Citroen C3 1.4/70 HDi Confort

Ovoga puta, Citroen nije ostavio nedovršen posao, kao što je to bio slučaj sa predhodnim C3 ! Toliko kritikovan kvalitet materijala, upravo kao i završna obrada, sada su principijalni aduti naslednika, bez da se dizajn stavio u drugi plan. U formama se svakako mogu nazreti obrisi predhodnog, no kod novajlije izraženija je briga za detalje, koji se ogledaju u elegantnoj svetlosnoj grupi, integrisanim branicima sa restilizovanim znakom Chevrona, retrovizorima i orginalnim naplacima.

Jeste da kod jeftinijih verzija nedostaje poprilično hromiranih detalja (oko okvira prozora i prednje maske, kao i pri dnu petih vrata), koje smo zapazili na prezentaciji u Italiji, no to ne utiče znatnije na generalno dopadljive forme. Novi C3 zadržao je dakle simpatične i prepoznatljive obline, koje će se verovatno više svideti pripadnicama nežnijeg pola, nego li dlakavim grubijanima ! No i za njih Citroen ima leka, sportski nastrojen DS3, koga smo igrom slučaja imali prilike voziti u isto vreme, prava je igračka za odrasle dečake. « Obični » C3 predviđen je tako za gradsku vožnju i manje familije, pa je posve normalno da mu se « zakači » jedan skromni 1.4 HDi.

Agregat koji bi po Citroenu trebao da predstavlja oko polovinu ukupne prodaje (barem na domaćem francuskom tržištu), što je bio sasvim dovoljan razlog da ga izaberemo na testiranje. Na prvi zaokret ključa, odmah je jasno o kakvoj se mehanici radi, i iako nije jedan od najtiših u kategoriji, svakako je znatno diskretniji od onog kod Fiata Punto Evo i Hyundai i20 (1.3 Multijet i 1.4 CRDi), na testiranju par nedelja ranije. Skromne snage, ovaj dobro poznati agregat već godinama pronalazimo kod Peugeota 207 i Ford Fieste, koji izvestan nedostatak « konja » nadoknađuje kultivisanim radom. Prijatan u svakodnevnoj vožnji po gradu, nije nas razočarao ni na otvorenom putu, pod uslovom da se od njega ne očekuje previše. Nije recimo nimalo mudro upustiti se u preticanje kolone kamiona, posebno ne sa 3-4 osobe i punim prtljažnikom, jer se ovakva avantura lako može završiti u ćituljama na zadnjoj strani dnevnih novina…

U ovakvim okolnistima, neophodno je iz njega izvuči i poslednji atom snage, što znači da se vožnja u visokom režimu rada podrazumeva. Prevedeno u jezik brojki, ispod 2.000 obrtaja nema se bog zna šta pod stopalom, skromnih 160 Nm obrtnog momenta obezbeđuju istu tako skromna međubrzanja. No ko se zna adaptirati karakteru ovog simpatičnog C3, otkriti će da je reputacija Citroena neokrnjena, tj da je udobnost i ovde od primarnog značaja. Time se nije mnogo izgubilo na aktivnoj sigurnosti, iako su dinamički kvaliteti za nijansu lošiji od spomenutih konkurenata (207, Fiesta i Clio).

Prilikom temperamentne vožnje, u krivini prednji trap želi da proširi putanju, a ukoliko se naglo oduzme gas, zadnji « lepršavo » zaigra. U normalnoj okolnostima i sa uključenim ESP-om, nema nikakvih zamerki, no po ugledu na ostale mališane u segmentu, i kod C3 se dobija uz doplatu, što ga je koštalo jedne dragocene zvezdice (u EuroNCAP kraš testovima osvojio ih je četiri, od maksimalnih pet). Mogli bi smo se zapitati i zašto se Citroen odlučio za doboše pozadi, kada su u kategoriji bezmalo svi prešli na diskove, no ovakav izbor srećom nema posledice po efikasnost kočnica.

Sa druge strane, upravljanje je veoma precizno, dok u vožnji po gradu do izražaja dolazi snažna električna asistencija i mali poluprečnik okretanja.

Ujedno, 1.4 HDi je ekonomičan agregat, ali ne toliko koliko bi se dalo pomisliti. Prosečna zabeležena potrošnja iznosila je 6,3 litatra, s tim da smo uspeli da siđemo do 4,7 lit, da bi po francuskoj prestonici popio maksimalnih 7,5 lit. Sa ugrađenim Start&Stop sistemom, sigurno bi se uštedo koji centilitar, no ovaj za sada nije u ponudi (očekuje se drugom polovinom godine). Bilo kako bilo, razlika između dizela i adekvatno opremljenog benzinca 1.4/75 ks, iznosi oko 1.500 evra, pa sami procenite da li se, i nakon koliko hiljada kilometara, isplati.

U zenitu
Da bi se istinski uživalo u svemu što pruža C3, mora se biti na prednjim sedištima, nikako pozadi. Zadnja vrata su recimo veoma kratka, a kako se nemogu dovoljno otvoriti, pristup unutrašnjosti nije jednostavan za odrasle osobe. C3 je evidentno mali gradski auto, što dokazuje i međuosovinskim rastojanje od skromnih 2,47 m, za 10 cm manje od konkurentskog Clia. Prostor za kolena je logično ograničen, ali samo iza vozača!? Naime u Citroenu su pozajmili « caku » od Toyote iQ (mada u neformalnom razgovor uz Šampanjac odgovorni za razvoj tvrde obrnuto), gde se zahvaljujući izdubljenoj komandnoj tabli ispred suvozača, sedište može pomeriti znatno unapred. Ovako se iza njega može smestiti veoma krupna osoba, posebno što je i prostor za glave izdašan.

Što se tiče dizajna komandne table, neću pogrešiti ako kažem da je unutrašnjost doživela najveće promene, tačnije, sve je izmenjeno! Nije ostalo ni traga ni glasa od krhke i jeftine plastike predhodnika, potpuno opravdano stiče se utisak da ste za volanom modela više klase.

Kombinacija lakirane i metalizirane plastike, mekane na gornjem delu centralne konsole (ne i za najeftinije verzije), deluje lepo i na oko i na dodir. Podrezan kožni menjač samo upotpunjuje sliku, no hvalospevi za orginalnost i opšti utisak, rezervisani su za panoramik vetrobransko staklo. Gledano iz ptičije perspektive, dolazi bezmalo do polovine krova, i bez dvoumljenja zaslužuje da se za njega doplati 400 evra (u seriskoj opremi samo za najskuplji Exclusive). OK, nešto slično već smo videli kod Picassa, ali pogled koji pruža C3, u bukvalnom smislu te reči otvara potpuno nove vidike.

Međutim sama koncepcija nametnula je i određene koncesije. Kada je sunce prejako, bez obzira što je gornji deo snažno zatamnjen, neophodno je navuči klizni panel sa suncobranima, ali bez uobičajnih ogledalca. Ovo se pokušalo nadoknaditi jednim mobilnim, dok je centralno osvetljenje sa plafona, prebačeno na bokove iznad prozora, gde opet nedostaju rukohvati!

Naprotiv, na vozačevo radno mesto i ergonomiju komandi, nemožemo se požaliti, pod uslovom da volite blago povišenu i uspravnu poziciju za upravljačem. I zapremina prtljažnika je veoma dobra (nekih 300 dm3), mada bi bio poželjno da je utovarni prag niži i da se obaranjem naslona dobija ravna površina. Naime Citroen je u novom C3 odustao od nekadašnje sklopive police, koja ga je delila na dva nivoa.

Visoka cena ekskluzivnosti
Da su se mnogi mališani u B segmentu cenom izjednačili sa određenim predstavnicima višljeg, nije neka novost, no kada se spomene suma od dvadesetak hiljada evra (cena najskupljeg C3 1.6 HDi u Francuskoj), zainteresovani sa brzo « olade ». Ne pomaže ni oprema, koju do pre koju godinu nisu posedovale ni luksuzne limuzine (automatski klima uređaj, integrisani GPS, kvalitetan Hi-Fi sitem, senzore za parkiranje napred i pozadi, ESP, aluminijumske naplatke…), cena, barem kataloška, jednostavno je previsoka. Na francuskom tržištu, za testirani 1.4 HDi Confort, neophodno je oko 17.000 evra (pa i više uz nekoliko spomenutih opcija, kao što su panoramik vetrobransko staklo, električni podizači za zadnja stakla, ESP, senzeri za vožnju unazad…), dok je početna cena za ovaj dizel niža za 2.000 evra. I dalje mnogo, što baca u senku na sve gore navedene kvalitete. No ko ga sebi ipak može priuštiti, neće zažaliti, jer teško da će u segmentu pronaći auto sa toliko šarma i orginalnost.