Nissan Micra

Nissan je doneo smelu odluku! Lansirati novi velikoserijski model, bez dizel motora, uprkos činjenici da na pojedinim tržištima predstavljaju većinu prodaje. Teško razumljiva odluka, posebno ukoliko se zna da je nova Micra zamišljena kao svetski automobil(čić), koji će se prodavati u 160 zemalja! No, Nissan veruje u svoj novi benzinski motor, ekstremno ekonomičan i čist, koji već sada «ladno» prolaze buduće Euro 6 standarde.

Zapravo, u tom grmu leži zec, jer ekološki standardi u razvijenim zemljama stavljaju na muku male dizele, koji, da bi ih zadovoljili, moraju biti opremljeni skupim, i ne preterano pouzdanim, filterom protiv čađi. Naprotiv, zemlje u razvoju privileguju jeftinije benzinske agregate, ujedno jednostavnije za održavanje i tolerantnije prema ne uvek dovoljno čistom gorivu. Kao dokaz, tu su podaci.

Voženi trocilindarski blok od 80 ks, ispušta u atmosferu 115 g/km CO2, dok je u sada već bivšoj Micri, četvorocilindarski iste snage, ispuštao 139 g/km, odnosno dizel od 85 ks, 120 g/km.

No i to je mnogo, te se uskoro očekuje isti blok u verziji sa mehaničkim kompresorom od 98 ks, koji će oslobađati samo 95 g/km.

Nije naravno Nissan otkrio “toplu vodu”, i ostali proizvođači sve više praktikuju smanjenje zapremine i broj cilindara. Fiat je tako lansirao famozni dvocilindarski TwinAir, no pojedinim, kao što je to slučaj sa ovom Microm, bolje polazi za rukom da smanje i potrošnju.

Simpatična, ne i orginalna
U svakom slučaju ne kao nekada, no originalnost nije uvek sinonim dobre prodaje, u šta se Nissan uverio sa nesvakidašnjim Cubom (test u broju 191). Jedno je sigurno, sviđa se pripadnicama lepšega pola, što su potvrdile moje tri dame (supruga i ćerke), uz karakterističnu francusku frazu : “vauuu common elle est mignon” (kako je slatka).

Dakle nova Micra nije “buljava” kao bivša, mada je zadržala generalno slične forme. To znači maksimalno zaobljenje, što omogućuje putnicima rekordno mnogo prostora, uzevši naravno u obzir skromne spoljašnje dimenije (3,78 /1,68 /1,52). Zapravo Micra je na ovome polju oduvek bila inferiornija od polivalentnih mališana tipa Clio 3, Peugeot 207, Fiesta, Polo…, koji su dostigli 4 metra. Njeni protivnici su realno Mazda 2, Toyota Yaris, Chevrolet Aveo i Peugeot 206+, što potvrđuje i ova generacija. Izdašan prostor za kolena putnika pozadi (za glave se podrazumeva) dobijen je donekle na štetu prtljažnika, koji poseduje skromnih 226 dm3. No i ovo treba relativizovati, jer mu je pristup jednostavan, forme pravilne, da bi se po želji Micra lako transformisala u mali transporter. Naime, podeljena zadnja klupa se u dva poteza preklopi uz naslone prednjih sedišta, kada se dobija pozamašan prostor sa potpuno ravnim podom. Retkost u kategoriji!

Napred, vozač sedi prilično uspravno, i po želji može podesiti sedište i upravljač po visini. Izuzmemo li ručicu menjača koja se «češe» uz desnu butinu, pozicija je bez većih zamerki.

Sam dizajn enterijera je moderan, rekao bih mladalački, znatno manje mi se dopao izbor plastike i završna obrada. Jednostavno, moralo se štedeti, pa se tako, kada se otvori dvostruka pregrada ispred suvozača, jasno mogu primetiti glave “šrafova”. Praktični aspekt unutrašnjosti zadovoljava, sa brojnim, tipično japanskim, držačima za limenke.

Nema se šta prebaciti ni centralnoj armaturi, koju karakterističe kružni displej za klima uređaj, preuzet iz spomenutog Cuboa. Instrumenti su jednostavni i pregledni, što se odnosi i na komande za kontrolu zvuka i regulator brzine, smeštene na upravljaču. Istaknimo još da je vidljivost odlična, posebno unazad, dobrim delom zahvaljujući neuobičajno velikim spoljašnjim retrovizorima. Za razliku od predhodne generacije, u ponudi je isključivo karoserija sa petoro vrata.

Jedan, ali vredan
Biću iskren, pre nego li sam imao priliku smestiti se za upravljač nove Micre, bio sam prilično rezervisan, što zbog mesta proizvodnje, tako i zbog malog trocilindarskog agregata. Izuzmemo li par detalja, prva sumnja je više manje otklonjena, ostalo je za proveriti koliko vredi ovaj motor u realnim uslovima eksploatacije? Zapravo, najviše skepse imao sam prema fabričkim podacima o potrošnji. Ovoga puta, sa skromnih 6,5 lit u proseku, Micra nije bila daleko od obećane. Može naravno i manje (do 4,5 lit), ali i više, kao što je to slučaj u gradu (oko 8 lit) i na auto putu (7,3 lit).

Po svemu ostalom, 1.2 sličan je ostalim motorima ovoga tipa, sa prepoznatljivim promuklim zvukom i malim obrtnim momentom. Da bi se izvuklo 110 Nm, mora se navući na veoma visokih 4.000 o/min. U prva tri stepena, Micra je živahna, baš kako i priliči laganom gradskom automobilu (jedva nešto preko 900 kg), da bi se, izlaskom na autoput, brzo “izduvala”. Naime prenosni odnosi su dugi k’o zima bez grejanja, pa se recimo u drugoj lako dostiže 100 km/h, a u trećoj i 140 km/h. Krene li se recimo u delikatno preticanje, sa krstarećom brzinom od 90-100 km/h (ručica menjača u petoj brzini), neophodno je “prešaltovati” ne u četvrti, nego u treći stepen. Maksimalna brzina, koju smo ostvarili nakon dužeg zaleta, nije daleko od obećanih 170 km/h, uz podnošljive parazitne šumove.

Iz svega napisanog proističe da se Micra najbolje oseća u gradskoj i prigradskoj vožnji, gde do izražaja dolazi udobno ogibljenje i velika agilnost. Mali poluprečnik okretanja (4,5 m), snažna asistencija upravljača i mekane komande, doprinose da se vozi vrhovima prstiju, pardon štikle!

Samo ponašanje na putu je bez većih zamerki, posebno što je u serijskoj opremi ESP. Normalno, radi se o potpuno novoj platformi, lakšoj i rigidnijoj od prethodne. Još par reči zaslužuje agregat, direktno izveden iz većeg 1.6, koji pronalazimo kod modela Juke i Qashqai. Osim što ima varijabilni razvod ventila i 4 ventila po cilindru, klipne karike su od karbona, dok uljna pumpa ima varijabilan kapacitet, a sve u cilju smanjenja unutrašnjeg trenja (čitaj potrošnje).

Izdašno i povoljno
Tri završna nivoa su u ponudi na evropskom tržištu, sa cenom od 10 do 14 hiljada evra. Ukoliko najeftiniji daje akcenat na aktivnoj i pasivnoj sigurnosti, testirana Acenta već poseduje automatski klima uređaj, CD auto radio sa komandama na upravljaču, regulator i limiter brzine, putni računar, električne komande za retrovizore i prednja stakla, upravljač obložen kožom… Nije loše, posebno ukoliko se zna da u Francuskoj košta oko 12.000 evra. Najskuplja je Tekna, gde možemo računati na GPS, sistem za automatsko uključivanje svetla i brisača, startovanje motora bez ključa, halogena svetla za maglu, aluminijumske naplatke od 15 cola, električno preklopive retrovizore, PSM (merač raspoloživog prostora za parkiranje), panoramik krov…

Odluka da se “degažira” dizel motor, kao retko kada mi se učinila opravdanom. Gradsko vozilo u duši, Micra realno za njim nema potrebe, upravo kao ni za većim spoljašnjim dimenzijama. Jednostavno moderan mali auto za svaki dan, bezbedan i praktičan, sa dobro odmerenom cenom. Nadamo se da će tako biti i Srbiji.