Nissan Qashqai

Dakle, šta uraditi, a ne pokvariti, već poboljšati nešto što prodavalo kao sladoled po toplom, letnjem danu. Na svu sreću (iako sreća nema nikakve veze sa tim), Nissan u svom posedu ima izvesni model po imenu GT-R. Kada sam prvi put ugledao restilizovani Qashqai, bilo je jasno da je Nissan odigrao na kartu modela koji je zauvek izmenio pojam modernog supersportskog automobila.

Kako se to onda uklapa u SUV, crossover ili kako-god-da-ga-nazovemo segment? Po mom mišljenju – odlično. «Umiveni» Qashqai deluje kao povišeni rođak pomenutog sportskog modela. Možda mi se čini, ali retko koja restilizacija postigne bolji vizuelni efekat od prvobitnog modela.

Moćan izgled prednjeg dela, sa novom maskom i farovima, ostavlja veoma dobar utisak, dok je pozadi imao par neznatnih izmena zadnje svetlosne grupe. Iako restilizacije često deluju kao «plastična operacija» ili nadogradnja izvesnih delova tela koja ponekad rezultira da proporcije baš i ne budu pogođene kako treba - to ovde nije slučaj.

Sa druge strane, konture enterijera ostale su skoro identične, ali se na njemu mogu videti nekoliko novih elemenata, a najupečatljivija među njima je instrumentacija sa velikim centralnim displejom i «živim» grafičkim prikazima informacija putnog računara.

Iako je Qashqai dug samo 4,33 metra, što je nešto više od proseka za automobile C segmenta, u njemu ima prostora kao u modelima D klase. Drugim rečima, sasvim dovoljno za četvoročlanu porodicu koja kreće na put ili u pohod na supermarket. Minimalna zapremina prtljažnog prostora kreće od 410 litara. Sedišta imaju širok opseg podešavanja, isto kao i volan, što dozvoljava vozaču da se udobno namesti. U njemu se, čak i po standardima za crossover vozila, sedi visoko, što omogućava dobru preglednost.

Verzija koju smo mi vozili bila je opremljena automatskim menjačem i najsnažnijom jedinicom od dve litre zapremine sa 150 konjskih snaga. U ponudi sa nalazi još jedan manji dizel od 105, dok čast benzinaca brani 1,6 agregat od 115 i dvolitarska jedinica od 140 «konja». Mi smo (kao i uvek) na strani najsnažnije verzije, dok je dodatak šestostepenog automatskog menjača stvar izbora. Dakle, ili osnovni benzinac, ili najsnažniji dizel.

S obzirom na masu automobila od preko 1600 kilograma, automatski menjač i felne od 17 cola, Qashqai dCi imao je širok spektar potrošnje goriva. Na otvorenom, pri razumnim brzinama od oko 90 km/h, ovaj model u proseku može da troši i manje od 6 litara, ali pri većim opterećenjima (u gradu ili na auto-putu), odmah će prebaciti 8 l/100 km. Zbog toga je teško oceniti prosek, jer on umnogome zavisi od uslova vožnje.

Sa vozačkog aspekta posmatrano, Qashqai je udoban automobil podešen tako da odgovara najširem spektru kupaca. Nema hirurški precizno upravljanje, niti sofisticirano ponašanje u krivinama, ali se njime zato može dugo putovati i lošijim putevima, bez 100% angažmana vozača, tačnije, njegove koncentracije.

Iako se «na oko» radi o gradskom terencu, nikako ne treba zaboraviti na činjenicu da se na čelu ovog modela nalazi Nissanov logo. To znači da uz odgovarajuće pneumatike, a u neku ruku i bez njih, Qashqai je relativno sposoban terenac. Iza ručice menjača nalazi se selektor integralnog pogona, koji pored opcionog, nudi i mogućnost permanentnog pogona na sve točkove.

Kada se sve uzme u obzir, nije čudo što se Nissan prodavao iznad očekivanja. Uz restilizaciju, on je i dalje ozbiljan konkurent svim novim modelima koji su se pojavili u poslednje vreme. Kako po pitanju kvaliteta, tako i po pitanju cene, opreme, izbora verzija i generalno, svega što kupci traže.