Opel Corsa 1.7 CDTI/130KS OPC Line

Preko jedanaest miliona prodatih primeraka, počevši od 1982. godine, kada je prva generacija ugledala svetlost dana. Podatak koji možda najbolje odslikava važnost ovog modela za Opel, pa i odluku da se najzad pozabave njime, jer mala Corsa je na velikim iskušenjima, možda i najvećim od svog postojanja! Ne toliko zbog nje same, koliko zbog težine godina i veoma talentovane konkurencije, tipa Clio, 207, Polo, Fiesta… Svesni toga, ali preokupirani egzistencijalnim problemima (setite se prošlogodišnje neizvesnosti u vezi sa opstankom pod kapom GM) i lansiranjem novih modela (Insignia, Astra i Meriva), u Opelu su morali sačekati povoljnija vremena.

No, iako su se olujni oblaci udaljili, ograničen budžet i sve kraći životni vek (ubrzo možemo očekivati i petu generaciju), naterali su ih da smanje ambicije. Corsa je evidentno zadržala osnovne forme, estetske izmene tiču se isključivo prednjeg dela. Nova je svetlosna grupa, te uz modifikovani branik, sada izgeda znatno bliže ostalim, mlađim modelima. Ovo se odnosi na slabije verzije, jer vožena Corsa OPC Line, evidentno ima par sportskih atributa više, koji veoma pozitivno utiču na njen izgled. Dve “štrafte” u boji, koje se protežu po haubi, krovu i zadnjim vratima, u tonu su sa spoljašnjim retrovizorima i aluminijumskim naplacima od 17 cola (gume dimenzija 215/45), na šta treba dodati poveći spojler na zadnjem delu krova.

Pažnja, ne i “škrge” na prednjem braniku, niti atraktivni difuzor vazduha pozadi, sa integrisanim centralnim izduvom, koji su rezervisani za pravi OPC! Veoma atraktivni detalji, zahvaljujući kojima “kupe” (verzija sa troje vrata), deluje znatno privlačnije. Naime, mišljenja su praktično nepodeljena, karoserija sa petora vrata je u principu skladnija od one sa troje. Da, samo ukoliko želite OPC, ili neku od njenih “light” izvedbi, ova poslednja se jednostavno nameće.

Novosti ispod kože
Gro izmena nisu dakle vidljive na prvi pogled, i tiču se tehničkih modifikacija, uglavnom donjeg postroja. Od kako postoje nova Astra, Insignija i Meriva, znamo da Opeli mogu biti i udobni, što još uvek nije slučaj sa Corsom. Jeste da je restilizovana umekšana, no kako je nastala pre bezmalo 5 godina, na ovom polju i dalje kaska za najtalentovanijim predstavnicima u segmentu. Kod “Comfort” šasije (na svim modelima, osim onih u sportskoj izvedbi, kao i kod GSi i OPC), amortizeri napred i pozadi su dodatno podešeni, radi dodatnog poboljšanja udobnosti. Istovremeno, inženjeri su izabrali nove, mekše ukrućivače prednjih podupirača u zadnjem delu. Sve dizel varijante su takođe opremljene sa novim, mekšim prednjim oprugama.

Lepo, samo nama je dopala kvazi OPC verzija, na koju se ovo izgleda ne odnosi (barem ne u tolikoj meri), što će reći da je akcenat na dinamici vožnje (tzv. sportska šasija). Uz sedišta, za koja bi se reklo da su napunjena betonom, a ne sunđerom, ovaj model sigurno nije oličenje komfora. Zauzvrat, pruža veliko zadovoljstvo u vožnji, posebno u kombinacija sa isto tako osveženim 1.7 CDTi.

Snaga je kod ovog povećana sa 125 na 130 KS, dok je obrtni moment porastao sa 280 na 300 Nm, pri istom broju obrtaja (između 2.000 i 2.500 o/min). Emisije, suprotno tome, padaju na zadovoljavajućih 118 CO2 g/km, u odnosu na ranijih 130 CO2 g/km (verzije sa troje vrata). Corsa 1.7 CDTI, sada postiže 200 km/h (5 km/h više u odnosu na prethodnu generaciju) i ubrzava od 0 do 100 km/h za 9,5 sekundi (za 0,5 sekundi bolje).

Vodeći računa o Euro 5 standardima, Opelovi inženjeri su mu poboljšali perfomanse dodavanjem novog turbo punjača, a radi smanjenja potrošnje, razvijen je sistem ubrizgavanja goriva koji poboljšava proces sagorevanja.Takođe, ubacili su niskonaponske grejače goriva, koji smanjuju opterećenje generatora prilikom zagrevanja motora. Nova, lakša usisna grana, takođe smanjuje težinu, dok pokazatelj za prebacivanje prenosa (upali se lampica na komandnoj tabli), pomaže vozaču za potrebe ekonomičnog načina vožnje.

Zahvaljujući povećanom obrtnom momentu, povećana je dakle i elastičnost motora, mada i dalje ostaje inertan u najnižim obrtajima. Najbolje što zna pokazuje između 2.000 i 4.000 o/min, mada, može da se zavrti i do 5.000 obrtaja. Kako se ipak ne radi o tehnološkom biseru, poslednje generacije (poreklom iz japanskog Isuzu), recimo da je i dalje prilično bučan, no uzevši u obzir sportske ambicije, ovo se može tolerisati. U svakom slučaju, zahvaljujući njemu, naša Corsa ide ko’ metak malog kalibra, jednim delom i zbog dobro odmerenih prenosnih odnosa. Naime, motor je u saradnji sa šestostepenim menjačem, čiji prenosi ostaju savršeno “zaključani”. Jedino što može da smeta je tvrda komanda kvačila, koja u gradskoj vožnji preterano opterećuje levu nogu. A ukoliko ste pomislili da 300 Nm obrtnog momenta stavlja na muku prednji trap, prevarili ste se! Čak i po mokrom putu, odnosno prilikom snažnih ubrzanja iz mesta, točkovi male Corse nikada ne proklize. Impresivno i efikasno.

Inače, ovaj model umesto doboša pozadi ima diskove, a kako je i ESP u serijskoj opremi, aktivna i pasivna sigurnost su na visokom nivou, bez obzira što zadnji kraj, prilikom snažnog kočenja, zna da “prošeta”. U vezi sa ovim poglavljem, recimo da je Opel optimizovao upravljanje na svim modelima. Softverske komande za elektronsko upravljanje (EPS) su dodatno podešene, i ugrađena je i nova obloga trokrake poluge u prenosni mehanizam upravljača, radi smanjenja trenja. Sve ove mere omogućuju poboljšanu povratnu informaciju i preciznost, sa pojačanim osećajem centriranosti i snažnijim vraćanjem u srednji položaj, nakon izlaska iz krivine.

Opet uzevši u obzir perfomanse i način vožnje, potrošnja nam se učinila znatno razumnijom nego li kod ostalih modela (Astra i Meriva). Logično, Corsa je lakša za par stotina kilograma, pa je tako zabeleženi prosek iznosio 6,8 lit. Najniža silazi do nekih 5,2 lit, dok u gradu troši do 8 lit.

Lažni OPC
Već po otvaranju vrata, evidentno je da unutrašnjost vožene verzije ne prati spoljašnji “look”! Iako su slova OPC jasno vidljiva na prednjim “krilima”, neshvatljivo je zašto je je enterijer toliko anemičan? Upravljač je recimo plastičan (ni traga od kože), a sedišta, iako jače profilisana, nemaju nikakve veze sa markom Recaro, koja idu uz pravi OPC (benzinski 1.6 Turbo/192 KS). Nama je, po svemu sudeći, dopao samo “kobajagi” OPC, tj verzija OPC Line, Paket 1. Ostavimo zato ovu malu enigmu sa strane, uz pretpostavku da sve zavisi od tržišta, no ukoliko ste zaista zainteresovani, raspitajte se, kako nebi bilo neprijatnih iznenađenja…

Skoncentrišimo se dakle na voženu Corsu, gde smo pronašli novi, taktilni GPS (smešten preterano nisko), manuelni klima uređaj, radio CD MP3 sa komandama na upravljaču, regulator i limiter brzine, senzore za automatsko uključivanje svetla, električne komande za spoljašnje retrovizore i stakla… Nije loše, mada unutrasnjost i dalje deluje hladno i pomalo “sirotinjski”. Krivca treba tražiti u bledo žućkastom osvetljenju i banalnim instrumentima, malih dimenzija. Naprotiv, praktični aspekt i opšti kvalitet su za svaku pohvalu. Ne forsira Opel bez razloga slogan “dojče” kvalitet (aktuelna reklama na francuskoj televiziji), zaista sve izgleda uredno spakovano i na svom mestu. Za vozilo ovog gabarita, ima sasvim dovoljno zgodnih ostava za sitnice. Mislilo se i na detalje, pa tako sigurnosni trougao ima svoje mesto u prtljažniku, a kako se ne bi isprljali prsti, pored zatvarača za gorivo, pronašli smo plastičnu “slamčicu” za odvrtanje zaštitnih kapica na ventilima za naduvavanje guma.

Što se tiče unutrašnjeg prostora, nema problema, Corsa je jedan od boljih đaka u klasi. Počnimo od pozadi, u prtljažnik, sa dva nivoa (postoji podešavajuća polica), staje najmanje 285 dm3, pa sve do 110 dm3, kada se obori naslon. Troje klinaca, koji su proveli više stotina kilometara na zadnjoj klupi, nisu se žalili na pristup, raspoloživ prostor i udobnost (nagib naslona se može podesiti), naprotiv, smetalo im je što se kroz minijaturni prozor, malo toga mogu videti. Evidentno je da verzija sa troje vrata nije adaptirana za porodičnu upotrebu, dok vozaču i suvozaču glavobolju zadaju pojasevi postavljeni previše unazad. Zapravo i sam vozač je na muci, kako bi pronašao idealnu poziciju (opet kada se radi o sitnijoj osobi), jer ili mu je upravljač previše blizu, ili, ukoliko odgurne sedište, nogama jedva dodiruje pedale.

Lično, najviše mi je nedostajao praktičan naslon za desni lakat, koji bi, svaki auto sa cenom od desetak hiljada evra i više, morao da poseduje. A Corsa, sa ovim motorom, sudeći po onome što stoji na zvaničnom sajtu Opela za Srbiju, košta najmanje 17.444 evra (Sport), odnosno 17.757 evra, za završni nivo Cosmo. Da bi ste je personalizovali, kao što je to bio slučaj sa testiranom, mora se doplatiti za spomenuti OPC Line, paket 1 ili 2, odnosno za Sport Plus paket. No kako ovaj agregat posve sigurno neće predstavljati većinu prodaje, spomenimo i ostale verzije. I na njima je bilo izmena, tako da svi agregati sada razvijaju od 5-10 KS više, uz niži nivo izduvnih gasova. Raspon snage kod benzinaca kreće se od 65 do 192 KS (1.0, 1.2, 1.4 i 1.6), dok u dizel familiji pronalazimo još Fiatov 1.3 CDTi od 75 i 95 KS. Cena varira od 10.657, pa sve do 20.860 evra.

Šta reći za kraj, osim da nas je ovako doterana Corsa, posebno sa 1.7 CDTi motorom, veoma prijatno iznenadila. Atraktivnog izgleda i sportski nastrojena, poseduje perfomanse ravne jednom GTi modelu (konkurenti se u principu zadovoljavaju sa dizelima od 110 KS), uz prostranu i kvalitetnu unutrašnjost. Sasvim dovoljno da spokojno sačeka petu generaciju, po nekim procena predviđenu za kraj 2012. godine.