Mercedes CLS

Firenca, srednjevekovni centar evropske kulture, jedinstvena je ne samo po neverovatnoj kulturnoj baštini već se može pohvaliti i da je rodni grad mnogih genijalnih umova, bez čijih dela bi današnjica verovatno bila drugačija. Leonardo da Vinci, Michelangelo Buonarroti, Sandro Botticelli, Gallileo Galilei, obeležili su renesansu, uzburkavali duhove i navlačili na sebe gnev nemilosrdne inkvizicije. U današnje vreme, javnost uglavnom bude uzburkana raznim lošim vestima, ali ponekad, stvari uskomeša i koncept jednog automobila. Verovatno je tu, negde, veza umetnosti i čelika, i razlog predstavljanja novog CLS-a, upravo u Firenci.

Mercedes je 2003. "uzburkao duhove" kada je, onako iz tišine, na Salonu automobila u Frankfurtu, pokazao koncept CLS Vision. Bezobrazno lep i velik kupe, ali sa četvoro vrata. Neko će sada reći, pa šta je tu tako revolucionarno. Pa ništa, odgovorio bih ja, osim što se većina vozila E, pa i D segmenta, pretvorila u kupee sa četvoro vrata. I to ne zato što je niska karoserija praktična po putnike već zato što jako dobro izgleda, i zato što je izuzetno aerodinamična. Upravo tu je prvi CLS "upro prstom" i pokazao kuda treba ići.

Kako odoleti vremenu?
Prvi CLS pokazao je još nešto - dobar dizajn itekako može odoleti vremenu. I dan-danas, sedam godina nakon premijere, prvi CLS je lep, veoma lep! Čak možda i lepši nego što zapravo vredi kada na tapet dođu vozne osobine. Jednostavno, nikad nisam uspeo da se odlepim osećaju da CLS bolje izgleda nego što se vozi. Stvar subjektivnog osećaja i ukusa svakako, ali prilično upornog. Međutim, bez obzira na moje osećaje, prvi CLS je prodat u preko 150.000 jedinica, što je za ovako, ipak, ekskluzivan automobil, sjajan rezultat. Nažalost, vreme je nezaustavljivo i do smene generacija moralo je doći. Ništa novo i ništa strašno, ali... CLS više nije jedan i jedinstven, i već u ovom drugom startu, čeka ga ozbiljna konkurencija, kako ona spremna u Audiju A7, tako i ona koja će tek da stigne. Ruku na srce, Mercedes ima startnu prednost, ali se ona lako istopi ako se ne gleda "preko ramena".

Princip je "jednostavan" - zadrži ono što valja i menjaj ono što može bolje. Eh, kada bi to bilo tako lako, i ja bih pravio automobile. Međutim, Mercedes je, ipak, krenuo tim putem. Odlična osnova je dobrim delom zadržana. Forma karoserije i njene proporcije nisu značajnije menjane. Samo poneki, teško uočljivi centimetar, i to je to. Idemo na sigurno i tome se ne može ništa zameriti. A, nema ni razloga. CLS ponovo izgleda moćno, a još kada se doda koeficijent čeonog otpora od 0,26 jedina diskusija može da ostane na nivou različitosti ukusa. Ako baš mora da se dotakne stila, pa hajde samo kratko - CLS se od elegancije blago okrenuo ka dinamici.

Nije E-klasa
U enterijeru, CLS se nije okretao ni na koju stranu. Čak i ono što je kao osnova pokupljeno od E-klase, adaptirano je do neprepoznatljivosti. Od armature preko instrumenta, pa sve do upravljača. Izmenjeno sasvim dovoljno da bi i kupac osetio da nije preplatio "samo ušminkanu" E-klasu. A onih nekoliko dodatnih centimetara najviše se oseti na zadnjim sedištima koja su definitivno postala upotrebljivija, pogotovo po pitanju visine.

Sada stižemo do suštine, ako je izgled forma. Platforma CLS-a i dalje je E-klasa, ali CLS više nije "ušminkani" E. Nakon par stotina kilometara Toskanom, onako, "na prvu loptu", postaje jasno da CLS postaje stvarno "CLS-klasa". Daleko je bolje prilagođen trim ogibljenja koje vešto koristi niže težite karoserije i prilično ozbiljnu "dijetu" kroz koju je CLS prošao. Naime, gotovo sve veće površine (poklopci prtljažnika i motora, prednji blatobrani i vrata) izrađeni su od aluminijuma, kao i dobar deo komponenti oslanjanja, što je masu vozila spustilo na, za Mercedes razumnih, 1800 kg. Sedmostepeni 7G-Tronic menjač je, uz oznaku "Plus", prošao kroz reviziju, koja je donela brže i odlučnije reakcije i efikasnije promene u manuelnom režimu sa polugicama na upravljaču. Međutim, novi, drugačiji i bolji karakter vozne dinamike, ipak, treba potražiti u pravoj novini koju čini elektroservo pojačani upravljač. Iz mog ličnog i subjektivnog ugla, CLS se konačno i vozi onako kako izgleda. Preciznije, dinamičnije, odlučnije. I očigledno, CLS nije morao da postane neudoban. I dalje je ovo Mercedes u najpozitivnijem smislu te reči, uključujući i sjajnu akustičku izolaciju.

Mnogo uverljiviji
Izbor motorizacije sveden je na racionalnu meru. Kao novina useljava se četvorocilindarski 2,2 CDI (pod oznakom 250 CDI) sa 204 KS, ali će favorit ljubitelja dizela, sa punim pravom, ostati 350 CDI sa 265 KS i brutalnih 650 Nm obrtnog momenta. Benzin je, za sada, zastupljen sa 3,5 V6 od 225 KS i V8 sa 408 KS. Novina će biti i opcioni 4MATIC pogon na svim točkovima.

Za sada, do opsežnijeg testa, da zaključimo - Mercedes CLS druge generacije, dinamičniji je, mlađi naravno, ali i uverljiviji. Bezbedniji uz PreSafe, devet vazdušnih jastuka i svakako Active Blind Spot Assist, koji uz kratkotalasni radar, nadzire oba boka vozila i prvo upozorava na saobraćaj ili napuštanje kolovozne trake vibracijama upravljača, a ukoliko dođe do neposredne opasnosti, čak i kočenjem unutrašnjih točkova.

O ceni i još mnogo čemu pričaćemo početkom naredne godine, kada krene u prodaju, a moram da priznam da jedva čekam. Ne znam da li zbog Italije, Firence ili renesanse, ali nekako nam se dogodila ljubav na prvi pogled.