Nissan Micra

Posebno mi je bila simpatična u fazi „Žabe“ ili „Buljka“, kako sam joj iz milošte tepala. Mnogo mi se sviđala svoji osobenim stilom i praktičnošću. A kome se nije dopadala onako kompaktna, elegantna, u sjajnim kombinacijama boja enterijera i karoserije!? Kao pralina od najfinije bele čokolade. Ili pokretni, fancy juke box... Pri tome upotrebljiva - udobna, pouzdana, pregledna. Sve što automobil, tog segmenta, treba da bude. Sjajna po gradu, korisna na otvorenom putu.

Koketiranje sa sa svima
A, onda su u Nissanu procenili da je vreme za sledeću generaciju. Nekako, prva misao koja mi se kristališe, ona što pripada prvom utisku u početnim kilometrima vožnje, vraća me na početak ove priče. Da banalizujem – „male“ i „velike“ stvari. Kao da je ambicioznim, „velikim“ planovima, Nissan toj „maloj“ Micri uzeo dušu. Ne mogu da zadržim tugaljiv uzdah. Pa, zar baš svi automobili na ovom svetu moraju da liče na bezdušne konfekcijske modele automobilskih giganata!?

Ni racionalni Japanci nisu odoleli izazovu prosečnosti. Dizajnirali su univerzalni automobil kojim pokušavaju da zadovolje standarde (čitaj ukuse!) sve zahtevnijih konzumenata, u čak 160 zemalja. Mora se priznati, bio je to ozbiljan posao. Ipak, tu nedostaje „ono nešto“. Stara je Micra bila osobena i prepoznatljiva. Nova to nije. Ona je, na ulici, samo još jedan automobil zaobljenih linija tamo gde se to, nekako, očekuje ili podrazumeva. Sve je jednostavno i svedeno. I u enterijeru... Centralna konzola je pregledna, sve korisno i dostupno u vožnji. I mada se može polemisati o izboru plastike i završnoj obradi, vozačeva pozicija ne ostavlja mesta za veće primedbe (ovo zapažanje nema mnogo veze sa skromnih mi 165 cm jutarnje visine), a koliko čujem, ne žale se ni smešteni na zadnjoj klupi (iako imaju više od 8 godina).

Zabrana dekretom
Nekako se prisiljavam da u svemu nalazim „za“ i „protiv“ i da ne podležem jednostranim pogledima. Sve, sve, ali ono u čemu sam beskompromisna je već predložen dekret o zabrani tamnih boja u enterijerima malih automobila i apel da se bude maštovitiji pri „farbanju“ karoserije. Priložena kombinacija koju možete osmotriti na fotografijama, čvrsto sam ubeđena, neće privući ni najkonzervativnije vozače. Narandžasta spolja, crna unutra - dooosadno! Uvaženi, Vi koji odlučujete, dajte malo funky duha! Sve meridijane pokreću „žive“, intenzivne boje; svim meridijanima prija više svetla i treba, makar u detaljima, po koji smeli iskorak.

Nestašan i upotrebljiv
Generalno, vožnja je sasvim zadovoljavajuća, pre svega u gradskim, haotičnim uslovima. Micra je, očekivano, lako upravljiva, startna i okretna. Trebalo je vremena da se usaglasimo – menjač (manuelni, petostepeni) i ja, ali, sve u svemu, ocena je pozitivna. Vozi se lako i ne troši mnogo (prosek testa je 7,6 litara).

Izlazak na otvoreni put pristojno smanjuje potrošnju na umerenim brzinama, ali i podseća da je reč o nejakom agregatu sa svega 80 KS i jos skromnijeg obrtnog momenta (110 Nm). Preznojavanje prilikom preticanja je zagarantovano, uz neizbežan rad na prenosnom mehanizmu i „gas do daske“.

Neravnine podnosi stoički, zategnuta karoserija kao da je konstruisana za „Mrkine“ puteve, koji i novi, drmusaju ogibljenje kao da smo na turniru u rodeu, a ne na novoj deonici famoznog Koridora 10. Posebno mi se dopala neposrednost upravljanja, okretnost, dobro držanje krivine i sjajan balans.

Ono što Micru nesporno izdvaja iz mase je „zeleni put“. Iako su, možda, ovakvim razmaženim cepidlakama, važniji lim i štepovi na sedištu, brzina preticanja i obrtni moment, razumni su se stručnjaci bavili suštinom. Tako je emisija CO2 98g/km kod 1,2-litarskog motora od 80 KS, odnosno jednako prihvatljivih 115 g/km za 1,2-litarski agregat sa mehaničkim kompresorom i 98 KS. U tom ekološkom kontekstu, odsustvo dizel agregata čini se neprimetnim.

Zaključak
Ukusi i potrebe su nam različiti i tu mesta diskusiji nema. Paralelno, bezbednosne i ekološke norme su zadovoljene, pa je i ta tema zaključena. Da li su „veliki“ Nissanovi planovi za „malu“ Micru na globalnom nivou opravdani, kao i do sada, pokazaće vreme. Sve u svemu, sa tehničko-tehnološkog stanovišta, Micra je solidan, ako ne i vrlo dobar automobil u svim segmentima koji su najbitniju za klasu kojoj pripada. Ipak, nedostaje mu originalnost. Sabirajući utiske, nekako se prisiljavam da u svemu nalazim „za“ i „protiv“ i da ne podležem jednostranim pogledima. Uprkos tome, skoro sam sigurna da kod nas neće zaživeti. Ovakva, ako smem da kažem, „bezdušna“ Micra nikada neće osvojiti prosečnog srpskog kupca, a svime pokazanom ni pridobiti simpatije one male grupe indivdualista koja želi da bude drugačija od frizerke iz komšiluka. Zaista mi je žao što ovaj „mali“ neće postati „veliki“! Ipak, više u omaž „Buljku“, predlažem vam test-vožnju, a onda procenite sami.