Opel Astra

Kažemo nevreme, ne zato što je pljuštala kiša, već zato što smo, kako su nas ubeđivali, branili nezavisnost i teritorijalni integritet, pod nepravednim i ničim izazvanim sankcijama. Radim kao «fizikalac» u tri smene i džabe mi inženjerska diploma, kada ustajem u 4.15 ujutro da bih stigao na posao «međumesnim» autobusom. Benzin je već 5 maraka (nemačkih, naravno), a inflacija sve brže viče «điha, điha». Kad, jednog lepog prolećnog dana ’92, stiže finansijski direktor firme u svom novom automobilu. Plav, lep, pola pogona izašlo da ga vidi. Piše Opel Astra. Znaš, to je ono umesto Kadetta „suze“. Ja nekako završio smenu, u potpunoj depresiji sedam u svoju tadašnju Z 128 (jer sam se izreskirao za gorivo), na kojoj rđe više nego farbe, i onako, „junački“ psujem vladu, sudbinu, život, sreću i ne pokušavam da ubacim u četvrtu, jer su mi toliko stegle čeljusti od kočnica, da motor ne može da ih savlada. Pi .... ti sreću! Ona plava Astra, lepa k'o slika, a ja zamišljam sliku svoje porodice, koja upravo treba da se uveća za novog člana.

Kad, ne lezi vraže, par nedelja kasnije, zove komšija „Hej, dođi da vidiš šta sam kupio ženi. Hoćeš da probaš?“ Kad ono Astra, samo bordo. Strpam ženu, koja samo što se ne porodi, u taj san snova, lepa muzika, motor «prede», sve novo... A ja, taman promenio firmu i više ne nosim džakove nego vozim kamion, a inflaciju više niko ni ne deklariše u brojkama. Srećom, sve se menja, pa i moja zla sudbina. Rodiše se Vrele Gume ’93, standard krenu uzlaznom linijom, i ja jednog lepog, zimskog dana uvezoh «ganz» novu Astru F u dvorište. I još je živa i zdrava, a ima joj leta, taman toliko da je sada vozi pomenuti najmlađi član familije. A da od ovog teksta ne ispade sada supertest Astre F na 15 godina, sve napisah samo da bih obrazložio zbog čega sam po malo sentimentalan prema modelu ovog imena. Dobro, prihvatam da možda i nije bila tako lepa kao što mi se činilo, ali da je bila pouzdana, to potpisujem. Prođoše godine, prođe i Astra G i Astra H, Opel prošao bolje ili lošije, ali nikada, barem zvanično, nije savladao Golf.

Teški počeci
E sad, nova Astra rađala se kao beba čija majka nije baš najboljeg zdravlja. Krize, bankroti, kolapsi, prodaje, 'oću-neću... Međutim, ispade lepa na prvi pogled, dinamična, onako, baš zgodan pandan većoj Insigniji. Porasla u dužinu i širinu, osovine još više razmaknute. Ono što je bitno, eksterijerom sasvim dorasla konkurenciji tipa Megane, Golf, Peugeot 308, Focus. A, da li je originalno prepoznatljiv Opel? Što se mene tiče, decenijsko održavanje stereotipa koji se opravdava nasleđem tradicije, ne odobravam. Volim novo, sveže, drugačije, pa makar i ne znao koja je marka na prvi pogled.

Više mi znači funkcionalnost, koja u C segmentu može i ne mora. Astra može. Porasla na 4,4 metra, zadnja osovina pomerena unazad što prilično povećava koristan prostor. Sedišta su korektno profilisna, što Opelu nikada i nije bio problem, mesta pozadi ima dovoljno, po neki novi pretinac i polica, da bude praktičnije. I da, koooonačno je otišla ona depresivna siva, nemaštovita i dosadna plastika. Sve to sada izgleda vrlo dobro.

Naravno, luksuz je po principu «koliko para, toliko muzike», a Edition paket opreme definisan je kao srednji i donosi stvarno dobar osećaj. No, bez obzira, efekat identifikacije sa Insigniom uspeva i prijatan osećaj luksuza je tu, čak i kada se radi o početnom nivou opreme. Na kraju, 370 litara zapremine prtljažnika, uz lako preklapanje zadnje klupe, sasvim dovoljno i do mora, i do planine, i u šoping.

Povratak korenima
Kada su benzinci u pitanju, 1,6-litarski agregat ispada kao zlatna sredina, ako se zna da je raspon od 87 do 181 KS. Oko 1300 kilograma mase praznog vozila nisu preterano veliki teret za 115 KS i 155 Nm obrtnog momenta. Šteta je što već ovaj agregat ne prati šestostepeni prenos. Bolje bi se iskoristila ne preterano velika snaga, i postiglo ono što nedostaje - bolja međuubrzanja. Motor hoće da se «zavrti», ali ne previše raspoloženo i bez adekvatne nagrade kroz ubrzanje. Objektivno, 115 KS nije nedovoljno, ni za grad, ni za otvoren put, ali uz malo dodatnog truda, Opela može bolje.

Kultura rada motora je visoka, buka korektno ukroćena. Zapravo, najviše mi prija dobra atmosfera u enterijeru, kojom se prethodnik nije mogao pohvaliti. I na temu vozne dinamike, Astra ima šta da kaže. Još od prve verzije sa početka devedesetih, Astra ima odličan balans, koji je donekle doveden u pitanje u modelu H, ali stvari su se vratile tamo gde treba, uz odličan upravljački sistem koji je deo ključa vrlo dobre vozne dinamike. Ogibljenje nije preterano tvrdo trimovano, odnosno, taman toliko da ne trpe ni udobnost, ni dinamičnost.

Zaključak
Trebalo bi da ova nova Astra nosi oznaku „I“, ali je nomenklatura Opela smešta uz slovo “J“. Neka tako i ostane. Preterao bih kada bih rekao da može da stoji i „S“, od sentiment. Toliko osećanja ipak više ne izaziva u meni, ali mi vraća osećaj i smisao racionalnosti.

Solidan prostor, dobra vozna dinamika, pojava, enterijer, sve je to na svom mestu. Astra je zrela, prostrana, mehanički na nivou sa konkurencijom. Ipak, cena od 18.300 evra za testirani model, u ovim haotičnim vremenima na našem tržištu, daje kupcu pravo na razmišljanje šta sve može kupiti za te parice. Za 18.300 evra ima trenutno i boljih autobila sa kojima se Astra realno ne može ozbiljnije porediti u većini segmenata a pogotovo po snazi brenda i očuvane vrednosti u drugoj prodaji.

Uz sve rečeno treba posebno naglasiti, ovolike parice zavređuju koju dodatnu konjsku snagu da bi preticanje bilo bezbednije a glava na sigurnom. To opet znači još koju hiljadu evra više, što Astru definitivno eliminiše iz borbe sa konkurencijom.

Zapravo, nakon test vožnje mogu da zaključim da se sasvim dobro osećam u ovom automobilu (osim u preticanju), ali nisam siguran da bih bio spreman da ga toliko platim! Možda je Astra suštinski i promašena tema sa ovom GM cenovnom politikom, u sadašnjem trenutku gorke realnosti i velikih popusta? Naši uporedni testovi dokazaće ili opovrgnuti koliko je konkurencija ispred ili iza nove Astre.