Nissan GT-R

Japanski je jezik koji zaista ne razumem, ali nakon vožnje Nissana GT-R, počeo sam da razmišljam da u njemu... Gotovo sigurno ne postoji reč, adekvatna za prevod pojma kojeg mi razumemo kao kompromis. Zašto? Pa dovoljno je samo videti šta nastane kada Nissan sa svojim novim sportskim automobilom dođe na Nurburgring Nordschleife. Tada zavlada prava panika, čak i među onim najjačima i najsamouverenijima. Po pravilu, Nissan ih dovodi u red, zna se - iza sebe! Tada važi - stani, gledaj, a pre svega, uči!

Jedinstven u svakom pogledu
Već se i vrata Nissana GT-R otvaraju drugačije nego li kod ostalih automobila. Prstom gurnete unutra na jednu stranu, a za drugi kraj "kvake" povučete. Težnja ka što manjoj masi kreće, ili po nekima, završava baš tu.

Onako, iz daleka, GT-R se čini kao tenk ili kako znaju da ga zovu - Godzilla. Nezgrapan, daleko od onoga šta se podrazumeva kao lep, dizajnerski "nedorečen" sportski automobil. Međutim, ko krene ovako da "diže nos", brzo će promeniti mišljenje kada čuje da podatak o koeficijentu otpora vazduha, koji iznosi 0,27, što je ekstremno nisko za sportske automobile, "prepune" raznoraznih usisnika vazduha, koji negativno utiču na aerodinamiku. A GT-R postaje neodoljivo lep kada njime krenete da "nižete" kilometre. Pogotovo ako su to ono pravi, odlučni kilometri u kojima se tehnika, koju ova ekstremna sportka verzija, kod nas nepoznatog Nissan Skyline ima, iskorišćava u potpunosti.

Brutalnost
O kakvoj se "zverki" radi, otkriva startovanje motora. No, pritiskom na taster, što samo po sebi, nije ništa posebno, ni motor ne "grune" jako. Dva turbo-punjača koja pomažu šestocilindrašu da po performansama dostigne i prestigne veće, atmosferske osmocilindraše, dodatni su "prigušivač". Tako je kod "hladnog starta" zvuk motora čak pomalo i razočaravajuć. No, probuđena mašina svoju ekstremnost otkriva kratkim udarcima pokretnih delova metala. Kao neki stari strug...

Kada vozač selektuje prvi stepen prenosa, skoro zastrašujući, glasan udarac metalnih delova, pri čemu se zatrese ceo automobil, jasno nagoveštava do kojih granica mogućeg su Nissanovi inženjeri razvili GT-R. Tako direktan osećaj rada tehnike, nudi retko koji serijski automobil, pa čak bio i supersportski.

Polako do zagrevanja
I najležerniji start prati tipično trkački osećaj. Menjač sa dvostrukim kvačilom ne radi nimalo rafinirano. Pokretanjem sa mesta, različitim zvucima, javljaju da su se probudili i diferencijali fantastičnog pogona na sve točkove.

Za pravilno iskorišćavanje svega toga što je za ultimativne performanse namenjeno Nissanu GT-R, potrebno je dosledno poštovati uputstva pri kojim temperaturama je moguće otpočeti sa "ceđenjem" poslednjih atoma snage, traženja poslednjih mikrona "hvatanja" zupčanika, granica izdržljivosti opruga i održavanja prave viskoznosti ulja hidrauličkih sistema.

Tome je namenjena "elektronska tabla" na vrhu centralne konzole, prepuna raznoraznih merača i pokazivača. Dok se temerature svih sistema ne približe cifri od 100 stepeni Celzijusa, svako odlučnije dodavanje gasa dokaz je ne samo nedovoljnog poznavanja mašinstva, koje je za vožnju automobilom poput ovog ekstremnog Nissana svakako potrebno, već i znak neinteligencije.

Direktnost iznad svega
Međutim, kada se japanski automobilski "Titan" zagreje, spreman je za nadmetanje ili teži trening, poput sportiste posle obaveznog razgibavanja. "Bam, bam, bam" čuje se pri uključivanju čas jedna, čas druga spojnica. Trenutno menjanje brzina prati promena frekvencije zvuka motora, koji i uz dva turbo-punjača, sa povećanjem broja obrtaja, postaje upečatljivo glasan. Malo prekratke polugice za promenu stepena prenosa na upravljaču, jedna su od stvari koje se mogu zapisati na izrazito kratak spisak zamerki.

Iako diferencijali sada već prigušeno zvižde, stalno se čuju i uvek podsećaju koliko je velika direktnost rada ovog automobila. Naime, teško je naći sportski automobil koji bi bio direktniji, odzivniji i komunikativniji od Nissana GT-R. Sa njim je moguće osetiti sve brzine... nije poput onih supersportista kod kojih se čini da pri brzinama iznad 250 km/h, uopšte nisu tako brzi. GT-R, nezavisno od brzine, vozaču konstantno prenosi informacije jednakog intenziteta i preciznosti. Čini se da i kada se brzina približava onoj maksimalnoj mogućoj u krivini, oseti se i kamenčić preko kojih je prešla guma.

Za sve situacije
Uz sve to, ipak je moguće razgovarati normalnom glasom čak i pri ekstremnim brzinama. Ako je nekome uopšte do razgovora kada se sa GT-R stiže do granica mogućeg. Nespremnom, najpre "pobegne nos". Kasnije se vozaču prezentuje šta neutralnost u automobilskom rečniku zaista znači. Na kraju, zadnji deo kaže "dosta, idem i ja". Mada, sve se to događa tako prirodno i predvidljivo. Zapravo, uvek se zna da kada i "pobegne nos", gde će prednji točkovi opet "uhvatiti" asfalt kako treba. Odmah se "ukapira" kroz koje krivine se može punim gasom, samo korekcijom na upravljaču. A sa malo talenta, brzo se "rešava i rebus" u kojim situacijama i koliko snažno je potrebno dodati gas da snaga i momenti koji deluju na automobil, rezultuju željenom rezultantom, pri čemu GT-R izvodi kontrolisan powersliding, odnosno, proklizava zadnjim točkovima pod punim opterećenjem.

Stepen direktnosti i agresivnosti svega toga moguće je individualno korigovati putem tri tastera na dnu centralne konzole, kojima se upravlja radom diferencijala i menjača, amortizera, kao i motora, sa elektronskom kontrolom proklizavanja točkova. Uz najekstremniji program rada "R", moguće je odabrati i poseban program rada diferencijala i menjača za sneg i led, amortizere je moguće maksimalno "smekšati" radi udobnosti na dugim relacijama, a elektronsku kontrolu trakcije moguće je potpuno isključiti.

Drugim rečima, GT-R je moguće prilagoditi individualnim merilima, kao i svakom načinu i okolnostima upotrebe posebno. Od tih elektronskih programa, nezavisno i uvek sa maksimalnim i trajnim performansama, rade Brembo kočnice.

Crveno usijanje
Uz zaista ekstremne performanse pri kojima se automobil pokazuje kao pravi trkački aparat, sa potrebnom potporom telu vozača, Nissanom GT-R moguće je opušteno voziti i na dugim putovanjima. Ekstreman sportski automobil nudi zadovoljavajuće velik prostor i na zadnjim sedištima, a za automobil te vrste, prtljažnik je naprosto neverovatno velik. Naprosto, sportski ekstremista sa velikom dozom upotrebljivosti. Da... ali!

"Ali" je onaj uzdah kao u dobrom ugovoru fine print (sitnim slovima) ili kao po pravilu, da se velike poteškoće, uglavnom kriju u sitnim stvarima. Naime, vožnjom u vrućim, letnjim danima, otkrio sam da se i uz relativno mirnu "upotrebu", unutrašnjost automobila ugreje do te mere, da ne pomaže ni rad klima-uređaja na apsolutnom maksimumu.

Najhladniji vazduh, naime, potrebno je najvećom snagom usmeriti u donji deo vozila, a čak ni tada, automobil ne može da se ohladi od usijanog centralnog diferencijala, motora, te svega ostalog, uz ne baš dobru izolaciju, što je danak težnji ka što manjoj masi. U prtljažniku "sve kuva" na temperaturama iznad pedeset stepeni Celzijusa! Tako da leti, ako je put iole duži, na cilj dolazite uvek oznojani, što se ne može sakriti ni najačim parfemom, za kojeg se i onako bojite da će u usijanom prtljažniku naprosto eksplodirati. Da sam inženjer u Nissanu, na te primedbe bih samo odgovorio - tražili ste, izvolite!

Zaključak
Glavno saznanje uz sve poslastice koje je donela vožnja Nissana GT-R, jeste to da zaista nije sve u novcu, odnosno, da se ne definiše sve iznosom koji se traži za jedan automobil. Ovaj Nissan, naime, košta čak i više nego dvostruko manje nego li drugi supersportisti, sa kojima se potpuno ravnopravno nosi.

Baš zbog toga je jedan od najupečatljivijih i najboljih automobila koji su ikada stavljeni u serijsku proizvodnju. Pruža više nego ekstremne performanse, neponovljive doživljaje prolazaka kroz krivine na samim granicama trenutnog poznavanje fizike, ne utapa se u klišee supersportskih automobila današnjice, a pri svemu tome, sasvim je praktičan u svakodnevnoj upotrebi, i kao bonus, ne preterano skup za održavanje.

Šta još možete, kao pravi ljubitelj automobila, da poželite od jedne "mašine na četiri točka"!? Kako važi ona izreka da skup automobil nije uvek i najbolji, tako u slučaju "japanske Godzille" sasvim slobodno mogu reći da odličan automobil ne mora istovremeno da bude i nepristupačan...