđen sa samo jednim benzinskim 1.6 THP/156 KS i testiranim 2.0 HDi od 163 KS. Oba benziska su zasnovana na istom bloku, razvijenim u saradnji sa BMW-om, dok je dizel 100 % "kućni proizvod". Ruku na srce, intimno sam priželjkivao motor sa svećicama, koji mi nekako više ide uz ovakav tip vozila, no sticajem okolnosti, morao sam se «zadovoljim» dobro poznatim 2.0 HDi. Od nedavno, ovaj je pojačan na 163 KS (ranije 138 KS), čijih 340 Nm (1.6 THP 240, odnosno 275 Nm), bez sumnje omogućuju bolja međuubrzanja od slabijeg benzinskog, koga sam na kratko imao priliku da provozam.

S druge strane, benzinac je lakši za stotinak kilograma, te manje opterećuje prednji trap, čime je i osetno agilniji, što se oseća i na upravljaču. Ovo bi, uslovno rečeno, bila jedina mana dizela, jer slaba elektro-hidraulična asistencija zahteva snažne ruke kada želite da se parkirate, dok masa motora kvari opšti balans karoserije. U ekstremno dinamičnoj vožnji, "nos" vozila ima izraženiju želju za podupravljanjem, jednim delom i zbog drugačije reglaže šasije. Naime, dizel je podešen na udobnost, tj. njegov trim je osetno mekši nego li kod 1.6 THP/200. Nista strašno, jednostavno, više mu odgovaraju brze i duge krivine nego li "ukosnice" ili "šikane".

Dostojan reputacije
Sama udobnost, dostojna je reputacije proizvođača, jer kao što smo rekli, RCZ je postavljen na platformi 308, s tim da mu je težiste znatno niže, a trag točkova širi. U svakom slučaju, ESP se pokazao izuzetno efikasnim, baš kao i kočnice, što i te kako uliva poverenje vozaču.

Kada pričamo o motoru, treba reći da, kao i svi dizeli, 2.0 HDi pleni pre svega elastičnošću u niskom režimu rada, jer već sa samo 1600-1700 obrtaja, odziv na gas je veoma ubedljiv. Bez sumnje, jednim delom zahvaljujući i novom šestostepenom menjaču, sa dobro odmerenim prenosima i kratkim hodom ručice. Najzad, rekli bismo, jer smo ranije često znali da kritikujemo “gumene” i ne preterano precizne prenose manuelnih menjača grupacije PSA.

Izuzmemo li prepoznatljivo "brektanje", motor je odlično izolovan. Prilikom prohibicijskih brzina, nadjačavaju ga šumovi od vetra, koji se mogu čuti na spoju prednjih prozora i A stubova. Ništa neobično, jer iako stakla duboko ulaze u krovnu konstrukciju (svaki put kada se otvore vrata, spuste se za 7-8 mm), oseća se odsustvo klasičnog okvira.

A kada smo spomenuli velike brzine, ne možemo, a da ne spomenemo atraktivni spojler pozadi. Radi se o aerodinamičnom poboljšanju, koje se automatski podiže u zavisnosti od brzine (dva nivoa), ili se aktivira po želji, električnom komandom, smeštenom između prednjih sedišta. Tek onako, "foliranja" radi…

Dostupna eksluzivnost
Bez ikakve sumnje, RCZ nije namenjen “širokim narodnim masama”, jer osim što je godišnje predviđeno samo 17.000 primeraka, ni početna cena od 27.000 evra (1.6 THP/156 KS), nije za potcenjivanje. Naime, za ovako ograničenu količinu vozila, Peugeot nije želeo da rezerviše čitavu proizvodnu traku, te je proizvodnja ustupljena austrijskom specijalisti Magna Steyr, kao što je to ranije uradio sa 406 Coupe (Pinifarina) i 206 CC.

Nivo završne obrade i serijska oprema veoma su korektni, posebno uzevši u obzir da je jeftiniji za 4-5 hiljada evra od adekvatnog TT-a. Zapravo, TT je skuplji i do 10.000 evra, kada se upoređuju dizeli (2.0 TDi/170 KS), s tim da za razliku od RCZ-a, Audi poseduje Quattro pogon.

Testirani 2.0 HDi startuje od oko 30.000 evra, odnosno, i znatno više (preko 36.000 evra), ukoliko se uračuna sva dopunska oprema koju je posedovao. Ovakva razlika u ceni, jednim delom objašnjava zašto sam ovoga puta bio naklonjeniji benzinskom bloku, bez obzira što ovaj troši 1,5 - 2 litre više. Dizel se zadovoljio sa 7,7 litara u proseku (minimalna oko 5 l), jedino je pokazao povećan «apetit» u gradskoj vožnji, gde nismo uspeli da siđemo ispod 10-11 litara. Recimo još da su u Francuskoj počeli da primaju uplate za 1.6 THP/200 KS, koji se prodaje po istoj ceni kao i 2.0 HDi.

Novi RCZ je, bez sumnje, odličan kupe, retko orginalnog i dopadljivog dizajna. Kao takav, a sve u iščekivanju prestižnog 508, postao je i protiv svoje volje, "portparol" Peugeota. A ko je to mogao da očekuje pre godinu-dve, kada je RCZ bio samo "embrion" sa vrlo neizvesnom budućnošću!?