Alfa Romeo 159

Iako su u poslednjoj deceniji dizel agregati toliko rasprostranjeni da su iz pojedinih kategorija prosto proterali benzinske, i dalje postoje proizvođači koji ulažu u razvoj motora sa svećicama. Alfa Romeo je jedan od njih, tako da od nedavno, nekoliko modela (159, Brera , Spider i Lancia Delta), poseduju novi, ultra-sofisticirani blok, koji iz skromnih 1750 ccm, izvlači respektivnih 200 KS. Srce «Tifosa» i ostalih poklonika Alfe, sigurno zakuca brže na spomen ove zapremine, koja je bila sinonim za pojednine sportske verzije (1750 Berlina i GTV), po čijim staklima so k’o klinci "balavili" na letovanjima u Rovinju...

Više decenija kasnije, sa pomešanim osećanjem respekta i nostalgije, u ruci držim neobičan ključ jedne jarko crvene Alfe 159, velikodušno ustupljene na nedelju dana! Ah, prohujala mladosti, zašto jednu sličnu "makinu" nisam imao pre dvadesetak i više godina, jer bi osim zadovoljstva, i moj "švalerski" bilans verovatno bio znatno pozitivniji...

No, ostavimo emocije po strani, iako su one nezaobilazne prilikom kupovine i ocenjivanja jedne Alfe, vratimo se konkretnim vrednostima. Majstorski dizajnirana rukom čuvenog Giugiara, Alfa 159 je 2005. godine zamenila prilično uspešnu 156 (dizajnirao je Walter De Silva, pre nego li je prešao u Audi), nakon što se ova prodala u bezmalo 700.000 primeraka. Pošavši od činjenice da preko 60 % kupaca Alfu odabira pre svega zbog njenog izgleda, ni "porodični" 159 nije razočarao, bez obzira što se u osnovi radi o klasičnoj trozapreminskoj karoseriji. Istovremeno, elegantan i mišićav stil, sa retko orginalnom «njuškom», lako pronalazi put do srca, čak i ukoliko niste ljubitelji ove marke.

Sve u svemu, veoma uspešan i autentičan dizajn, a pri tome, sa svim elementima kuće. Nema šanse da je pomešate na ulici ili da je ne prepoznate na prepunom parkingu. Tim bolje, jer kada treba ispisati ček od najmanje 32.000 evra (za testiranu čak 37.000!), koliko u Francuskoj košta najeftinija verzija sa ovim motorom, bolje je ne razmišljati šta se sve za sličnu sumu moze pronaći kod konkurencije…

Top forma
Ukoliko 200 KS danas nije nemoguće izvući i iz manje zapremine, ono što fascinira kod ovog motora je raspoloživ obrtni moment od 320 Nm, pri samo 1.400 o/min! Poređenje sa jednim dizelom se jednostavno nameće (novi 2.0 JTDm postiže 360 Nm, ali pri 1750 o/min), jer odziv na gas, kakav ima već pri najnižim obrtajima, prosto je neverovatan za jedan benzinski agregat! U Alfi tvrde da je obrtni moment veći i do 70 % od motora koji imaju samo klasičan turbo, dok se kod njihovog pronalazi još i direktno ubrizgavanje, uz promenljiv razvod ventila.

Rezultat je, kao što smo rekli, impresivan, a da bi se snažno ubrzalo ili sigurno preticalo, dovoljno je imati i samo 3-4 stepena prenosa, a ne šest, kratkih i preciznih. Primera radi, u trećem prenosu, bez problema se može skrenuti u bočnu ulicu, pri brzini od samo 20-30 km/h, da bi nakon desetak sekundi, u istom stepenu, dostiglo 130 km/h. Možda će neko poželeti eksplozivnija ubrzanja, koja su ovde evidentno veoma linearna, kakva su recimo kod Subaru Impreze 2.5 WRX/230 KS, ali je to samo subjektivan osećaj, što potvrđuju i karakteristike (7,7 sekundi do 100 km/h i maksimalna brzina od 235 km/h). Manje nam se svidelo to što preko 5.500 obrtaja, motor ostaje bez daha, uz prilično diskretan zvuk koji oslobađa.

No, spojivši karakteristike benzinskog i dizel agregata, ovaj motor je retko prijatan i perfomantan, za žaljenje je jedino što inženjeri Alfe nisu uspeli da smanje potrošnju. Izuzmemo li turističku vožnju po regionalnim putevima Normandije, kada smo zabeležili minimalnih 8,5 litara, putni računar je konstantno pokazivao dvocifreni podatak. Na kraju testa, stabilizovao se na 12,2 l, ali u gradskoj i sportskoj vožnji, računajte na par litara više. Međutim, i ovo se može relatizovati, jer kako su karakteristike približne šestocilindarskom 3,2-litarskom motoru (za pola sekunde sporije ubrzanje do 100 km/h i par kilometara niža maksimalna brzina), u poređenju sa njim, 1750 je prava kamila…

Na visini zadatka
Inače, ovaj agregat u punoj je harmoniji sa šasijom, koja potiče iz nekadašnje saradnje FIAT-a i GM-a. Naime, ova platforma trebala je da poslužiti i za novi model Saaba, ali kako se švedski proizvođač povukao iz projekta, Alfa je za sada jedina koja je ima. Tim gore po njih, jer imajući prilike da je isprobam u svim uslovima, zaslužuje samo reči hvale.

Iako je donji postroj klasičan, sa dvostrukim trouglastim ramenima napred i multilinkom nazad, što samo po sebi nije ništa revolucionarno, 159 se na putu ponaša ekstremno sigurno. Potpomognuta svom mogućom elektronikom, čak i po klizavoj podlozi, ima predvidljivo ponašanje, a jedini problem odnosi se na prenos snage. Naime, kada želite snažno da startujete, zbog velikog obrtnog momenta, prednji točkovi na mokrom kolovozu začas proklize, čak i ukoliko se odmah «prešalta» u drugi stepen prenosa. Jedino smo u ovakvim okolnostima poželeli integralnu transmisiju, koja je, recimo, na raspolaganju kod gore pomenutog šestocilindarskog bloka.

No, kako je testirani motor od ovog znatno lakši, baš kao i od dizela, prednji je trap rasterećen, što mu obezbeđuje manje podupravljanja u oštrim krivinama. Po svemu ostalom, gde pre svega mislimo na kočnice, ogibljenje i upravljanje, Alfa 159 potpuno je na visini zadatka. Iako tvrdo trimovana, ne može se reći da je neudobna, dok je sam upravljač sportski težak, ali precizan poput hiruškog skalpera.

I za familiju, ali...
Ukoliko bi uporedili raspoloživi unutrašnji prostor i praktični aspekt ove Alfe, sa konkurentima kakvi su, recimo, Ford Mondeo, Opel Insignia i Mazda 6, sigurno je da bi se našla na zadnjem mestu. Uprkos solidnim spoljašnjim dimenzijama (4,66 x 1.83 x 1,42), putnicima na zadnjoj klupi zaista ne ostaje mnogo prostora, posebno ukoliko su vozač i suvozač korpulentni. Uostalom, za upravljačem «stopedesetdevetke», prijatnije se osećaju sićušni Italijani, nego li «kapitalci» od 1,9 m i stotinak kilograma «žive vage».

Iako nebitan za veliku većinu «fanova», prtljažnik je prilično nepraktičan, sa malim ulaznim otvorom i zapreminom od samo 405 dm3. A ukoliko je neko pomislio kako za famijarne svrhe postoji i karavan verzija, teoretski bolje adaptirana ovakvoj nameni, prevario se, jer je zapremina ovog superiornija za samo 40 litara.

Sam dizajn komandne table je jednostavan, ali moderan i atraktivan. Dva velika kontrolna sata, sa displejem bord kompjutera između, dominiraju prostorom ispred vozača. Centralna konzola sadrži sve potrebne komande, a merači temperature rashladne tečnosti, goriva i pritiska turbo punjača, tradicionalno su montirani u nizu, sa natpisima na italijanskom.

Već po tradiciji, okrenuti su prema vozaču, te praktično nevidljivi sa pozicije suvozača. Uostalom, Alfa je uvek bila vozilo namenjeno vozaču, ostali su tu da ćute i da se voze!

Ne možemo, ipak, a da ne navedemo par detalja koji su nam zasmetali, kao što je pozicija ekrana za satelitsko navođenje (preterano niska) i nedovoljno "mesnat" obruč upravljača, sa nepraktičnim komandama za radio-prijemnik. Ukoliko bi "cepidlačili" mogli bismo se zapitati kako to da se sigurnosni pojasevi ne podešavaju po visini, a kada smo posumnjali u kvalitet kožnih sedišta, utvrdili smo da su dobrim delom od nekakve sintetičke materije (isto kao i u slučaju Lancie Delte, koju smo testirali par meseci ranije), koja je preuzeta od Maseratija! S druge strane, dobar deo centralne konzole, kao i umeci na vratima i upravljaču, od brušenog su aluminijuma, što svakako doprinosi sportskom aspektu i opštem prestižu.