Opel Cascada 2.0 CDTi Biturbo

Voziti novi model uvek je uzbuđujuće, a kada je kabriolet u pitanju, ovo ima posebnu dimenziju. A ukoliko je još i pokretan nepoznatim agregatima, sreća je potpuna. Hmmm, zapravo i nije, jer decembar u Parizu, kada je obavljena probna vožnja, nema ništa zajedničko sa Azurnom obalom, ukoliko to nisu novogodišnje jelke i svetleće dekoracije ulica i izloga. No dobro, ukoliko zbog toga nismo mogli svo vreme voziti sa vetrom u kosi, barem smo se uverili u izolaciju kabinskog prostora, bez da smo zaboravili testirati grejanje. Jer poznata je stvar da se kabrioleti većim delom vremena voze sa krovom nad glavom, u „toplesu“ su jedva par meseci godišnje. Uprkos tome, interesovanje za njima i dalje postoji (uz evidentan pad prodaje), što je podstaklo Opel da ponudi i ovakav vid karoserije.

Doista sa par godina zakašnjenja, jer je Cascada u suštini Astra IV kabriolet (postavljena na blago modifikovanoj platformi), iako se zbog potreba koncepcije izdužila na čitavih 4,7 m. Međuosovinsko rastojanje je veće za skromnih 10 mm, odnosno identično je kao kod Astre OPC. No poreklo je primetno isključivo u prednjem delu, počevši od A stuba, izmene su radikalne. Kratko vetrobransko staklo, uz elegantan i fluidan profil, koji se završava dugim metalnim poklopcem prtljažnika, čine Cascadu retko prijatnom na oko. Bez obzira da li je sa ili bez pokrivača nad glavom, gledana iz bilo kojeg ugla, uvek izgleda privlačno. Ujedno mišićava i elegantna, sa točkovima od najmanje 18 cola (uz doplatu od 19, pa i 20 cola), u poređenju sa bivšom Astrom Twin Top izgleda neuporedivo prestižnije. Ovako gledano na stvari, možemo konstatovati da su Opelovi dizajneri sjajno obavili posao, a inženjeri?

Umetnost kompromisa
Elagantan kabriolet za sva godišnja doba, sa četiri mesta i prihvatljivo prostranim prtljažnikom, pa uz to siguran, sa modernim agregatima i relativno pristupačnom cenom, evidentno privlači veliko interesovanje. Po Opelu, auto snova, sposoban da ispuni sve potrebe omanje porodice. Kvaliteti koje je nekada posedovao njegov ne tako daleki rođak, Saab 9-3 kabriolet, na koga se očigledno želela ugledati i Cascada. Sa kakvim uspehom pitate? Za dizajn smo konstatovali da je pošteđen bilo kakve kritike, što možemo potvrditi i za upotrebnu vrednost, bez obzira na klimatske uslove.

Zubato decembarsko sunce ipak nam je dozvolilo vožnju bez krova nad glavom, bez obzira na podsmešljive poglede pariskih vozača i prolaznika. Verujte mi na reč, sa podignutim prozorima i mrežom protiv vrtloženja vazduha (eliminiše upotrebu zadnjih sedišta), putnici napred su odlično zaštićeni. Uzevši u obzir da se transformacija može izvršiti u vožnji, pri brzini do 50 km/h (za samo 17 sekundi), nema nikavog razloga ne profitirati u kabrioletu. Posebno jer je tako i vidljivost odlična, a kratko vetrobransko staklo ne zaklanja pogled na nebo. Mala zamerka, ukoliko se krov već može podići, odnosno spustiti u vožnji, zašto je zaboga neophodno držati prst na prekidaču? Jer čim se popusti pritisak, transformacija se zaustavi, dok se prozori naknadno moraju podići drugim prekidačem. A kada se baš i mora navući krov, do izražaja dolazi odlična akustična udobnost. Naime, višeslojni platneni krov, sa efikasnom izolacijom, obara nivo decibela na iznenađujuće nizak nivo. Jedino se u tunelu oseća veća razlika između kupea i standardne Astre.

Spomenuli smo i četiri sedišta, no uprkos impozantnim dimenzijama, Cascada ne obezbeđuje putnicima pozadi isti nivo udobnosti. Sve zavisi od solidarnosti vozača i suvozača, barem kada se radi o prostoru za kolena. Za glave ga ima dovoljno, ukoliko niste viši od nekih 1,8 m. Pristup je relativno jednostavan, pre svega zahvaljujući elektromotorima u prednjim sedištima, koji ih automatski pomere unapred. Osim toga, prednja sedišta su neuporedivo konfornija, sa snažnim bočnim osloncima i produžetkom ispod kolena. O njima bi smo mogli ispisati čitavo poglavlje, recimo samo da su elektropodesiva po svim pravcima, sa lumbalnom potporom i grejačima. Nažalost, kako ništa u životu nije džaba, za ovakav luksuz, plus nekoliko vezanih opcija, mora se doplatiti čitavih 3.000 evra! A kada smo se već dotakli unutrašnjosti, recimo da enterijer neodoljivo podseća na Astru, barem kada se radi o komandnoj tabli.

Zapravo jedina vidljiva razlika odnosi se na „kačket“, iznad instrumenata, koji se ovde proteže prema centralnoj konzoli. To znači da su više manje nasleđeni svi kvaliteti i mane, gde u poslednje spadaju previše brojni dugmići i komande. Uprkos tome, voženi model deluje znatno prestižnije, kvalitetnije fabrikovan, opet zahvaljajući kvalitetnim kožnim sedištima (Nappa), kao i diskretnom crvenom osvetljenju (oko ručice menjača, po obodu vrata, pri dnu enterijera...), koje dolazi do izražaja noću. Da bi zaokružili priču, moramo se pozabaviti i prtljažnikom, koji u najboljem slučaju poseduje 308 l. Korektno, ali samo kada je krov podignut. U kabriolet konfiguraciji manji je za 100 l, zbog zaštitne police, u koju se uredno složi krovna konstrukcija. Za pohvalu je što se može povećati obaranjem zadnjih nalona (maksimalna zapremina poraste na 750 l), a za kritiku mali ulazni otvor. Poklopac se otvara lakim pritiskom na znak Opela.

Veliki potencijal šasije
Odmah po startovanju motora, utisci su pozitivni. Pozicija za upravljačem je odlična, a teleskopska ručica, osim što daje poseban „šmek“, pomaže vam da dohvatite sigurnosni pojas, bez da se ušinu leđa. Nemoguće je a ne spomenuti fantastičan kožni upravljač, debljine dečije ruke, koji kao da je realizovan u nekom sportskom odeljenju BMW-a. E, sad, ide li jedan dizel agregat uz kabriolet, stvar je ukusa, no nama je zapao upravo jedan takav. Nazvan 2.0 CDTi Biturbo, razvija čitavih 195 KS, što samo na prvi pogled izgleda mnogo? Naime, sa dva putnika i punim rezervoarom, ova Cascada dostiže, verovali ili ne, dve tone! Nije onda čudo da sa tolikom konjicom ispod haube, ne ostvaruje očekivane perfomanse. Na papiru sve izgleda sjajno. Dva turbo punjača, od kojih se manji aktivira pri niskim obrtajima, što mu obezbeđuje zavidnu elastičnost. Sa samo 1.250 o/min, razvija 320 Nm, odnosno 80 % obrtnog momenta.

Maksimalnih 400 Nm, raspoloživi su između 1.750 i 2.500 o/min. Opel ga je naravno snabdeo i direktnim ubrizgavanjem, treće generacije, kao i Stop&Start sistemom, kako bi se smanjila potrošnja i zadovoljili sve strožiji eko standardi (135 g/km CO₂). U praksi, ovo se odražava veoma dobrim međubrzanjima, ali da bi se „odlepila“ iz mesta, Cascadi treba dugih 9,4 sec do 100 km/h. I to sa manuelnim šestostepenim menjačem, uzgred rečeno, ne preterano preciznim, dok je automatski rezervisan za slabiji dizel 2.0 CRDi/ 165 KS. U ponudi su i dva benzinska agregata, „mali“ 1.4 Turbo, od 120 i 140 KS, kao i novi 1.6 T/170 KS. Dole potpisani imao je priliku provozati i ovaj, koji se pokazao neuporedivo diskretnijim, pa ukoliko hoćete i prijatnijim u svakodnevnoj upotrebi. I njegova elastičnost je za pohvalu, jer je 280 Nm (kada proradi „overboost“) raspoloživo sa samo 1.650 o/min. Ukoliko bi trebalo izabrati između svih navedenih motora, prednost dajem njemu, između ostalog i zbog cene, niže za oko 2.500 evra od 2.0 CDTi Biturbo.

No, ono što posebno impresionira kod Cascade je opšti komfor, na neubičajeno visokom nivou u ovom segmentu. U Opelu su ozbiljno poradili na krutosti šasije, do te mere da je veća za 41 % od bivše Astre TwinTop. Time se i objašnjava značajan porast težine, iako se na platnenom krovu uštedelo pedesetak kilograma (u poređenju sa metalnim). Karoserija je već kao po običaju pojačana u pragovima i okviru vetrobranskog stakla, sve u svemu bezmalo 300 kg više od Astre hečbek! Krajnji rezultat je vredan hvale, što nam je nevoljno potvrdio i jedan francuski konkurent. Naime, u okviru razmene mišljenja i iskustva (uobičajna praksa), pozajmljena je na kraću probu specijalizovanom odeljenju, zaduženom za praćenje i analiziranje konkurencije. Zaključak; nema nervoznog podrhtavanja unutrašnjeg retrovizora i upravljača (karakteristično za kabriolete), još manje uvijanja šasije prilikom temperamente vožnje.

To ne znači da je ova sportski nastrojena, kao recimo jedan BMW Serije 3 kabriolet, Cascada je pre svega oličenje udobnosti. Njeno oslanjanje, čak i u osnovnoj formi, bez opcionog FlexRide sistema, odlično „pegla“ sve nepravilnosti puta, bez obzira na ogrome pneumatike od 19 cola. Na autoputu, čak i pri prohibicijskim brzinama, klizi kao po ulju, uz veoma nizak nivo parazitnih šumova. Posve normalno, ukoliko se zna da su pojedina rešenja preuzeta iz Insignije OPC (HiPer Strut MacPherson napred i „Wattov“ sistem torzionog oslanjanja pozadi), čime odskače od ostatka familije Astra.

Kao da je Opelovim inženjerima prevashodni cilj bio da impresioniraju direktne konkurente, tipa VW Eos ili upravo restilizovani Megane CC. Nažalost, sve ovo se odražava na cenu, gotovo na nivou premijum segmenta. I ukoliko početna još i izgleda primamljivo (22.304 evra), za Biturbo treba ispisati ček od 29.122 evra (završni nivo Convertible Cosmo).

Ovo pod uslovom da ne posegnete ni za jednom od nebrojenih opcija, u protivnom, lako stižemo do svote od oko 37.000 evra! Čega tu konkretno ima, nećemo nabrajati, jer je lista duga kao dan bez hleba. Detalje možete pronaći na ovlašćenom sajtu proizvođača, recimo samo da osnovna oprema podrazumeva sve što se očekuje od jednog savremenog vozila, sa velikim ambicijama, jer Cascada ih evidentno ima, rekli bismo više-manje opravdano. Pored cene, možemo joj prebaciti i povišenu potrošnju, koja je u slučaju voženog 2.0 CDTi Biturbo, iznosila visokih 8,3 l u proseku. Šala u poređenju sa benzinskim 1.6T, koji po putnom računaru „’ladno“ prebacuje dvocifreni podatak. Kome je do štednje, bolje je da sačeka novi 1.6 CRDi/136, koji se pokazao dovoljno ekonomičnim čak i u velikoj Zafiri Tourer. Šta još reći za kraj? Možda da je Cascada najlepši Opel nakon kupea Calibra iz 90-ih godina, zavodljiv i požudan. Ujedno je i dovoljno polivalentna, kvalitetno urađena i prijatna za vožnju. Samo po sebi, sve ovo trebalo bi biti sasvim dovoljno za zapaženiji uspeh, posebno što se kabrioleti ovakvoga tipa, mogu izbrojati na prste jedne ruke.