Istorijat

Opel GT

„Baby“ Corvette

Opel GT je bio prvi automobil ovog nemačkog proizvođača vozila urađen specifično da privuče pažnju publike na salonima automobila, a kasnije je postao i prvi Opel sa dvoje sedišta još od Drugog svetskog rata


Zasnovan na kvalitetnom Kadettu, GT je po mnogima bio mali Chevrolet Corvette, ali malo ljudi zna da su za njegov razvoj bila najzaslužnija druga dva modela Chevroleta. Jedan od njih je legendarni Corvair, a drugi prototip automobila koji je originalno trebalo da zameni Corvette. Donosimo vam istoriju 1969-1973. Opela GT i raznih planiranih naslednika.

Corvair kao inspiracija
Iako Chevrolet Corvair, koji je predstavljen u oktobru 1959. godine, nije bio uspeh kakvom se General Motors (GM) nadao, on je ostavio veliki utisak na mnoge evropske kompanije. Corvair se nikada nije uvozio u Evropu u velikim brojevima, ali njegov dizajn je igrao inspiraciju u mnogim modelima, kao što su Volkswagen Karmann Ghia i Hillman/Sunbeam Imp.

Mnoge evropske dizajnerske kuće su takođe proizvodile specijalne prototipove na bazi Corvaira, kao što su 1961 Pininfarina Speciale i 1963 Bertone Testudo. Sam GM je takođe koristio Corvair kao bazu za mnoge prototipove. Neki od njih, kao što su Sebring Spyder i Super Spyder, su razvijeni specifično da privuku pažnju na salonima automobila, ali početkom 1962. godine, najveći svetski proizvođač je odobrio i ozbiljniji projekat. On je bio poznat kao XP-797, a dolazio je u dve verzije, sa motorom postavljenim pozadi (Monza SS) i motorom postavljenim u sredini (Monza GT). Posebnu pažnju je privukla ova druga verzija, koju su dizajnirali legendarni Larry Shinoda i Tony Lapine. Razvijan tokom deset sedmica u proleće 1962. godine, GT je pružao aerodinamične linije, školjku od fiberglasa, šasiju od aluminijuma i Corvairov redni šestocilindarski bokser motor.

SS i GT su debitovali u Junu 1962. godine na mnogim salonima automobila, a Bill Mitchell, glavni dizajner GM-a, je svakako želeo da vidi GT u serijskoj proizvodnji i najavio ga kao naslednika Corvette Sting Raya. Međutim, glavni ljudi kompanije nisu bili zainteresovani. U navedeno vreme budućnost Corvettea i dalje nije bila sjajna dok je Chevrolet pokušavao da investira novac u veoma popularnu Impalu. XP-797 projekat je brzo ugašen, a oba prototipa se danas nalaze u GM Heritage Center muzeju.

Dizajnerska družina
Corvair je privukao mnogo pažnje i kod Opela, koji je prolazio kroz relativnu dobru situaciju tokom 1960-ih godina. Kompanija je godišnje prodavala oko 300.000 vozila, ali većina njih su bili dosadni sedani i karavani. Za razliku od svojih američkih rođaka, Opel nikada nije imao veliki dizajnerski studio da proizvodi automobile specifično za salone automobile. Ovaj dizajnerski studio koji je predvodio Hans Mersheimer je imao samo dvadesetak radnika, pa je sva pažnja posvećena serijskim modelima.

Do 1961. godine prvi čovek Opela Nelson Stork je procenio da je nemačkoj kompaniji potrebna slična strategija kao i ostatku GM-a. Mitchell je ponudio nekoliko cenjenih američkih dizajnera kao što su Cadillacov Chuck Jordan i Oldsmobileov Irv Rybicki, ali je posao dobio Clare MacKichan, koji je proveo poslednjih desetak godina radeći za Chevrolet. MacKichan je ostao poznat po mnogim popularnim Chevroletima, kao što su Corvette, Nomad, Corvair i Bel Air. Početkom 1962. godine on je prebačen u Opel, a njegovo mesto u Chevroletu je popunio Rybicki. Sa njegovim dolaskom se povećao i broj dizajnera u Opelu, a u narednih nekoliko godina ovaj nemački proizvođač je u većoj meri počeo da dobija američki stil. MacKichan je takođe osnovao i Advanced Design studio koji je predvodio Erhard Schnell, dizajner koji je radio u Opelu još od ranih 1950-ih godina, a njegov posao je bio da razvije prvi sportski Opel posle skoro 40 godina. U početku poznat kao Projekt 1484, automobil je razvijan u velikoj tajnosti, tako da za njega u početku nisu znali ni glavni ljudi kompanije. Kako je projekat napredovao tako je počeo sve više da liči na raniji Monza GT koncept. To se posebno odnosilo na dizajn, mada je motor pomeren napred. Do 1965. godine Projekt 1484 je bio u završnim fazama razvoja, ali mnogi glavni ljudi Opela i dalje nisu želeli da ga vide ni kao prototip. Oni su smatrali da Opel treba da predstavlja samo ono šta je u serijskoj proizvodnji, a sportski automobil se svakako nije uklapao u tu filozofiju.

Experimental GT
Pitanje je da li bi Projekt 1484 ikada uopšte bio predstavljen da Semon Knudsen nije postao novi predsednik GM-a za globalna tržišta u julu 1965. godine. Poznat pod nadimkom Bunkie, on je imao dugogodišnje uspešno iskustvo rada u Pontiacu i Chevroletu i bio blizak prijatelj sa MacKichanom. Bunkie je takođe uspeo da preokrene situaciju u Pontiacu predstavljajući veoma popularni sportski GTO, pa je smatrao da bi mogao da promene i imidž Opela sa mladalačkim proizvodom. Prototip je zvanično debitovao na salonu automobila u Frankfurtu 1965. godine pod Experimental GT oznakom.

On je privukao najveću pažnju na ovom salonu, ako od nikoga drugog onda od strane konkurencije, koja je očekivala još jedan dosadan Opel. Ovakva reakcija je dala Opelu krila da razmotri i serijsku proizvodnju, ali je najveći problem vladao na kom modelu ga bazirati. Kada se zna da se takav automobil nebi prodavao u visokim brojevima, Opel je odlučio da potraži pomoć od samostalnih kompanija. Posle propalih pregovora sa Karmannom, ugovor je potpisan sa francuskom kompanijom Brissonneau & Lotz, koja je već neko vreme pokušavala da proda ideju o Rekord kabrioletu. Francuzi su pristali da proizvede školjku i enterijer da bi automobil zatim bio poslat nazad u neku Opelovu fabriku na konačno sklapanje.

Opel nije želeo da eksperimentiše sa mehanikom, najviše iz razloga što je bilo poznato da se automobil neće prodavati u velikim brojevima, a dodatni problem je predstavljala i cena. Ona je u početku planirana da bude 10.000 maraka, što bi značilo da bi bio klasa za sebe i bez mnogo direktne konkurencije. Sa takvom cenom, novitet nije mogao da pruža sopstvenu platformu, pa je odluka pala da ona bude pozajmljena od proverenog Kadetta B.

Dva prototipa
Jedina preostala nepoznanica je vladala na račun pozicije motora. U slučaju Kadetta on se nalazio na samom kraju prednjeg dela da bi se maksimalno iskoristio prostor enterijera, ali je novitet trebalo da pruža značajno aerodinamičnije linije, čime bi motor morao biti pomeren više prema vozaču.

Finansijska divizija se protivila ovoj odluci, pa je Opel razvio dva prototipa. Onaj prvi je imao motor na istoj poziciji kao i Kadett dok je kod drugog pomeren prema vozaču. Test vozač Hans Hermann je provozao oba prototipa na Nirburgringu i mnogo više mu se dopao modifikovani model, čime je i finansijski tim popustio. Konačan prototip je predstavljen 1967. godine sa 1,9-litarskim motorom iz Rekorda, koji je razvijao 126 ks. Sa težinom od ispod tonu, on je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od impresivnih 210 km/h.

MacKichan je napustio Opel nedugo posle, a njegovu poziciju je popunio Chuck Jordan. On će da modifikuje poslednje detalje, a automobil je dobio i zvanično ime - GT. Do momenta kada je serijski model bio spreman Jordan je napravio nekoliko promena. Pozicija motora je i dalje predstavljala problem pa je tako hauba imala malu "grbu", ali GT ipak nije bio aerodinamičan kao što se očekivalo sa CD od 0.39. Slično kao i prototip, kompletna mehanike je pozajmljena sa Kadetta, uključujući i dva menjača (četiri brzine manuelni i tri brzine automatski). Ponuda motora je startovala sa proverenim 1,1 l sa 67 ks iz Kadett Rallyea, uz opcioni 1,9 l sa 102 ks.

Početak prodaje
Do maja 1968. godine proizvodnja je već kasnila zbog štrajkova u Francuskoj, pa je Opel bio primoran da prvih nekoliko stotina automobila u potpunosti proizvede u svojim fabrikama. Zvanična prodaja je startovala u Evropi u oktobru iste godine po početnoj ceni od 10.767 maraka, dok je za opcioni 1,9 l motor kupac morao da izdvoji 11.877 maraka. Godinu dana kasnije, GT je stigao i u Severnu Ameriku sa cenom od 3.395 dolara, što je označilo da je bio značajno jeftiniji nego Porsche 912, ali opet skuplji nego Fiat 124 Coupe, Triumph TR6 i novi Ford Capri.

Nasuprot verovanju, novinari nisu imali samo pozitivne komentare, posebno u poređenju sa ranim konceptom. Oni su imali i kritike na račun deljenja platforme sa Kadettom, ali su takođe pohvalili udobnost i ponašanje na putu. Performanse su takođe bile solidne, posebno sa opcionim 1,9 l motorom. Osnovni model je mogao da ubrza do 100 km/h za 16 sekundi uz maksimalnu brzinu od 155 km/h, ali sa 1,9 l motorom, GT se mogao pohvaliti zbrzanjem do 100 km/h za oko deset sekundi i maksimalnom brzinom od 185 km/h. Za prosečnog kupca, GT je ipak delovao sportski, sa solidnim performansama i kombinovanom potrošnjom od samo 8,4 litre na 100 kilometara, pa je tako prve godine prodato više od 30.000 primeraka (od čega je 11.880 vozila završilo u Americi).

Veza između Opela i Buicka
Kada je reč o američkom tržištu, GT se prodavao preko 2.000 Buickovih salona zajedno sa još nekoliko Opela, kao što su Kadett, Ascona i kasnije Manta. Na prvu pomisao, ovaj potez je delovao veoma čudno. Buick je u svojoj ponudi imao uglavnom veće luksuzne proizvode, pa tako mali sportista nije delovao da se uklapa u takvu strategiju. Mnogi su se pitali zašto se GT nije prodavao preko Pontiacovih salona, koji je imao imidž sportske kompanije, posebno kada se zna da je Pontiac godinama pokušavao da dobije sportski dvosed.

Veza između Buicka i Opela je započeta tokom recesije u Americi 1957. godine, kada je publika zahtevala jeftinije i ekonomičnije proizvode. GM je počeo sa radom na novim kompaktima za sve svoje divizije osim Cadillaca, ali je takođe počeo da uvozi i neke proizvode od svojih evropskih divizija. Buick je ubrzo dobio Opel Olympia Rekorda dok je Pontiac počeo da prodaje Vauxhall Victora. Do ranih 1960-ih godina ekonomija se oporavila u velikoj meri, a debitovali su i spomenuti kompakti. Pontiac je brzo prestao da uvozi Vauxhall, ali je Buick nastavio da prodaje Kadett. Do 1968. godine Kadett je bio najprodavaniji strani automobil u Americi, sa godišnjom prodajom od preko 80.000 primeraka. Opel će opstati u Americi sve do sredine 1970-ih godina, kada će jaka nemačka marka povećati njihove ocene, a Buick će početi da prodaje japanski Isuzu Gemini.

Povratak na tržište
U svakom slučaju, GT se vratio na tržište i za 1970. godinu sa nekoliko malih promena. Najveća promena je bila opciona klima sa kojom je GT ušao u klasu gran turisma umesto sportskog automobila. Osnovni 1,1 l model se našao pred gašenjem pošto je činio samo 10% prodaje čak i u na evropskom tržištu, On je tiho ugašen sredinom 1970. godine nakon što je prodato samo 3.573 vozila. Sa 1,9 l motorom, GT je ušao u klasu u kojoj je dominirao MG B, ali i novi Datsun 240Z. Japanski rival je bio nešto veći od GT-a, jednako dobro opremljen i značajno moćniji sa 151 ks iz 2,4-litarskog rednog šestocilindarskog motora. On se takođe bolje ponašao u krivinama i bio je civilizovaniji, ali na evropskom tržištu nije imao visoku prodaju zbog visoke zapremine motora.

Međutim, u Severnoj Americi 240Z je bio za samo 100 dolara skuplji nego GT, a jedina vrlina Opela je bila što se mogao kupiti za fabričku cenu (za razliku od 240Z na koja je bila dugačka lista čekanja i prodavao se daleko preko tražene cene). Prodaja GT-a je iznosila 24.000 za 1970. godinu, ali čak 85% njih je završilo u Severnoj Americi. Veruje se da je glavni razlog za veliki pad u Evropi ležao u novom Ford Capriju, koji je bio moćniji i praktičniji, a pri tom je koštao oko 2.000 maraka manje.

Iste godine, GT je počeo da se takmiči u auto sportu i to u Group 4, a takve automobile je pripremala Italijanska kuća Virgilio Conrero (najpoznatija po radu sa Alfa Romeo). Oni su modifikovali ogibljenje i kočnice i predstavili novi automatski menjač s pet stepena prenosa, a zapremina motora je povećana na 2,0 l uz 185 ks. GT se takmičio u raznim šampionatima u periodu od 1971-1973. godine sa limitiranim uspehom, a najbolji rezultat je zabeležio 1971. godine na Targa Florio kada je završio kao deveti u klasi. Nekadašnji menadžer BMW-a Klaus Steinmetz je takođe modifikovao GT do maksimalnih 200 ks, od čega su neki primerci dostigli brzinu od 191 km/h.

Konkurencija unutar kuće
Za 1971. godinu GM je bio primoran da smanji kompresiju svih svojih motora da zadovolji nove standarde o izduvnim gasovima, čime je snaga pala na samo 78 ks. GT je takođe dobio novu konkurenciju od samog Opela, kada je 1971. godine debitovao model Manta kao odgovor na veliki uspeh Caprija. Iako je bila veća, Manta nije bila značajno teža u poređenju sa GT, a takođe se bolje ponašala u krivinama uz veći prostor enterijera. Prodaja GT-a u 1971. godini je pala na samo 15.000 vozila, od čega je samo 1.100 primeraka prodato u Evropi. Da situacija bude još gora za ovog mališana, Renault je kupio Brissonneau & Lotz 1970. godine, a pošto je smatrao GT kao konkurenciju za svoj Alpine A110 najavio je Nemcima da ova francuska firma više neće odvijati proizvodnju.

U želji da privuče mlađe kupce, na salonu automobila u Ženevi 1971. godine Opel je predstavio specijalnu verziju pod GT/J oznakom. Namenjen svima onima koji žele da se takmiče u auto sportu, GT/J je bio model bez ikakve dodatne opreme. On i dalje nije bio jeftin i sa cenom od 10.700 maraka je bio skuplji nego Ford Capri 2,3 l, ali je ipak bio za 1.500 maraka jeftiniji od ostatka GT ponude. GT/J se nije prodavao u Americi, ali je imao solidan uspeh u Evropi sa 10.760 prodatih primeraka do 1973. godine. Predstavljanje GT/J-a je povećalo GT prodaju na 17.000 primeraka do 1972. godine, ali je kraj bio blizu.

Opel je vredno radio na novom Kadettu, što je označilo da bi se morale uraditi veće prerade za novi GT, a rast nemačke marke je značajno povećao cenu na najbitnijem američkom tržištu.

Poslednja godina za GT je bila 1973., a da kraj stiže je nagovestio podatak da je Opel ostao bez zadnjih svetala za poslednje primerke, pa umesto da ih naruči, oni su ubacili zadnja svetla sa Mante. Serijska proizvodnja je završena u avgustu 1973. godine posle 103.464 prodatih primeraka.

Rotacioni motor pa odustajanje od istog
Početkom 1970-ih godina Opel je razmatrao nekoliko potencijalnih naslednika za GT, uključujući i prototip koji je originalno planiran kao zamena za Corvette. Naime, 1971. godine MacKichan je razvio XP-897GT prototip sa centralno postavljenim rotacionim motorom. Ovaj automobil je dizajnirao Pininfarina, ali je proizveden u Americi pre nego što je debitovao na salonu automobila u Frankfurtu u oktobru 1973. godine kao Corvette 2-Rotor. Postoje priče da je GM planirao i Opelovu verziju, ali su sve nade pale u vodi kada je kompanija odustala od rotacionih motora. Na istoj bazi je kasnije debitovao i Opel Concept, 2+2 gran turismo automobil na bazi novog Kadetta. Iako je serijska proizvodnja planirana, Opel je odustao od ove ideje nakon naftnog embarga 1973. godine. Na salonu automobila u Ženevi 1975. godine, svetlost dana je ugledao i GT/2 prototip. Ovaj aerodinamični model je delio platformu sa Mantom, kao i njen 1,9-litarski motor, ali ni on nikada nije ugledao serijsku proizvodnju. Druga generacija GT-a je debitovala na salonu automobila u Ženevi 2006. godine. Zasnovan na 2003 konceptu koji je britanski Vauxhall dizajnirao, GT je pružao dva sedišta i globalnu Kappa platformu zajedno sa američkim blizancima Pontiac Solstice i Saturn Sky. Proizvodnja se odvijala u Americi, a u tri godine proizvodnje je prodato samo 7.519 primeraka.

Kadett ipak prevagnuo
Originalni GT se danas smatra Kadettom u Corvettinom modelu, ali po mnogim karakteristikama on je bio solidan automobil. Sa moćnijim motorom i većim enterijerom GT je mogao da bude jednako veliki uspeh kao i 240Z, ali su očekivanja ipak opravdana da se novac investira u popularni Kadett (koji je prodat u 2,7 miliona primeraka od 1965-1973. godine). Sama sudbina GT-a nam je nagovestila kako je i Corvette mogla da prođe da Zora Arkus-Duntov nije predstavio moćnije motore.

Dok je Corvette kasnije postala američka ikona, njena prodaja u početku bila jako limitirana, ali nažalost GT nikada nije doživeo da bude unapređen da privuče više kupaca. U svakom slučaju, 1969-1973. Opel GT je danas kolekcionarski klasik čije cene samo rastu. Jako mali broj originalnih primeraka je preživeo, najviše zbog problema sa rđom, ali i sa modifikacijom. GT nikada nije imao priliku da postane cenjen automobil, ali je i pored toga jako zanimljiv i dugo godina je bio najpoznatiji Opel u istoriji. Ipak, ostaje veliki žal što nije imao više pozitivinih karakteristika osim dizajna.

Zoran Tomasović
3750
Postavljeno: 12.04.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

serpico
13.4.2016 09:10
3
1

samo jednom sam imao prilke vidjeti taj automobil i to bas onaj sa okruglim preklopnim farovima!I bas je simpa!Bas doslovno umanjena korveta sa opelovim logom!Koliko mi je poznato ovaj auto se i dosta dobro prodavao i nudio u Sad-u preko Buickove mreze i salona!A slogan je bio samo je letjeti ljepse!

Stefan
13.4.2016 10:59
3
1

Kada se sedne u ovo vozilo,imate osecaj kao da sedite na asfaltu,tako su nisko postavljena sedista(model iz 70-tih ja msl).Noge skroz opruzene identicno kao u voznji kartinga.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: