Istorijat

Nash-Healey

Prvi američki sportski automobil

Nash Healey – da nije bilo „Mnogo je kasnije nego što mislite“, ne bi bilo ni njega


Mnogi danas smatraju Chevrolet Corvette za prvi američki sportski automobil, i to sa opravdanim razlozima. Velikan General Motorsa je ispisao istoriju od kada se pojavio u prodaji, 1953. godine, kao prvi domaći automobil napravljen od ugljeničnih vlakana i sa moćnim rednim „šestakom“.

U svojoj ranoj istoriji, Corvette nije opravdao očekivanja, ali od kasnih pedesetih godina i dominacija na stazama, ipak slovi za ultimativni američki sportski automobil. Međutim, dve godine pre Corvettea je postojao automobil urađen od strane male kompanije iz grada Kenoša u američkoj saveznoj državi Viskonsin, koji je napisao standarde, i postao prvi američki „sportista“, iako uopšte nije kompletno urađen u ovoj državi. Naravno, u pitanju je Nash Healey, koji je opstao na tržištu samo pet godina, ali je osnovao klasu koju su kasnije kasnije pratili Chevrolet Corvette, Ford Thunderbird i Kaiser Darrin. za razvoj ovog automobila je najzaslužnija jedna osoba, a njegovo ime je Džordž V. Mejson. Rođen 1891. godine, Mejson je stekao slavu kao predsednik „Kelvinatora“, fabrike bele tehnike, a kasnije je postao i predsednik malog proizvođača vozila Nash, sa ciljem da se razlikuje od tradicionalnih proizvoda General Motorsa, Forda i Chryslera. Za svoj 60. rođendan, 1951. godine, Mejson je dobio knjigu pod nazivom „Mnogo je kasnije nego što mislite“, koja ga je inspirisala.

Rambler i Landau kao prethodnica
Predsednik Nasha je znao da, zbog zdravstvenih problema, neće živeti još dugo, a pritom je postojala dugačka lista stvari koje je želeo da uradi. Od tog momenta, pa sve do svoje smrti tri godine kasnije, Mejson je požurivao mnoge buduće proizvode kompanije, a istom taktikom je gurao i ostale inženjere u firmi. Mejson je tako, krajem 1949. godine kontaktirao malu samostalnu kompaniju iz Detroita, kojom je upravljao Vilijam Flažol, i zatražio proizvodnju malog gradskog automobila.

Zasnovan na Fiatovoj mehanici, ovaj automobil je debitovao već sledeće godine kao prototip pod NXI (Nash Experimental International) oznakom, uz priču da će serijski model da usledi sa početnom cenom od samo 1.000 dolara. Nekoliko meseci kasnije, Nash je predstavio još dva automobila, Rambler karavan i Landau kabriolet, koji su bili prvi takvi proizvodi u Americi.

Rambler se danas smatra prvim američkim posleratnim kompaktom, i u budućnosti je igrao ključnu ulogu za kompaniju, dok je Landau bio prvi kabriolet kompanije. U narednih nekoliko godina, usledili su maleni Metropolitan i udruživanje sa Hudsonom, čime je formiran American Motors Corporation (AMC). Najveće iznenađenje je, ipak, usledilo 1951. godine, kada je Mejson najavio da će iste godine na tržište da stigne prvi američki sportski automobil. Ideja za takav automobil se rodila dve godine kasnije, kada je Mejson posetio Evropu i primetio veliki broj malih sportskih automobila.

Susret sa Hilijem, početak jedne priče
Po povratku u SAD, Mejson je na brodu Queen Elizabeth, upoznao Donalda Hilija, specijalistu za britanske sportske automobile. Mejson je bio veliki ljubitelj Hilija, koji je karijeru počeo kao mehaničar, ali se kasnije proslavio kao vozač u fabričkim timovima Triumpha, Invicte i Rileyja.

Posle Drugog svetskog rata, Hili je želeo da se oproba i u proizvodnji sopstvenog automobila, ali do 1951. je prodato svega 500 primeraka. Međutim, jedan od njih je privukao veliku pažnju, i to Silverstone, mali roadster sa dvoje sedišta i male težine, a Hili je želeo da ovaj mališan bude još brži, i uputio se u SAD da pregovara sa General Motorsom oko kupovine Cadillacovog 5,4 litarskog V8 motora.

Mejson je ostavio svoju vizit-kartu Britancu, i rekao mu da ga kontaktira ukoliko pregovori sa General Motorsom propadnu, jer je Nash posedovao moćan redni šestocilindraš u modelu Ambassador. Cadillac je odbio saradnju zbog nemogućnosti da napravi dovoljan broj motora i za svoje potrebe, pa je Hili kontaktirao Mejsona.

Uspeh na Le Manu
Ubrzo je linija Nashovih rednih šestocilindarskih motora poslata u Hilijevu fabriku u Vorviku u Engleskoj, gde su Britanci već radili na nešto većem Silverstoneu koji će imati dodatni prostor da ugosti veći motor.

Prvi prototip je debitovao na čuvenoj trci 24 časa Le Mana, koja je vožena 1950., kada je završio na odličnom četvrtom mestu od čak 66 konkurenata. Ovaj prototip je imao Nashov redni „šestak“ sa 130 KS, kao i kompletno ogibljenje, menjač i kvačilo, a zahvaljujući niskoj težini od tek nešto više od 1.000 kg, bio je u stanu da dostigne 208 km/h na pravcu. Konkurencija je bila više nego impresivna – pet Ferrarija, četiri Dyna Panharda, po tri Aston Martina i Jaguara, i dva Bentleyja, a pobednički Talbot je imao prosečnu brzinu od 144 km/h, odnosno samo 4 km/h brže u odnosu na Healey. Takođe je potrebno spomenuti da je Healey proveo 45 minuta u boksu radi popravi na ogibljenju, nakon što je oštećen u jednom duelu sa Delageom. Nakon uspeha na trci, Mejson i Hili su krenuli da rade i na serijskom modelu.

Pohvale eminentnih automobilskih medija
Kontaktirana je čuvena firma „Panelcraft“ iz Engleske, sa ciljem da se napravi elegantni dizajn i „školjka“ urađena od aluminijuma. Nashov šestocilindraš je modifikovan, dok se nisu uklonili i najmanji problemi, dok je Healey razvio novi manuelni menjač sa tri stepena prenosa.

Sa dizajnerske strane, Healey je u velikoj meri ličio na veće Nash modele, sa elegantnim linijama i hromom, a zvanično predstavljanje je usledilo na Salonu automobila u Parizu 1950. Rani planovi su bili da se automobil prodaje na oba kontinenta, ali su prve godine sva 104 primerka završila u Americi. Ukoliko pobeda na Le Manu nije donela visoku reputaciju za Healey u SAD, serijski model svakako jeste, i to kada je predstavljen na Salonu automobila u Čikagu, u februaru 1951. Snaga motora je smanjena na 125 KS da bi se zadržao bolji kvalitet, ali je ostatak vozila ostao identičan modelu sa Le Mana.

Cenjeni Motor Trend magazin je imao prvu priliku da provoza novi Healey, i imao je samo reči hvale za ovaj automobil. Motor Trend je zaključio da u tom momentu nije postojao bolji automobil sa sličnom cenom, koja je iznosila 4.063 dolara, a je pritom bio brži i da se bolje ponaša u krivinama.

Inspiracija za Corvette
Takođe, postoje priče da su General Motors i Chrysler kupili nekoliko Healeyja, rastavili ih i proučili, te je ovaj automobil poslužio kao inspiracija za Chevrolet Corvette. Najpoznatiji Healey iz prve godine je pripadao bejzbol legendi Tedu Vilijamsu koga je Nash koristio za reklamiranje svog sportskog automobila. Ovaj ručno urađeni model je koštao čak 25.000 dolara i imao je posebne branike i farove. Međutim, jedan od retkih ljudi koji nisu bili nezadovoljni sa dizajnom je bio upravo Mejson. On je naredio potpuno novu liniju za 1952. koju je uradio legendarni Pininfarina. Italijanska dizajnerska kuća je uveliko radila na još dva automobila kompanije (Ambassador i Statesman), a „školjke“ automobila su se proizvodile u Italiji da bi zatim bile transportovane u Ameriku na finalno sklapanje.

Novi dizajn je bio svakako moderniji, sa ovalnom maskom i farovima, i u većoj meri je podsećao na globalni model. „Školjka“ je urađena od metala, a iako je masa smanjena, cena je značajno povećana. Naime, Healey je postao jedan od najskupljih modela u SAD sa početnom cenom od čak 5.868 dolara, više nego što je koštao Cadillac 60 Special. Ipak, i pored toga je prodaja skočila na 150 primeraka.

Novi motor, uspesi na trkama ali ne i na tržištu
Nešto kasnije je debitovao i novi redni šestocilindarski motor, zapremine 4,1 l sa 135 KS, a odlični rezultati su ponovo ostvareni na legendarnim trkama kao što su Mille Miglia i Le Mans. Naime, u Italiji, Healey je završio kao četvrti u klasi, ali najslavniji momenat u kratkoj istoriji ovog automobila je stigao u Francuskoj na Le Manu, gde je osvojeno treće mesto. U tu čast, Nash je 1953. godine predstavio Le Mans verziju Healeyja u sličnom stilu kao trkački model, sa početnom cenom od čak 6.399 dolara. U vreme najveće slave, Donald Hili je počeo da se okreće drugim proizvodima u saradnji sa britanskim proizvođačem vozila BMC (British Motor Corporation).

U 1953. godini, prodata su 162 primerka, a prvi znaci za paniku su počeli već sredinom godine kada Nash nije bio u stanju da Pininfarini isplati račune za proizvodnju karoserije. Iste godine je debitovao i značajno jeftiniji Corvette, pa je prodaja još više pala. Za 1954. godinu, Nash je iz ponude izbacio kabriolet, pa je jedini model u ponudi bio Le Mans kupe, sa cenom od 5.128 dolara. Međutim, prodaja je nastavila da pada, i 1954. godine Nash odlučuje da stopira prodaju i da se koncentriše na spajanje sa Hudsonom. Iako postoje priče da je Nash proizveo minimalno dva primerka sa fabričkim V8 motorom, to ipak nije istina, jer je tokom cele svoje istorije bio dostupan samo sa rednim šestocilindarskim agregatima.

Kraj nakon smrti Džordža Mejsona
Karl Čakmakijan danas poseduje jedan od najmoćnijih Healeyja, koji je kupio 1954. godine i krajem pedesetih stavio u njega novi 5,4 litarski V8 motor. Kraj Healeyja je definitivno stigao nakon smrti Mejsona u oktobru 1954., a novi predsednik kompanije, Džordž Romni, nije imao želju za automobilom radi imidža, na kojem će kompanija da gubi novac. U pet godina proizvodnje, proizvedeno je 506 Healeyja, a zanimljivo je da je polovina „preživela“ do danas. Jedan od najvrednijih modela je onaj koji je prvi proizveden, a nedavno je prodat za čak 500.000 dolara. Leonard MekGrejdi iz Merilenda je poznat kao veliki ljubitelj Healeyja, i trenutno poseduje čak 49 primeraka.

Danas je Healey jedan od najvrednijih američkih klasika, i čest je gost na skupovima retkih automobila, oni koji ih poseduju, retko ih menjaju. Iako u senci Corvettea, Healey sa ponosom nosi titulu „prvog američkog sportskog automobila“ i legendu Džordža Mejsona. Ljubitelji automobila mogu da budu zahvalni što je za rođendan dobio knjigu spomenutu na početku priče.

Zoran Tomasović
5473
Postavljeno: 21.08.2014

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

nikogovic
21.8.2014 08:23
6
3

Nisam siguran da je 1953. karoserija mogla biti od ugljenicnih vlakana. :)

Ružni
21.8.2014 11:07
4
4

Fiberglass, ne carbon-fiber. Isto kao Trabant :-)

Skyline
21.8.2014 11:26
7
2

U jbt, sve drveni kritičari. Čovek je napravio lapsus, pa šta. Da pratite njegove tekstove mogli ste da uvidite do koje mere poznaje tematiku i piše zanimljive stvari koje na drugim mestima ni ne mogu da se pročitaju. S..e mi se od "ružnih nikogovića".

evroskeptik
21.8.2014 11:34
8
0

Izuzetno interesantno stivo, odavno nisam u domacim medijima procitao nesto ovako uzviseno dobro u poplavi ovih MONSTRUMA, KLOPOVA, UBICA, STANIJA i ostalih speed seljacizama.

Sto se tice Carbona ocigledno je to bio lapsus, jer se podrazumeva da je to Fiber, pa ne smatram to bitnim za sustinu.

Porediti ga sa Trabantom moze samo neko ko nije pri zdravoj pameti, pa makar to bilo i sa smile

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: