Nissan Cube

« Atipičan, drugačiji, orginalan, smešan, zanimljiv, čudan, odvratan… », pridevi su koje smo mogli čuti nakon par dana provedenih za upravljačem ove Nissanove zvezde, a koji u mnogo čemu zavise od pola, uzrasta i socijalnog statusa zainteresiranih. Jer za pojedine « proletere » sa periferije, kojima je « puna kapa » jedan dobro očuvani Clio, Megan ili Citroen Xsara iz 90-ih godina, Cube je ni manje ni više već jedno obično « merde » (neću prevesti iz razloga pristojnost), dok je u šik kvartovima Pariza, mišljenje posve oprečno. Sve je jasno, kada na računu ima pozamašna suma novca, nije teško biti « produhovljen », i značajno zaključiti kako Cube ima puno stila i neodoljiv šarm ! Potpuno ispravno, pogotovo u matičnom Japanu (prodato preko milion primeraka), gde već deset godina ima istu popularnost, kao recimo Mini u Evropi.

E sad šta bi Japancima da ga tek nakon treće generacije, ponude i sa upravljačem na levoj strani, ostaje tajna, ukoliko to nije globalna politika generalnog direktora Carlosa Ghosna, uobličena u borbi za svaki prodati auto. Jer iako je gotovo sigurno da Cube prodajom neće nadmašiti jedan standardni mini-van, tipa Citroen C3 Picasso, 2.000 jedinica za francusko tržište, isto toliko za italijansko, duplo više za nemačko…, dokaz su inoventnosti i širine duha Nissanovih dizajnera. Kažemo dizajnera, jer čak i po njihovim rečima, Cube računa pre svega na « look », dok se u vožnji ne distancira preterano od ostalih mališana. Sve je dakle u izgledu, kako spoljašnjem, tako i interijera, pred kojim je teško ostati ravnodušan. Ili ga obožavate, ili vam je odvratan ! U našem slučaju, uzimajući u obzir većinu mišljenja, mirne savesti možemo konstatovati da je izazvao veoma pozitivne vibracije.

Na šta dakle potseća ova kocka na točkovima ? Pa na kocku naravno, ili pravougaonik ukoliko više volite, osim što su čoškovi veoma zaobljeni. A kada ga malo bolje zagledate sa svih strana, uveriti će te se da nije simetričan!? Naime zadnji desni ugao je znato finiji i sa više staklenih površina, što je i normalno, jer su u levom smeštene šarke za zadnja vrata (otvaraju se bočno), čime se stiče utisak da Cube ima samo jedan C stub. Specifičan je i prednji deo, tj sama maska, koja nas je potsetila na njušku buldoga sa naočarima !

A unutrašnjost ?
Za razliku od pojedinih « ekscentričnih » modela, tipa Kia Soul ili Daihatsu Materija, gde se stiče utisak da su dizajneri iscrpeli sve ideje kada su se latili interijera, Cube ni na ovome polju ne sledi ustaljene trendove. Zahvaljujući vertikalno postavljenim staklima, putnici i vozač mogu se zakunuti da su u jednom mini busu, dok široka i retko udobna sedišta, potsećaju na salon. Za primer je i izuzetno svetla unutrašnjost, a kada se preko velikog staklenog krova, navuče stor, u stilu japanskih paravana, ugođaj je potpun.

Nije zapostravljen ni dizajn vertikalno postavljene komandne table, talasastih formi, na kojoj postoje samo dve komande : dugme za startovanje motora (ključ nije neophodan) i za klima uređaj.

Kružnog oblika, formom i organizacijom funkcija, podseća na onu kod Renault Espace, s tim da je ovde duplo veća. U testiranoj verziji nalazio se i seriski GPS, marke Tom-Tom, čiji ekran, u saradnji sa kamerom na petim vratima, slikom pomaže vozaču prilikom vočnje unazad. A kada se startuje motor, neuobičajni plavo beli instrumenti (beli obrtomer i plavi kilometar sat) « zakucaju » se udesno.

Nažalost, praktični aspekt je prilično zapostavljen, umesto standardnih boksova i pregrada, prioritet je dat udubljenjima za limenke i čaše, kojih ima ukupno dvanaest !? Ni plastika nije na nivou vozila od dvadesetak hiljada evra, kao ni sama pozicija za upravljačem. Podešava se samo po visini, a vozač sedi veoma uspravno.

Naslon za desni lakat nemože se podešavati, tako da smo ga u gradskoj vožnji podigli, nebi li lakše menjali brzine. Preglednost je naprotiv odlična, posebno unapred, zahvaljujući velikom vertikalnom vetrobranskom staklu, u 16/9 formi (kao televiziski ekran). Sam unutrašnji prostor je za primer, pozadi se i košarkaški centar oseća komotno. Logično, kada se radi o prostoru za glave (visina vozila bezmalo 1,7 m), samo kako objasniti toliku količinu santimetara za kolena, ukoliko se zna da Cube nema ni 4 m dužine ? Lako, samom formom vozila i podešavajućom zadnjom klupom (po nagibu i dužini). Smeštena je na klizačima, tako da može izabrati između putničkog i prtljažanog prostora, što znači da ovaj poslednji skromnih 260, odnosno 425 dm3. Posve prosečna zapremina, pogotovo što se obara samo naslon zadnje klupe, ne i sedalni deo, čime je onemogučen transport kabastih predmeta. Zaista nepraktično, posebno što se i peta vrata otvaraju u stranu, što zahteva previše prostora.

Eto muke ukoliko je drugo vozilo preblizu parkirano. Nije nam se dopao ni sistem mekanih pokrivača prtljažnika, koji se često otkače kada se pomeri zadnja klupa.

Poznata priča
Čim se dođe do agregata, platforme, menjača i ostalih mehaničkih sklopova, priča postaje znatno monotonija. Ne zato što je Cube tehnološki zastareo, naprotiv, već jednostavno nema ništa novo i uzbuđujuće. Dobro poznata platforma potiče iz ostalih modela grupacije (Micra, Note, Clio, Modus), što se odnosi i na Renaultov agregat 1.5 dCi od 110 ks. OK, Cube nije lagan auto (oko 1.350 kg), ali ovaj blok lako izlazi na kraj i sa znatno većim i težim vozilima, kao što je recimo Renault Laguna. Izuzmemo li turbo rupu, do nekih 1.500 o/min, koja zahteva jači gas, nebi li prilikom polaska motor « kalirao », karakteristike su veoma dobre.

Već kao po običaju, u sprezi je sa preciznim šestostepenim menjačem (poreklom iz Nissana), koji, nažalost, ne uspeva da smanji visoku potrošnju. U svakom slučaju osetno višu nego li u gore spomenutim modelima, tako da smo na kraju testiranja zabeležili prosek od 7,4 lit. Posebno je nepovoljna na auto putu (oko 9 lit), a sve zbog loše aerodinamike, kada dolaze do izražaja šumovi od vetra. No ovaj neobični Nissan je pre svega gradski auto, mada mu ne smetaju ni krivudavi regionalni putevi, bez obzira na visoko težiste. Naime, Cube je prilično tvrdo trimovan, što po lošem putu osečaju posebno putnici pozadi, ali za uzvrat nema preterano podupravljanja, niti ljuljanja karoserije. Osim toga, poseduje seriski ESP, dok su same kočnice izuzetno efikasne.

Pored testiranog, u ponudi je još jedan benzinski 1.6, iste snage, koji se opciono može dobiti sa automatskim menjačem. Nissan namerno nije želeo ponuditi slabije verzije, nebi li plasirao Cube kao eksluzivni model. Ovo se odnosi i na opremu, što znači da postoje samo dva završna nivoa, u Francuskoj nazvana Pure (čist) i Zen (spokojan). Ni prvom se nema šta prebaciti (8 vazdušnih jastuka, ESP, klima, radio Bluetooth, regulator i limiter brzine, panoramik krov, četiri električna podizača prozora…), dok testirani Zen, ima još i aluminijumske naplatke od 16 cola, automatsku klimu i tkz. ključ karticu « slobodne ruke ». Lepo, samo za ovaj poslednji, sa dizel motorom, u Francuskoj treba 20.700 evra, odnosno još 1.300 više, želi li se doplatiti za spomenuti GPS sa kamerom i metaliziranu boju. Osnovna cena na istom ovom tržištu iznosi 17.400 evra, za benzinski 1.6 Pure. Za nase naravno da nije poznata, i postavlja se pitanje hoče li uopšte i biti uvezen ?

Šta na kraju zaključiti o ovom malom Nissanu ? Radi li se o revolucionarnom gradskom mini-vanu, dizajnerskom objektu ili običnom marketinškom triku ? Verovatno ima od svega po malo, no za Nissan je najvažnije da Cube izaziva emocije, bez obzira bile one pozitivne ili ne. Iako nije posebno adaptiran evropskim kupcima, naviklim na znatno konvencionalnije, jeftinije i praktičnije mini vanove, ima sve šanse da ih osvoji. Uostalom, spomenutih 2.000 primeraka za francusko tržište, « planuli » su nakon samo par meseci prodaje.