Opel Insignia Sports Tourer 2.0 CDTi/160 Cosmo Pack

Opel i karavani, priča je koja traje više od pedeset godina! Praktično svi modeli iz C i D segmenta, izvedeni su i u ovakvoj karoseriji, što daje legitimno pravo Opelu da se proglasi specijalistom na ovome polju. No, ukoliko nas je u prošlosti navikao na prostrane karavane- transportere, sa malo ili nimalo stila, sa modelom Insignia je priča sasvim drugačija.

Ovoga puta, dizajn je stavljen u prvi plan, upravo kako nalažu aktuelni modni trendovi. Već kao po običaju, prednji deo je neizmenjen, no počevši od B stuba, Opel Insignia Tourer ima sopstveni identitet. Gledano iz profima, linije su u blagom padu, no orginalnost je ipak skoncentrisana na zadnji deo. Na stranu što donekle potseća na onaj kod modela Audi Q7, specifičnost nije u izgledu, koliko u samoj koncepciji petih vrata. Naime, ova nisu kao kod ostalih karavana isečena, već se otvaraju sa čitavom svetlosnom grupom. Kako se radi o pozamašnom komadu lima i plastike, velike težine, predviđena je električna asistencija, čime je Insignia ujedno dobila i na prestižu. Ovako je omogučen lak pristup pritljažniku i veoma nizak utovarni prag, s tim da nije pošteđen mana. Pre svega, ne treba biti u žurbi, jer kako bi se vrata automatski zatvorila/otvorila, neophodno je desetak sekundi, dok je sam koncepcija, sigurnosti radi, nametnula još jednu manju svetlosnu grupu, u samom prtljažniku!

U svakom slučaju, dolazak karavana apsolutno je neophodan, jer se u ovom segmentu prodaju daleko bolje od trovolumenske karoserije. U Italiji su recimo zastupljeni sa čitavih 80 %, a u Nemačkoj i Francuskoj sa nekih 70 %. Uostalom, Opel je sa sa ovim automobilom želeo da pokrije dve kategorije, što je više manje izvodljivo, ukoliko se uzmu u obzir izdašne dimenzije (Tourer se izduzio na citavih 4,91 m) i široka gama motora, čak je u ponudi i verzija sa integralnim pogonom.

Ukoliko zanemarimo “koketiranje” sa H1 segmentom i verzije za kojima neće vladati veće interesovanja (V6 Turbo/260 i OPC od 325 KS), agragati za “raju” su četvorocilindarski, i pre svega dizeli. Iako je predviđen samo jedan blok od dve litre, ovo netreba uzeti kao hendikep, jer je u ponudi sa 110, 130, 160 i 190 KS. Ovaj poslednji je lansiran uz karavan, no na našem testu našao se slabiji od 160 KS, kao i prilikom susreta sa berlinom. Radi se o prerađenom motoru Fiat 1.9 CDTi, koji je nasledio određene mane, kao što je visok nivo decibela. U hladna zimska jutra, komšijama se sigurno neće dopasti njegovo klepetanje “po starinski”, koje se i pored bogate izolacije, čuje i u kabini. Porastom brzine i radne temperature, postaje znatno diskretniji, kada ga nadglasa buka “valjaka”. Mislimo naravno na ogromne pneumatike, na testiranom vozilu dimenzija 245/40 R19! Ujedno, negativno utiču na udobnost, što se uz tvrd trim i ne preterano “mesnata” sedišta, i te kako oseća po lošem putu. No, ova Insignia je predviđena za duga krstarenja po kvalitetnim auto putevima, gde savršeno ispunjava ulogu koja joj je namenjena.

Sam motor je dobro adaptiran velikoj težini vozila (oko 1.700 kg, tj. 120 kg više od limuzine), i po predviđanjima, trebalo bi da predstavlja većinu prodaje. Okleva jedino u veoma niskim obrtajima, da bi iznad 1.700 o/min, prodisao punim "plućima". Prilikom predhodnog susreta, bio je u kombinaciji sa automatskim menjač, te smo se sada uverili da bi šestostepeni manuelni mogao biti precizniji, i sa kraćim hodom.

Zasmetala nam je još i previše tvrda papučica kvačila, nakon sat vremena vožnje po zakrčenim pariskim ulicama, leva noga je na velikom iskušenju. A kad smo već kod gradske vožnje, recimo da je Tourer u ovakvim uslovima daleko od idealnog vozila. Loša vidljivost unazad i impozantne spoljašnje dimenzije, zahtevaju dobro poznavanje vozila, na šta treba dodati veoma osetljive branike (zašiljeni u središtu) i karoseriju. Nakon samo nedelju dana probne vožnje, “ožiljci” su bili jasno vidljivi, na granici prihvatljivog za press servis. Na granici ekonomičnog je bila i potrošnja, putni računar u urbanoj sredini uvek pokazuje dvocifreni podatak (u našem slučaju oko 11 lit), da bi se na kraju testa, stabilizovala na prosečnih 8,2 lit/100 km.

Potpuno crna unutrašnjost, sa sportski profilisanim kožnim sedištima (zaslužuju najvišlje ocene, iako su veoma tvrda), ovoga puta nam se učinila kvalitetnijom, jednim delom i zbog “sretnije” kombinacije boja. Naime, umetci od crne lakirane plastike manje su kič, nego kada imitiraju drvo i aluminijum. Pedantno završena, Insignia ipak “kaska” za nemačkim proizvođačima iz premium segmenta, što je i normalno, ukoliko se baci pogleda na cenovnik. Veoma bogato opremljen, Sport Tourer Cosmo košta kod nas 25.186 evra, što je za samo 650 evra vise od Insignie sa petoro vrata. Inaće spisak kompletne opreme je toliko dugačak da će mo ga morati ignorisati, zajedno sa par karakterističnih sistema (Opel Eye i autoadaptivna svetla, oba zastupljena u testiranom vozilu).

Sama komandna tabla je prilično klasičnih formi, no uprkos tome deluje moderno i privlačno. Nekome će možda zasmetati silni “dugmići” na centralnoj konsoli (preko četrdesetak), kao i previše zgusnute cifre na pokazivaču brzine, no na centralnom displeju, može se izabrati i digitalni mod. Nepravedno bi bilo ne naglasiti odličnu poziciju za upravljačem, dobrim delom zahvaljući izuzetno velikoj amplitudi podešavanja sedišta. No, ukoliko je maksimalno odgurnuto unazad, na zadnjoj klupi ne ostaje veoma malo mesta za kolena. Dopunski centimetri kod karavana očito su potrošeni na dizajn, jer ni zapremina prtljažnika nije mnogo evoluirala.

Sa 540 dm3, prostraniji je za jedva 40 dm3 od berline sa četvoro vrata. Ukoliko se obore nasloni, jednostavnim povlačenjem ručice (sedalni deo je fiksiran), dobija se ravna površina, pod uslovom da je podignuta polica koja ga deli na dva dela. No i ovako, zapremina je daleko od rekordne, jedan Citroen C5 karavan, ima dobrih 200 dm3 više.

Osim što je ovom impozantnom karavanu podario zavidnu aktivnu sigurnost (ponašanje na putu, perfomanse, kočnice…) i praktičnost, Opel je uspeo da sačuva atraktivan dizajn, ne toliko čest kod ovakvih automobila. Tim bolje, jer su se ukusi očigledno izmenili, te akcenat nije kao nekada, isključivo na upotrebnoj vrednosti. A kako titula karavana godine još uvek ne postoji, jedini realni pokazatelj uspeha biće glas kupaca.