Opel Meriva 1.7 CDTi/100 ks Automatic

U startu, što će reći početkom jeseni 2010., nova Meriva lansirana je isključivo pogonjena benzinskim motorima. Uprkos tome, odgovorni su bili potpuno ubeđeni u njen komercijalni uspeh, što se par meseci kasnije i potvrdilo. Bezmalo 100.000 kupaca do kraja godine, i par internacionalnih priznanja (između ostalih Zlatni Volan 2010), dokaz su da na Merivu treba ozbiljno računati u budućnosti. A šta je to uradio tako originalno Opel, izuzmemo li ta famozna zadnja vrata ? Iskreno rečeno, ništa posebno, osim što je otišao još korak dalje u uveličavanju.

Poznato je naime, da svi novi modeli imaju tendenciju rasta, ali sa 4,3 m, Merivu praktično ni ne možemo svrstati u isti segment sa Nissanom Note, Citroenom C3 Picasso i Kijom Venga. Pre će biti konkurent jednom Renaultu Scenic ( 4,34 m) i novom Fordu C-Max (4,38 m), nego li navedenim «mališanima», koji jedva da prebacuju 4 metra. Ovo se odnosi i na težinu (1,5 tona), pa ukoliko hoćete i na agregate i cenu. Meriva je tako pozajmila snažni 1.4 T/140 ks od Asrte, a od nedavno i 1.7 CDTi od 130 ks. Sasvim dovoljno da se ravnopravno uhvati u koštac sa kompaktnim vanovima, no tu je još jedan skriveni adut, nevidljiv na prvi pogled. Radi se naravno o spomenutim «FlexDoors» zadnjim vratima, koja se otvaraju «po starinski», u suprotnom pravcu od prednjih.

Vozači u godinama, u koje nažalost spada i dole potpisani, sigurno se sećaju prvih verzija popularnog Fiata 500 i Fiće, sa istim principom, ali ovde prednjih vrata. Pa koje su prednosti, verovatno ćete se zapitati, kao i brojne kolege sa posla, zaintrigirane ovakvom koncepcijom. Teoretski, pa i praktično, omogućuju jednostavniji pristup unutrašnjosti, pod uslovom da ima dovoljno prostora za njihovo otvaranje (ugao iznosi 84°, umesto 67°, kao kod konvencionalnih vrata), i da svi putnici ne žele da uđu u isto vreme. Zamislite situaciju kada četiri kršna «tipa» hoće na brzinu da uskoče u Merivu, stešnjenu na parkingu između dva automobila. Šta se dešava ? Kao prvo, svi se moraju intimno približiti (po dve osobe sa svake strane), tako što će se postaviti ka središtu vozila. Zatim, otvaraju vrata, ali kako za to nema dovoljno prostora, opet smetaju jedan drugom, tako da na kraju jedan mora da odustane, tako što će zatvoriti svoja vrata i povući se unazad!

Sve u svemu, «caka» je pre svega u originalnosti, dok je sama sigurnost zagarantovana automatskim zaključavanjem u vožnji, odnosno upozoravajućim signalima na komandnoj tabli, ukoliko vrata nisu dobro zatvorena. Naziv «suicide» (samoubistvo na francuskom), kako su ih ranije nazivali, nije dakle nimalo aktuelan.

Santimetri koji život znače
Estetski, nova Meriva učinila je ogroman korak u poređenju sa prethodnom. Ukoliko prednji deo i ne donosi ništa novo i uzbuđujuće (prepoznatljivo lice aktuelnih modela proizvođača), to nije slučaj sa talasastim bočnim linijama, pomalo nalik onima kod kratkog C4 Picasso, i zadnjicom u kojoj se mogu pronaći obrisi Mercedesa Classe A.

Ova «mala» Meriva, duža je ujedno za 25 cm i šira za čitavih 12, što se normalno reflektuje u unutrašnjosti. Tri odrasle osobe staju na zadnju klupu, koja je u našoj verziji podeljena u odnosu 40/20/40, s tim da je mesto u sredini izuzetno neudobno.

Po želji, može se pretvoriti u četvorosed, tako što će se ovo «parče» sedišta preklopiti, a dva spoljašnja pomeriti ka središtu. Ujedno su na klizačima, čime se daje prednost prostoru za kolena, odnosno zapremini prtljažnika. Zapravo, sistem FlexSpace preuzet je iz prethodne generacije, s tim da je sada poboljšan. Kada se želi povećati utovarni prostor, sedišta nije neophodno izvaditi, dovoljno je samo oboriti naslone i podesiti nivo police u prtljažniku. Tako se dobija ravna površina od maksimalnih 1,5 m3, dok u normalnoj konfiguraciji Meriva poseduje prtljažnik od nekih 400 dm3, odnosno i više, ukoliko su sedišta pomerena ka napred.

Znatno prijatnije se ipak osećaju putnici na prednjim sedištima, koja imaju rekordnu apmlitudu podešavanja u segmentu (24 cm po horizontali i 6,5 cm po vertikali). Sedi se pomalo uzdignuto, i ergonomiji je teško nešto prebaciti, ukoliko to nije mnoštvo dugmića na centralnoj konzoli i pomalo komplikovane komande za putni računar. Opel je ponosan na klizajući naslon za laktove (FlexRail), sa tri nivoa (pogledaj skicu), u kojem je ujedno i boks za sitnice. Navode i ukupno 32 mesta za odlaganje istih, no lično nalazim da su sva nedovoljno velike zapremine.

Sam dizajn je potpuno klasičan, sa elementima preuzetim iz ostalih modela. Upravljač je recimo iz Insignie, instrumenti iz Astre, kao i spomenuti dugmići. Sedišta od kože su u testiranoj verziji sa svim mogućim podešavanjima, računajući i za donji deo butina. Iako kažu da je to dobro za leđa, nalazim da su tvrda k’o od drveta, sa jakim bočnim osloncima, što baš i ne priliči jednom familijarnom vanu. Spomenimo još i kvalitetnu sunđerastu plastiku, no samo na frontalnom delu centralne armature (ostala je tvrda). Komandna tabla okružuje putnike, što stvara osećaj prostranosti, čemu doprinosi i polegnuta centralna konzola. Enterijer je na raspolaganju u šest različitih boja i nijansi (rekord u ponudi Opela), dok je kvalitet završne obrade, pa i izbor materijala, ravan superiornijem segmentu.

Opel i dizeli
Biti renomirani evropski proizvođač, bez sopstvenih dizel agregata, danas je prava retkost. Upravo je to slučaj Opela, koji već decenijama koristi agregate poreklom iz Fiata i japanskog Isuzua! Voženi 1.7 CDTi upravo je jedan od njih (Isuzu), a možemo ga pronaći u tri verzije. Najslabiji od 100 ks, adaptiran je automatskom menjaču, zatim imamo «izdanje» od 110 ks, i od nedavno najsnažniji od 130 ks, koji je zamenio verziju od 125 ks (obrtni moment povećan sa 280 na 300 Nm). Nama je dopao prvi, u kombinaciji sa šestostepenim automatskim menjačem, čija je ručica postavljena na donji deo centrane konzole. Odlična pozicija, posebno uzevši u obzir da je odmah pored i prekidač za električnu ručnu kočnicu.

Šta reći a ne slagati, korektna menjačka kutija, sa mogućnošću da se prenosi menjaju i manuelno (jednostavnim povlačenjem ili guranjem ručice). Jeste da nema brzinu i inteligenciju menjača sa duplim kvačilom, ali je i te kako dobrodošao u gradskoj vožnji, posebno kao u našem slučaju, pred božićne praznike. Par sati maltretiranja po zakrčenim ulicama i bulevarima, za samo desetak kilometara puta, opravdavaju njegov izbor, posebno jer je skuplji za prihvatljivih 1.000 evra. Druga strana medalje su osetno slabije karakteristike, jednim delom i zbog «izduvanog» agregata. Obrtni moment smanjen je na 260 Nm, što u principu nije malo, no naša Meriva maksimalno opterećena dostiže i 2 tone ! Kome je do cifri, treba joj barem 14 sec da iz mesta dostigne 100 km/h, da bi maksimalnih 175 km/h, koliko je pokazao kilometar sat, postigla nakon dužeg zaleta. Zauzvrat, pri stabilizovanoj brzini izolacija kabinskog prostora je veoma dobra, ne toliko kada se snažno ubrzava. Šteta je što ovaj motor nije diskretniji, odnosno manje «šupalj» u najnižem režimu rada, jer su dinamički kvaliteti Merive van svake sumnje. Kruta šasija sa lakoćom podnosi sva maltretiranja, čak bi se moglo reči i da je sportski nastrojena. Uprkos tvrdom trimu i niskoprofilnim pneumaticima 225/45 R17 (serijske za ovaj model su 205/55 R16), udobnost je smanjena isključivo pri nižim brzinama i lošem putu.

Neprijatno iznenađenje dolazi od strane putnog računara, gde je nakon desetak dana probne vožnje stajao prosek od 8,6 lit! Ovo se jednim delom može opravdati ekstremno velikim gužvama i niskim temperaturama, tako da smo po gradu uvek imali dvocifreni podatak. Minimalna iznosi 6 lit, dok na auto putu treba računati na nekih 7 lit.

Ozbiljan igrač
Pored 1.7 CDTi, Meriva poseduje i mali 1.3 CDTi od 75 i 95 ks (ovoga puta porekom iz Fiata), dok boje benzinca brani 1.4 /100 ks, tj 1.4 T od 120 i 140 ks.

Ukupno postoje tri završna nivoa: Selection, Enjoy i Cosmo, a cene se na našem tržištu kreću od 14.000 evra, pa sve do nekih 21.000 evra. Poslednji podatak odnosi se na voženu verziju, s tim da treba računati na više hiljada evra za razne opcije, koje možete videti na fotografijama (kožna sedišta, GPS, metalik boja, stakleni panoramik krov, naplaci od 17 cola….). Šta sve nudi ovaj model od opreme, kao i ostali, bolje je da pogledate na zvaničnom sajtu proizvođača (www.opel.rs), jer je spisak izuzetno dugačak.

Za glavu veća od konkurenata, Meriva je izgubila okretnost malog gradskog vozila, ali je dobila na prostranosti, do te mere da se može nazvati familijarnim vanom. Atraktivne i moderne koncepcije, znatno je ozbiljnija od predhodne, jedina veća mana odnosi se na nedovoljno konkurentne dizel agregate. Uzevši u obzir da Opel izlazi iz krize u koju je upao, sa pravom se možemo nadati da će jednoga dana lansirati i sofisticirane sopstvene, što aktuelni modeli i te kako zaslužuju.