Opel Ampera

Nastavak je zapravo, vrlo zanimljiv, i, ako se stvari postave na svoje mesto, Opel Ampera bi mogla postati čak i rodonačelnik nečega što će u budućnosti morati da postane normalno. Pogotovo, ako se uzme u obzir da se zemljinom kuglom trenutno "kotrlja" oko 900 miliona vozila, a da predviđanja 2020. vide čak 1,1 milijardu vozila. Pa ko i čime će sve to da nahrani, i šta ćemo da dišemo za 10 godina?

Dobro, razne (ali u glavnom slične) konfiguracije hibrida već se neko vreme nalaze u eksploataciji. Benzinac + elektromotor + baterije su su konfiguracija koja je trenutno aktulena u pokušajima da se smanji potrošnja i struja uvede kao izvor pogona. Međutim, tu je elektromotor samo pomoćnik koji minimalno preuzima ulogu pogonskog agregata. Rezultat su skupi i komplikovani automobili sa, zapravo, evidentnom, ali simboličnom uštedom u potrošnji i smanjenjem otrova u atmosferi.

Opel je okrenuo logiku, onoliko koliko se trenutno može. Za početak, Amperu je upakovao u dopadljivu, funkcionalnu i aerodinamičnu karoseriju. Naravno, sve je stvar ukusa, ali Ampera izgleda dobro, po malo luksuzno, po malo originalno i, zapravo, normalno. Sa 4,5 metara u zoni je između C i D segmenta, po konfiguraciji fast back sa 5 vrata i to bi bilo to. Revoluciju treba tražiti ispod "kože". Zapravo, enterijer, tačnije prednja polovina kabine već nagoveštava da je Ampera pogled u budućnost. Analogne indikacije su otišle u muzej, vozač može mnogo toga sebi da prilagodi, mikro prekidači zamenjuju klasiku. Jedino je upravljač na nivou već poznatog. Ampera je zapravo četvorosed i zadnja dva sedišta odvaja greben, ispod kojeg je smešten paket bareterija u neobičnoj formi slova T. Zapravo jedina manjkavost zadnjeg dela je u ponudi prostora za glave putnika koja je adekvatna do putnika od 175cm. Sa druge strane, čak je i prtljažnik sa 310 l sasvim dostatan svakodnevnoj upotrebi.

Šta je zapravo drugačije? Pogon, odnosno relacije primarnog i sekundarnog pogona u kontinuiranoj vožnji. Naime, Ampera je konfigurisana kao vozilo sa produženom autonomijom, koje motor sa unutrašnjim ima samo kao pomoćni agregat. Da pokušamo da pojednostavimo stvari: baterije Ampere se mogu puniti na kućnoj instalaciji i nakon 4 časa obezbeđuju od 40 do 60 km vožnje na čisto električni pogon. U slučaju da se baterije isprazne, benzinski agregat je pogon generatoru, koji baterijama obezbeđuje dovoljno struje kako bi stalan osnovni pogon bio elektro motor. Drugim rečima, pogonsku snagu točkovima uvek obezbeđuje struja, odnosno samo u sport modu (koji je jedan od 4 moda vožnje), pri naglom ubrzanju oto motor se direktno uključuje u pogon vozila. Ampera nema klasičan menjač nego sistem planetarnih zupčanika koji omogućuje ove čudne kombinacije, čiju primenu zapravo dozvoljava upravo elektro motor i njegova karakteristika snage. I da, dobro ste shvatili, Ampera ima praktično jedan benzinac od 1,4 litre i 86KS, glavni elektro motor od 150 KS i generator odnosno još jedan elektro motor. U baterije koje se hlade tečnošću smešta se 16kW/h struje. Ima i još nešto ispod dva odvojena poklopca: utičnicu za struju i rezevoar za benzin.

Sasvim logično, vozača na kraju treba da zanima šta cela ova "komplikacija znači u vožnji". E pa tu dolazi zanimljiv deo. Vozeći Amperu kroz Hag i zivopisnim ravnicama Holandije, se kao prvo mora prvo moraju primetiti tišina i jednostavnost. Pritisak na dugme, zvučni signal znači vozilo je spremno i kao i kod svakog automatskog menjača malena ručica u položaj "D". Polazak je u potpunoj tišini, ali i vožnja sledećih, paaaa, recimo 50 kilometara. I kroz grad i auto-putem sa 120 na sat i ponovo kroz grad. Sami ste krojač svoje sudbine, odnosno potrošnje struje i može se lepo ekonomisati. Vrlo pristojna vozna dinamika, odlična udobnost, loša preglednost u nazad i znatiželjni pogledi. Kad nestane struje uskoči benzinac (sa podosta buke), ili, kad stignete kući utaknete Amperu na punjenje. Zapravo Ampera je apsolutno potpuno upotrebljiva kao porodično (pa čak i luksuzno opremljeno) vozilo za svaki dan i svaku priliku, a to je i bila ideja vodilja.

E sad, a kako da porodica dođe do Ampere kada će krajem ove godine na startu prodaje koštati 42.900 evra. Tamo gde je subvencija države 20% kao u Holandiji iako i dalje skupa, postaje dohvatljiva. Pređeni kilometara u krajnjoj matematici košta oko 50% manje nego kod vozila sa klasičnim pogonom. Opel je za Amperu pripremio i fabričku garanciju od 160.000 km i garanciju na baterije od 160.000 odnosno 8 godina.

I sve to postaje veoma zanimljivo, mada, plan proizvodnje za 2012. je samo 10.000 komada. Opelov stratezi kažu da Amperom žele samo da promene način razmišljanja kupaca za neku drugačiju automobilsku budućnost. Kako stvari stoje, na dobrom su putu, možda nam budućnost i nije tako crna.