Istorijat

Ford Mustang

Američka ikona 2. deo

U očima tipičnog Amerikanca, postoje samo tri stvari na ovom svetu koje su vredne borbe - američka pita, muzika Beach Boysa i Ford Mustang


Svi u napad
Uvidevši da njegov predstavnik već dve godine gubi od konkurenata, kako na stazama tako i na ulicama, Ford se ponovo dao na posao. Za 1969. godinu je debitovao osveženi model, ponovo duži i širi za oko deset centimetara od prethodnika, Jakoka je u potpunosti izgubio kontrolu nad svojim nekadašnjim draguljem. Naime, publika je očekivala da je Jakoka biti promovisan za drugog čoveka Forda navedene godine, ali je Henri Ford II, na iznenađenje mnogih, tu poziciju dodelio nekadašnjem Pontiacovom predsedniku Simonu „Bankiju“ Knudsenu (Semon „Bunkie“ Knudsen). On se proslavio u Pontiacu prethodnih godina sa velikim i moćnim modelima, čime je ova General Motors divizija stigla do trećeg mesta po prodaji u Americi, pa su očekivanja bila da Banki može da preporodi i Mustang. Međutim, do toga nije došlo te je Knudsen opstao u Fordu samo 18 meseci (neki kažu da je razlog ležao u tome što nije kucao kada je ulazio u kancelariju Henrija Forda II), ali je i to bilo dovoljno da svetlost dana ugledaju neki od najpoznatijih Mustanga ikada proizvedenih. Po prvi put u istoriji, Mustang je mogao da se dobije i u luksuznoj verziji, koja je nosila „Grande“ oznaku i kao sportski Mach 1, a tu je bio i novi osnovni motor, zapremine 250 kubnih inča (4,0 l), sa 155 KS. Ponuda je kasnije proširena i sa parom novih V8 motora od 351 kubnog inča (5,7 l) sa 250 i 290 KS, ali su najviše pažnje privukla dva Boss modela - 302 i 429. Kao što mu ime kaže, Boss 302 je nudio motor od 302 kubna inča (5,0 l) i razvijao je 290 KS na 8.000 o/min, a njegova svrha je bila homologacija za „Trans Am“ seriju. On je takođe bio lakši i namenjen za stazu, dok je Boss 429 raspolagao sa motorom od 429 kubnih inča (7,0 l) i 375 KS.

On je bio urađen radi homologacije ovog motora za NASCAR, gde je Ford imao mnogo uspeha sa modelom Torino. Iako nijedan od njih nije doneo visoku prodaju (Boss 302 je prodat u 1.628 primeraka, a Boss 429 u 867 primeraka), oni su ipak ostavili dovoljno dubok trag na tržištu i danas se smatraju nekim od najvrednijih Mustanga ikada proizvedenih. Za 1970. godinu nije bilo većih promena, ali je prodaja nastavila da pada - prodato je samo 191.516 primeraka.

Nežni div
Kada je Jakoka konačno imenovan za drugog čoveka Forda 1969. godine nakon otkaza Knudsena, 1971 Mustang je već bio u poslednjim fazama razvoja. Ovaj Mustang nije doneo revoluciju, ali je ipak bitan model i smatra se kao poslednji originalni klasični Mustang. Poslednje delo Knudsena je bilo za 20 centimetara duže i za 18 centimetara šire u poređenju sa modelom iz 1970. i za čak 250 kg teže u poređenju sa modelom iz 1964. Knudsen se opredelio za ovakav potez jer je želeo da ubaci još moćnije motore, ali su automobilske kompanije imale mnogo veće probleme do 1971. godine. Naime, po prvi put osiguravajuće kompanije su podigle cene svojih usluga, država je počela da uvodi standarde o izduvnim gasovima, a cene goriva su preko noći skočile nekoliko puta. Ovaj model je zadržao neke osobine prethodnika, kao što je dostupnost kupe, „fastback“ i kabriolet verzija, ali sa dizajnerskog aspekta linije su bile potpuno nove. Ford se povukao iz „Trans Am“ serije, ali je u ponudu ponovo uvršćen jedan Boss model i to Boss 351, sada sa 351 kubnih inča (5,7 l) motorom i 330 KS, a vrh ponude je činio Super Cobra Jet model, zapremine 429 kubnih inča (7,0 l) i 375 KS. Nažalost, publika je veoma loše primila ovaj model. Najveće zamerke su bile na račun enterijera, iz koga je preglednost bila veoma loša, a zbog velikih gabarita i parkiranje je predstavljalo izazov. Do sledeće godine svi performantni modeli su izbačeni iz upotrebe i činilo se da je „muscle car“ era završila brže nego što je stigla. Ford je razmatrao da ugasi Mustanga i da ga zameni sa novim i popularnim Maverickom, ali Jakoka to nije dozvolio. Na sreću, njegov „mali dragulj“ kako ga je nazivao, bio je spreman za 1974. godinu - gori nego ikada pre, ali takođe popularniji nego ikada pre.

Povratak originalnosti
Jakoka je počeo rad na 1974 Mustangu krajem 1969. godine kada je promovisan za drugog glavnog čoveka u Fordu. Njegov plan je bio da se vrati originalnoj formuli od deset godina ranije - mali i lagani sportski auto, dostupan sa bogatim izborom opreme, koji će jednako voleti kupci svih godina. Iako je danas ovaj Mustang, poznatiji kao Mustang II, kritikovan da ne zaslužuje da nosi isto ime kao i legendarni prethodnici, početkom 1970-ih godina, publika je imala sasvim drugo mišljenje. Pored već spomenutih problema sa visokim cenama osiguranja i novim standardima o izduvnim merama, još jedan problem za američke proizvođače vozila su predstavljale i visoke cene goriva. Naime, 1974. godine OPEC uvodi embargo zapadnoj Evropi i SAD, a kao rezultat cene goriva skaču za oko četiri puta. U takvim uslovima, kupci nisu želeli velike i teške V8 modele već manje i efikasnije automobile. Iz tog razloga, publika se okretala manjim japanskim automobilima, ali je Jakoka spremao novi Mustang zasnovan na platformi malog Ford Pinta. U svojoj biografiji, Jakoka je napisao da je dobio dosta kritika za ovaj potez, pošto je u Detroitu važilo nepisano pravilo da svaka sledeća generacija modela mora biti veća, nikako manja. Kada je publici predstavljen ovaj automobil krajem 1973. godine, ispred njih se našao automobil za 43 centimetra kraći i za 165 kg lakši u poređenju sa prethodnikom. Sa dizajnerske strane, Mustang II je zadržao prepoznatljive linije kao što su dugačka hauba i kratak „gepek“, ali se već na prvi pogled moglo videti da su performanse nestale i da je sada luksuz na prvom mestu. Ali ovaj dizajn nije bio potpuno Fordov i italijanska dizajnerska kuća Ghia je kontaktirana u radu sa ranim prototipom. Iako većina linija sa ovog prototipa nije ušla u serijsku proizvodnju, Ford je odlučio da najluksuznija verzija nosi „Ghia“ oznaku umesto dosadašnje „Grande“. Pošto kabriolet nije mogao da zadovolji najnovije standarde o sigurnosnim merama, odlučeno je da se ponuda ponovo zasniva na kupeu i „fastbeku“. Sa mehaničke strane, platforma je deljena sa malim Pintom, Fordovim prvim subkompaktnim automobilom, koji će kroz istoriju ostati poznat po nesigurnim rezervoarima, ali na sreću, Mustang nije imao takvih problema.

Međutim, možda najveće iznaneđenje je stiglo kada je Ford objavio da po prvi (i jedini) put u istoriji, V8 motor neće biti opcija. Standardan motor je sada bio 2,3 litarski četvorocilindraš sa 88 KS, dok je jedina opcija bio nemački 2,8 l V6 motor sa 105 KS. Čak i najperformantniji model iz grupe, Mach 1, sa V6 motorom nije mogao da ubrza do 100 km/h za manje od 7 sekundi, ali i pored svih kritika, publika je odlično primila Mustang II. Ford je reklamirao ovaj automobil kao „pravi automobil u pravo vreme“ zahvaljujući niskoj potrošnji od osam litara na 100 kilometara, a zahvaljujući visokim cenama goriva 1974. godine je prodato čak 385.993 Mustanga. Za 1975. godinu ponuda je proširena i sa novim V8 motorom, zapremine 4,9 l (iako je reklamiran kao 5,0 l), ali je bio samo senka prethodnika i razvijao je samo 139 KS. To je smanjilo ubrzanje do 100 km/h do solidnih 10,5 sekundi, a jedna od većih kritika je bio podatak da je bio dostupan samo sa automatskim menjačem. Mustang II će ostati u proizvodnji do kraja 1978. godine, bez većih promena, a izdvojićemo nekoliko specijalnih modela. Jedan od njih je bio Cobra II, dostupan sa V6 i V8 motorima, sa velikim grafikama i „Cobra II“ oznakama, a drugi je bio King Cobra. Predstavljen 1978. godine, King Cobra je bio dostupan samo sa punom opremom i V8 motorom, a cilj je bio da se pažnja odvuče od popularnog Pontiac Firebirda. To se posebno odnosi na grafike na haubi, gde je King Cobra imao velike grafike u vidu zmije.

Povratak u budućnost
Krajem 1970-ih godina je označio i novi početak za Mustang, koji sada po prvi put nije delio ništa sa prethodnikom. U navedenom periodu, Ford je eksperimentisao sa nekoliko aerodinamičnih koncepata, a iako rane slike prototipova govore da je i Mustang trebalo da dobije takav dizajn, do toga ipak nije došlo. Nažalost, Jakoka je dobio otkaz 1978. godine posle svađe sa Henrijem Fordom II, pa je novi predsednik, Filip Koldvel (Phillip Caldwell) bio zadužan za novi model. Do kasnih 1970-ih godina mnogo toga se promenilo u automobilskoj industriji. Japanski rivali su počeli da osvajaju sve veći deo tržišta, a američka vlada je predstavila nove CAFE standarde za potrošnju. U takvim uslovima, novi Mustang je trebalo da bude moderniji i efikasniji nego ikada pre. Kada je treća generacija predstavljena 1979 godine, Mustang je sada urađen na novoj „Fox“ platformi, koja će u narednih desetak godina pokretati većinu Ford, Mercury i Lincoln modela. U poređenju sa Mustangom II, Fox Mustang je bio za pet centimetara duži, ali za 91 kg lakši, čime je čak bio lakši i od originalnog modela iz 1964.

Takođe je bio aerodinamičniji nego ikada pre i jedan od najaerodinamičnijih automobila na američkom tržištu. Dizajn je doneo novu revoluciju, a osim „dugačka hauba, kratak gepek“ forme, Fox Mustang nije delio mnogo sa prethodnikom. Dok su osnovni 2,3 l, kao i 2,8 l i 5,0 l motori direktno prebačeni iz Mustanga II, najveća vest je bio novi 2,3 litarski turbo motor sa 131 KS. Namenjen svima onima koji su želeli ekonomičnost motora od četiri cilindra, ali snagu V8, turbo motor je smanjio ubrzanje do 100 km/h na solidnih 9,5 sekundi. Standardi za potrošnju su postali jači nego ikada pre, i kao rezultat Mustang dobija novi 4,2 l V8 motor, kao zamena za 5,0 litarsku jedinicu, a njegova snaga je iznosila samo 117 „konja“. U takvim uslovima, naredne tri godine su se pokazale mračnim za ovog velikana, ali je prodaja bila dovoljno dobra da Ford nije želeo da se igra sa dobitnom formulom. Ford je takođe znao da General Motors sprema novu generaciju Camara i Firebirda i odlučio da ponudi nekoliko novina. Jedna od njih je bila i agresivniji dizajn, ali najviše pažnje je privukao novi GT model sa jednako novim 5,0 l motorom sa 157 KS. GT model iz 1983. godine se danas smatra modelom koji je vratio „muscle car“ duh, a na stazama je mogao da parira značajno skupljim Chevrolet Corvetteu i Porscheu 928. Za 1983. godinu u liniju je dodat i kabriolet po prvi put od 1973., a 1984. godine debituje i novi SVO model. Naime, Ford je bio nezadovoljan što je Mustanga pratila reputacija da je brz samo na pravcu, pa se dao na posao da napravi automobil koji će nadmašiti čak i legendarni Porsche 911 na stazi. Kao rezultat je nastao 1984 SVO (Special Vehicle Operations) Mustang, sa 2,3 l turbo motorom i 205 KS, ali sa početnom cenom od 15.000 dolara nikada nije bio preterano popularna opcija kod kupaca.

Mogući kraj?
Kroz 1980-e godine, godišnja prodaja Mustanga se uglavnom kretala od oko 150.000 primeraka, što je Ford smatrao nedovoljno visokim brojem da bi ovaj legendarni automobil ostao u proizvodnji. Mlađi kupci su se sve više okretali japanskim importima sa prednjim pogonom, pa se činilo da je Mustanga savladalo vreme i da bi uskoro mogao da bude ugašen. Još početkom 1980-ih godina, Ford je u saradnji sa svojim japanskim partnerom Mazdom radio na novom automobilu koji bi se proizvodio u američkoj saveznoj državi Mičigen zajedno sa Mazdom MX-6 i pružao bi prednji pogon i redne četvorocilindarske i V6 motore. Kada je publika saznala da će navedeni automobil da bude sledeća generacija Mustanga, Ford je javno kritikovan od strane svih medija, a takođe je dobio i veliki broj pisama vernih vlasnika Mustanga koji su pričali o svom iskustvu sa ovim legendarnim automobilom. Američki proizvođač vozila nije imao izbora i morao je da ostavi Mustang u proizvodnji, a pošto je planirana zamena već bila u završnoj fazi testiranja, Ford je odlučio da ga nazove „Probe“ i da se pojavi u prodaji 1989. godine. Pošto 1987 Mustang originalno nije ni planiran, Ford nije imao mnogo vremena da predstavi osveženi model. Kada je takav automobil debitovao, nudio je drugačije farove i dobio povećanje snage V8 motora na 225 KS. Slabo prodavani SVO model je izbačen iz upotrebe, a kako su cene goriva vremenom pale, tako više potrebe i nije bilo za turbo motorima i oni su mirno povučeni posle 1986. godine. Da bi održavao ovaj model u životu pre nego što zamena debituje, Ford je s vremena na vreme predstavljao specijalne verzije, kao što su Saleen, Roush i Cobra R. Ovi potezi su se pokazali odličnim i prodaja je opet prelazila 200.000 primeraka, a publici se posebno dopao Mustang u poređenju sa Camarom i Firebirdom zbog njegove male težine.

Novi početak
Rad na četvrtoj generaciji Mustanga je počeo u leto 1990. godine u sličnim uslovima kao i 26 godina ranije. Tim mladih inženjera bi se okupljao posle radnog vremena i diskutovao moguće ideje, a u pomoć je pozvan i nekadašnja Formula 1 zvezda Džeki Stjuart (Jackie Stewart). Ford je želeo potpuno novi model, ali na kraju preko 500 od ukupno 1.850 Mustanga su bili preneti sa prethodnika. U razvoju Ford je predstavio nekoliko različitih ideja, od elegantnih sa „Bruce Jenner“ oznakom (u čast istoimenog atletičara) do agresivnih sa „Rambo“ oznakom. Generalna ideja dugačke haube i kratkog gepeka se nije promenila, a po prvi put u istoriji „fastbek“ više nije bio opcija. Sa mehaničke strane, Ford je odlučio da ponudi samo dva motora – 3,8 l V6 sa 145 KS i 5,0 l sa 240 KS. Međutim, nova generacija Camara i Firebirda je stigla godinu dana ranije, tako da je Ford u međuvremenu izgubio veliki broj kupaca.

Zastareli 5,0 l motor je kasnije zamenjen sa modernijim 4,6 l, a po prvi put posle dužeg perioda Mustang se vratio i u automobilski sport. Prve dizajnerske promene ova generacija dobija 1999. godine, kada je debitovao model sa novim „New Edge“ dizajnerskom formulom. Ovaj model će ostati u proizvodnji do kraja 2004. godine i u navedenom periodu će da izbaci neke od najpoznatijih modernih Mustanga. Jedan od njih je bio Cobra R iz 2000. godine sa atmosferskim 5,4 l motorom i 385 KS koji, do današnjeg dana, važi za možda najbolji Mustang za vožnju na stazi. Sa početnom cenom od 55.000 dolara, Ford je proizveo samo 300 primeraka. Godina 2003. je ostala poznata za Mustang iz dva razloga. Prvi je ležao u podatku da je General Motors ugasio Camaro i Firebird posle razočaravajuće prodaje od ispod 30.000 vozila, dok je Mustang redovno prelazio cifru od 200.000 vozila, a drugi razlog leži u predstavljaju SVT Cobra verzije. Urađen od strane Fordovog Special Vehicle Teama, SVT Cobra je pružala V8 motor sa kompresorom i 390 KS, a sa ubrzanjem do 100 km/h za samo 4,5 sekundi je bila i najbrži serijski Mustang ikada proizveden.

Retro
Još krajem 1990-ih godina, Ford je primetio veliku popularnost automobila sa retro dizajnom, kao što su Volkswagen „buba“, Mini Cooper i Chrysler PT Cruiser. Prvi pokušaj američkog giganta da se priključi klasi je bio 2002 Ford Thunderbird, ali i pored svih pohvala, prodaja nikada nije bila na zadovoljavajućem nivou. Međutim, zahvaljujući ranijim ohrabrenjima, u Fordu se rodila ideja bi retro Mustang mogao da bude veliki uspeh i novi tim se brzo dao na posao. Koncept je predstavljen na Salonu automobila u Detroitu 2003., gde je proglašen za najlepši automobil i pored legendi kao što su Cadillac Sixteen i Aston Martin V8 Vantage. Za dizajn se postarao J May, koji je koristio mnoge linije sa 1964.-1970. modela za inspiraciju. „Dugačka hauba kratak „gepek““ strategija se nastavila i ovaj put, sa ovalnim farovima i krovom preuzetim direktno sa 1966 „fastbeka“. Serijski model je bio spreman dve godine kasnije na istoj lokaciji i oduševio je sve prisutne. Kupac je mogao da bira između dva motora, 4,0 l V6 sa 210 KS i 4,6 l V8 sa 315 KS, a prve godine je prodato oko 200.000 modela. Već sledeće godine, ona nastavlja da raste, a Ford uspostavlja saradnju sa legendarnim Kerolom Šelbijem. Uskoro debituje i novi GT500 sa 5,4 l V8 motorom i čak 540 KS, a Mustang beleži pozavidne rezultate u „Grand Am“ seriji (gde je osvojena titula pored konkurencije kao što su BMW M3 i Porsche 996), NASCAR-u i klasama sportskih automobila. Veliki uspeh retro Mustanga je opet zatekao konkurenciju na spavanju, ali ona ovaj put nije čekala dugo kao pre. Već 2008. godine, Dodge Challenger se pojavio u prodaji, a godinu dana kasnije i Chevrolet Camaro. Tada nastaje problem koji je Mustang imao i 40 godina ranije, a odnosio se na nedostatak snage. Naime, Mustangovih 315 „konja“ nisu bili dovoljni protiv 425 KS u Challengeru i Camaru, a oba modela su imala i značajno efikasnije V6 motore. Mustang je bio značajno lakši, ali i pored toga razlika u snazi je bila velika. Prve dizajnerske promene retro Mustang dobija 2010. godine, a godinu dana kasnije i ponuda motora biva osvežena. Zastareli kamionski 4,0 l V6 motor je zamenjen modernijim 3,7 l V6 sa 305 KS, a ponovo je debitovao i 5,0 l V8 motor - sada sa 420 KS. Na uporednim testovima, Fordov velikan je potukao konkurenciju, a čini se da je „šlag na tortu“ stigao 2013. godine. Naime, od ranije se znalo da će potpuno novi Mustang debitovati 2015. godine na 50. godišnjicu, pa je Ford odlučio da ode u velikom stilu. Na tržište je ponovo stigao Boss 302 sa 5,0 l motorom i 444 KS i dugačkom listom modifikacija za vožnju na stazama, čime je Mustang po prvi put nadmašio i veliki BMW M3, a zatim je na tržište stigao i najmoćniji Mustang ikada proizveden. Naime, za 2013. godinu Shelby GT500 je dobio novi 5,8 l motor sa čak 662 KS i ubrzanje do 100 km/h za samo 3,7 sekunde. I pored svih uspeha, retro Mustang je opstao na tržištu devet godina i postalo je jasno da je vreme za promene stiglo.

50. Godišnjica
Šesta generacija Mustanga je predstavljena na salonu automobila u Detroitu početkom godine, gde je ujedno bio najveća premijera, a po prvi put u istoriji ovaj automobil je postao globalni. Znajući to, Ford je morao da unapredi dizajn, pa su tako krov i zadnji deo zadržali retro linije, dok je prednji deo urađen po uzoru na globalnu „Kinetic“ dizajnersku školu. Težina vozila je smanjena za 100 kg zahvaljujući korišćenju lakših materijala, a ponuda V6 i V8 motora je ostala identična. Najveća vest je novi 2,3 l EcoBoost (turbo) motor sa 305 KS, koji je prvi Mustang sa četiri cilindra još od 1993. godine i prvi turbo Mustang još od 1986. godine. Ford planira da proizvede 1.000 primeraka kao 2014 1/2 model u čast legendarnog modela, koji se pojavio u prodaji tek sredinom 1964. godine i prodavao se kao 1964 1/2 model.

Legenda
Od 1964. godine, preko 9,5 miliona Mustanga širom sveta je pronašlo kupce, a neki od najvrednijih Fordovih klasičnih automobila su upravo Mustanzi. Najvredniji od njih je 1967 Shelby GT500 Super Snake sa cenom od 1,3 miliona dolara, a sledi ga 1965 Shelby GT350R, koji će vas danas koštati oko milion dolara. Ako bi morali da donesemo zaključak o Mustangu, možda bi najbolje da citiramo Džeremija Klarksona, čuvenog voditelja Top Geara, takođe poznatog kao pripadnika anti- američke auto škole, koji je jednom prilikom izjavio za Mustanga: "Najbolji auto ikada proizveden? Pa, promenio je svet, mobilisao generaciju, promenio način na koji gledamo na automobile i zvučao kao da Bog viče na vas. Tako da bih rekao - da."

Zoran Tomasović
8064
Postavljeno: 21.10.2014

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Synyster
21.10.2014 07:24
5
2

U pravu je Clarkson sa ovom zadnjom recenicom. :)

serpico
21.10.2014 12:03
8
2

kada sam procitao tekst i analizirao ga,sve je tocno,mada ford nikada nece imati u europi reputaciju kakvu ima u sad-u,strasno me isto ljuti kada netko ko se kao "razumije " u aute koristi izraz "njemacki"ford! Ford je potpuno americki brend,americkiji i od Chevroleta koji je isto tako americka ikona,ali da se vratim na ford,ford u europi je po meni naslicniji imidzu Opela koji jeste "njemacki" brend ali dio americkog GM!Mustang nikad nije imao prodju u europi ali svi vole mustang i neko ko i povrsno poznaje aute ili ga auti uopste ne zanimaju mora da je cuo za ford mustang!ovaj zadnji mustang je meni osobno najbolji,prelep je i vuci mi na malo mrsaviji bentley continental,konacno su uradili i puno kvalitetniju unutrasnjost jedimo sto ce za europu biti i ostati najveci problem a to je i najveca stavka na kojoj mozemo da zavidimo americkom kupcu je cijena auta,bas gledam test neki dan mustanga GT 5.0 koji u americinsa performance packom mislim da neprelazi 50 000dolara ,za te pare u evropi nemozes jos da kupis recimo golfa R koji ima 300konja!mozda mozes renault megane r.s i slicne aute?synyster sto kazes ?

Synyster
21.10.2014 17:00
3
0

Mustang V8 ima pocetnu cenu od oko $32,000, za $55,000 se vec kupuje Shelby GT500 od 662 ks. Meni se licno ne svidja ovaj globalni 2015+ model, izgleda previse moderan i globalan, previse lici na ostale Fordove. Izgleda kao Fusion/Mondeo Coupe.

serpico
22.10.2014 10:41
2
2

ali synyster ajde molim te objasni mi kako bas toliko da su jeftini ili jeftiniji auti u usa nego u europi???kako auto od 660ks moze da kosta tako malo?pa kolika je uopce zarada onda trgovaca,tvornice a tek rabljeni?

Synyster
22.10.2014 14:56
2
0

Prosto - porezi na aute u Americi su jako niski.

Blagoja
22.10.2014 17:15
2
0

Mustang je auto mojih snova. Kad bih imao pare, zapicio bih u SAD da kupim jednog. Slazem se sa Synysterom za ovaj novi da je previse modernizovan. Ja bih kupio GT iz 2008. :)

karadjole
22.10.2014 18:16
2
0

po najavama ford ce poceti nuditi i u europi novi mustang od 2015 ,ali nece nuditi "americke" motore nego ove europske ecoboost turbake?A i iz gm se moze naruciti camaro i uskoro nova corvetta?ko ima i voli nek izvoli ali neka zaboravi na americke cene?ovde ce da plati mustanga kao njemacko sveto trojstvo???a corvettu malo manje od porschea i R 8?

Synyster
22.10.2014 20:57
2
0

Jedini motor koji u Evropi nece biti dostupan je 3.7L V6. Bice dostupni 2.3L EcoBoost I4 i 5.0L V8.

serpico
23.10.2014 00:42
2
4

kada bi bar u evropi ovaj 5.0 V8 kostao 40 000evra ,a prije ce doci duplo toliko vjerovatno i jos ce biti jeftiji od merca,audija i bembure?!

Ružni
23.10.2014 10:15
1
4

Ti auti su jeftini ne samo zbog niskih poreza nego i zato što koriste zastarele, nekonkurentne komponente i sklopove. 5.0 V8 motor za istu snagu kao evropski dvolitraši?
:-)

Synyster
23.10.2014 15:03
4
0

@Ružni,
Cisto iz moje radoznalosti, koji Evropski atmosferski dvolitras razvija 435 ks?

Synyster
23.10.2014 15:16
3
0

p.s. pozdravio vas je Viper ACR sa tehnologijom iz 1989 koji jos uvek na Nurburgringu iza sebe ostavlja po nekoliko puta skuplje i da ne spominjem i modernije Evropske rivale. :)))

Blagoja
23.10.2014 17:17
1
1

Volvo ce proizvoditi dvolitarski motor sa 3 turbine od 450 KS...al to je samo najava za sad...tako da ni jedan evropski dvolitras ne proizvodi 435 KS, jos uvek.

Ružni
23.10.2014 18:49
1
2

http://www.vrelegume.rs/vesti1/volvo-iz-dve-litre-postigao-450-ks-novi-benzinski-turbo/

Nisam ni rekao atmosferski :-)

ACR? Karbon svuda, aero kitovi, podesivo ogibljenje, mnogo bolje kocnice nego standard, slikovi na vozilu koje je postiglo to vreme, masivna dijeta, mnogo vise snage iuvuceno iz motora... Ne zvuci bas kao tehnologija 89-te, pre iz 2010? Ali nema veze, to mu ne umanjuje uspeh - svaka cast :-)

Mada je ovo poredjenje kao kad bih ja rekao Porsche je 1980. isao krug na Ringu za 6 minuta ali ajde, neka ti bude :-)

serpico
23.10.2014 19:05
2
0

synyster nemoj im zamjerit kada neznaju o cemu pricaju,ja obozavam na you tubeu gledati videa od scottija kilmera ,koji je najbolji mehanicar on line!tip je zakon,iskren,pozitivan i realan!meni osobno novi mustang odlican,a corvetta nikad ljepsa!

Bobo
24.10.2014 14:52
2
0

Meni su i Mustang i Corvette cista 10.

Synyster
24.10.2014 15:43
5
0

@Ružni,
A sad smo poceli porediti i aute sa 3 turba sa atmosferskim motorima? Ala vera ... Nego, taj motor inace jos nije serijski motor, jos nije pocelo ni njegovo testiranje a da ne govorim da su sigurno jos par godina daleko da ga krenu ugradjivati u serijske aute. E onda cemo da vidimo njegov zivotni vek. 225 ks po litri + Kineski vlasnik = zakljuci sam kakav ce kvalitet biti.
ACR je street legal i jeste unapredjena verzija, ali je srce i generalna mehanika i dalje iz 1989. Neka je i tehnologija iz 2010 - opet je Americki auto porazio sve Evropske na njihovom domacem terenu. Tek 9 puta skuplji Porsche 918 je uspeo da obori Viperov rekord ove godine. Ispravi me ako gresim, ali zar je Porsche 956 (koji je presao Nurburgring za 6:25) bio street legal auto?

Aki
24.10.2014 23:18
2
1

Golf R 400 sa 2.0 ima 400 konja

Blagoja
25.10.2014 11:45
2
0

Da, ali svi ti sa malo kubikazom imaju turbine i skracen vek trajanja...neko je ovde dobro rekao (ne secam se ko), da je to kao covek na steroidima. A mustang ima 435 ks bez turbine i taj motor ce da traje decenijama...

Synyster
25.10.2014 19:23
2
0

@Aki,
Ako cemo pricati o konceptima, Dodge M4S je imao 440 ks iz 2.2L turbo motora jos 1983 godine (uz maksimalnu brzinu od 320 km/h) i koristen je kao pace car na mnogim trkama (uz pojavljivanje u filmu "Wraith").

mix
25.10.2014 23:12
1
1

golf r 400 nije seriski to je tunirana masina

Ružni
27.10.2014 22:35
0
0

Synyster,
zaboravio si da napises sta znaci ACR? American Club Racing, trkacki auto napravljen od GTS-R samo da bi mogao da se registruje? Pored toga auto koji je postigao rekord je bio na slikovima, pa ga to vraca u kategoriju non-street legal? Msm, sta reci? A samo vreme i nije neko vreme, sta bi sa Gumpertom i Radicalom? Brzi a jeftiniji i sa mnooogo manjom snagom, male firme, ali evropsko znanje :-)

Svaki trkacki auto tako moze da se homologira za registraciju, dodas mu civilni auspuh, svetla, migavce i nesto vise amortizere - nisi cuo za registrovane verzije 956-ice? Isto za turbo koncepte, sredinom osamdesetih je svaka formula 1 imala motor od 1500 kubika i isto toliko ks. Mislim da je besmisleno voditi ovakve diskusije...

A sto se tice litarske snage i atmosferskih motora, ne treba ici dalje od tvog dragog Vipera, 8 i kusur litara radne zapremine i 400 konja (litarska snaga kao Yugo - 50ks) a u isto vreme Hondini motori - 100ks/lt, :-)

Synyster
28.10.2014 14:24
0
0

@Ružni,
ACR jeste street legal auto i mozes otici do Dodge dilera i kupiti ga bez ikakvih problema. Uostalom, pogledaj zvanicnu listu vremena na Nurburgringu - ACR nebi bio na njoj da nije street legal.
Gumpert je tuning proizvod i uopste nemaju svoj motor, vec kupuju od Audija, a Radical godisnje proizvede oko 40-ak auta, tako da se ne mogu bas smatrati street legal. Ali nema veze - ako je to potrebno da se pobedi Americki auto sa kamionskim motorom i tehnologijom iz 1989 - svaka cast Evropi.
Mene licno nije briga koliko konja po litri auto razvija, jer ne pravi nikakvu razliku. Ti Hondini V-TEC motori koji su razvijali 100 ks po litri im je trebalo 9,000 RPM da razviju snagu, a pri normalnoj gradskoj voznji su tromi kao Yugo. A takodje, moze Honda da razvija 100 ks po litri, ali i dalje pricamo samo o 160 ks i prednjoj vuci.

Synyster
28.10.2014 20:32
0
0

A inace, kada je Viper izasao u prodaju Dodge je vec imao 6-godisnje iskustvo sa spomenutim 2.2 turbo motorom od 440 ks, pa da im je bio cilj da se hvale po "ks po litri" mogli su njega da ubace umesto V10 u Viperu.

Ružni
31.10.2014 15:52
0
0

Pročita li ti uopšte moj koment? ACR jeste street legal, ali rezultat nije postignut sa street legal gumama, nego sa slikovima. Treba li da i to objašnjavam? Stavi slikove na auto pa probaj da da registruješ...

Meni izgleda da sve što je potrebno da se pobedi Viper jeste motor od 2000 kubika, četiri cilindra i evropsko znanje :-) I dobro da si priznao da Viper ima kamionski motor, hehehe...

160ks? Prednja vuča? Očigledno nisi čuo za B18 i K20 varijante, ni za S2000. Tromi kao Yugo? Auuh... Za nas koji volimo i znamo da vozimo držanje blizu crvenog je jedan od parametara vožnje :-)

Da su mogli da ugrade 2.2 turbo u Vipera ugradili bi ga, alo nisu jer je u proseku izdržavao par hiljda milja žustrije vožnje... Kvalitet, slažeš se?
:-)

Synyster
31.10.2014 21:03
1
0

Viper sa Nurburgringa je korostio Michelin Sport Pilot gume, koje imaju DOT oznaku i potpuno su street legal.
Zaboravio sam na S2000, mislio sam da pricas o Civic Si. U pravu si - Viper sa 2.2 turbo motorom bi bio zreo za generalku i pre nego sta garancija istekne ako ga zestoko vozis - isto kao i svaki drugi turbo motor 1980tih godina. Impresivan auto S2000 - toliko impresivan da ga vise i ne prave. ;)

Ružni
05.11.2014 17:26
0
0

To nije informacija koju ja imam, a imam je od insajdera. Ali kao što već rekoh, ako ti kažeš da je tako - sigurno je tako :-)

S2000 jeste impresivan auto, što znaju svi koji su ga imali ili imaju, ali opet - sigurno si u pravu, tvojoj ekspertizi nema ravne :-)

Za turbo motore 80-tih vidi pod Šveđani i Porše ako i dalje misliš da svi dođu na generalku pre isteka garancije, ali opet, ako ti kažeš...

Synyster
05.11.2014 23:55
0
0

@Ružni,
Pa podeli sa nama informaciju koju ti imas od insajdera. Ja sam preneo ono sta je reklo zvanicno saopstenje Chryslera. Ako je tebi neki Chryslerov insajder nesto drugo rekao - salji svim medijima, eto ti prilike da se obogatis.
Za S2000 je bila sala, taj auto zaista jeste bio impresivan, ali eto Honda je nesposobna da uradi ijedan bas uspesan proizvod koji nije Civic ili Accord. Zato se S2000 vise i ne proizvodi. Sam podatak da ako hoces novu sportsku Hondu danas moras da kupis Hondin motor sve govori.
Svedjani su bili toliko dobri sa turbo motorima da su vec do sredine 1980tih godina bili na ivici bankrota - sad podatak da ih je GM morao spasavati u vreme kada je GM proilazio kroz svoje najgore godine sve govori. Slozio se ti ili ne, Buick je imao mnogo bolje turbo motore tokom 1980tih, a ni Chryslerovi nisu bili losi. Porsche nije auto koji se vozi na duze periode (pod "duze" mislim na barem 150,000-200,000 milja), tako da on nije bas neki pokazatelj kvaliteta turbo motora iz 1980tih.

Ružni
14.11.2014 23:11
0
0

Nije Krajslerov insajder nego lik iz uprave Nirburgringa. Isplati se poznavati ih, saznas mnoge stvari koje ne bi nigde drugde mogao. Kao npr. da je prava konjaza RS Megana i ostalih sto su postavljali rekorde bar za 10-15% visa, da su im vadili i retrovizore da bi ih olaksali, da su imali nestandardno ogibljenje, gume i kocnice, itd...

Zasto mislis da mi treba prilika da se obogatim? Kao da vec u porodicnoj garazi ne gajim egzotiku sa svih strana :-)

Svedjani sigurno nisu bili na ivici bankrota zbog kvaliteta, a ako tvrdis to i ovo za Porse jasno mi je da vodim konstruktivnu diskusiju sa izuzetnim poznavaocem :-)

Synyster
17.11.2014 03:14
0
0

@Ružni,
Posto vidim da imas mnogo jake veze, hajde proveri sa svojim insajderima i jeli covek bio na mesecu, bas me interesuje.
To sto imas u "porodicnoj garazi" mi govori da je mozda tvoj otac bogat. Kao sto sam ti ranije rekao, izrazi saucesce svom ocu sto nije uspeo da prenese svoj ukus za aute i na sina.
Zbog cega to su Svedjani bili na ivici bankrota? Zbog cega je GM kupio Saab, zbog cega je Ford kupio Volvo (zamisli to da dve Americke firme, koje prave samo kante, imaju dovoljno $$$ da kupe te napredve Svedjane) ...

Ružni
20.11.2014 10:39
0
0

Naravno, ajmo u defetizam kada nam ponestane argumenata...

Sta ti znas o automobilskom ukusu ukusu mog oca i mene da ti daje za pravo da izjavljujes saucesce? Mozda bi se iznenadio.

A Svedjani su bili na ivici bankrota najvise zbog toga sto je njihov kapitalizam drugaciji od onog na koji si ti navikao, samim tim i ustrojstvo drustva, sistem vrednosti i nacin razmisljanja. Kod njih automobil nije nikakav simbol prestiza nego stvar koja sluzi svrsi pa je u Svedskoj veoma cesto prvo i jedino vozilo u porodici prastari Saab ili Volvo nasledjen od oca ili dede, i taj se ne menja dok god moze da sluzi sto je minimum pola veka. Pa sad, stvarno se pitam sto su skoro propali?

Synyster
25.11.2014 21:13
0
0

@Ruzni,
Koliko se secam (ispravi me ako gresim), rekao si da ti cale poseduje Cobru, a ko ima Shelby nikako ne moze imati los ukus o autima. Sa druge strane, neko ko kaze da su svi Americki auti kante... Sta reci? Nevolim ni ja dosta auta, ali gajim veliko postovanje prema njima. Jer voleo ti ili ne recimo Jeep ili Corvette - njima se odaje postovanje. Ni meni se recimo ne svidja Porsche 911, nije po mom ukusu (mnogo mi se vise svidja 356), ali prema njemu imam veliko postovanje.
Objasni mi dve stvari za Svedjane. Zasto su tokom 1980tih upali u krizu (zasto ne ranije, sta se to promenilo u njihovom nacinu zivota i razmisljanja tokom 1980tih?). I ako su Svedjani takvi, zasto nemaju prodaju ni na globalnim trzistima? Amerikanci recimo su pokazali da ih nije briga za oznakom na autu, pa zasto se onda Svedski premijum auti ne prodaju dobro kao Nemacki i Japanski?
A na temi o Lincolnu dobivam error kada pokusam da posaljem komentar, zato sam i prestao da pisem, ali rado cu odgovoriti na pitanja.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: