Istorijat

Musolini u ulozi ministra saobraćaja

Prvi autoput na svetu?

Globalno gledano, u godinama posle 1910., prvi asfaltirani bulevari u većim gradovima, poprimaju elemente autoputeva. Ipak, Italijani će sa ponosom reći da je prvi moderan autoput sagrađen na deonici Milano – Laghi 1925.


Diskretan šarm koncesije
Odmah po dolasku na vlast 1922., Musolini odlučuje da podrži ideju o gradnji autoputa koju je podnela grupa industrijalaca iz Milana. Put je trebalo da vodi do Milana do jezera Komo. Nameće se zaključak da je prvi autoput u Evropi nastao iz potrebe da bogat svet brže stigne do svojih vikendica na jezeru.

Model koji su industrijalci predložili predviđao je da država garantuje da će u troškovima izgradnje učestvovati do jedne trećine ukupnih sredstava. Autoput bi se dao u koncesiju na 50 godina nakon čega bi bio ustupljen državi. Industrijalci su zamislili da profit ostvaruju kroz naplatu putarine.

Za potrebe izgradnje ovog autoputa, iz Amerike su nabavljene najmodernije mašine za betoniranje proizvođača Koehring, sposobne da popločaju 1200 kavadratnih metara na dan. U proseku to je 50 metara autoputa dnevno, ritam koj je odgovarao italijanskim graditeljima, prisiljenim da zbog terena često pribegavaju izgradnji vijadukta.

Izgradnja prvog auto puta u Italiji 1922-25
Alfa Romeo 6C 2500 S Berlinetta

Potkusurivanje
Od 1925. do 1935., sagrađeno je 479 kilometara autoputeva. Već u predvečerje velike ekonomske krize 1929., industrijalci uviđaju da su se malo preračunali kada su radili projekciju statistike saobraćaja. Glavni problem bio je u tome što Musolini nije uspeo da sprovede u delo masovnu motorizaciju. Godine 1922., Italija je imala jedan automobil na hiljadu stanovnika. Poređenja radi, u Americi je taj odnos iznosio stotinu automobila na hiljadu stanovnika.

Prvi autoput bio je dimenzionisan za prolazak 1000 automobila dnevno. U praksi njihov broj nije prelazio 800, loša vest za one koji su računali na prihode od putarine.

Nakon udara velike ekonomske krize, privatni sektor ostaje bez novca za gradnju novih puteva, a država bez kapaciteta da daje kredite. Umesto toga, država pribegava otkupljivanju postojećih autoputeva. Da li su se industrijaci “ugradili” tokom gradnje autoputeva od onih državnih 30%, i da li su autoputevi otkupljeni štampanjem para? Odgovor mogu da daju samo vrhunski pripadnici finansijske policije, koji su ujedno zaluđenici za istoriju.

Niski prihodi od putarina, odrazili su se na održavanje, pa je država često otkupljivala puteve koji su bili u veoma lošem stanju.

Alfa Romeo 6C 2500 S Berlinetta
Alfa Romeo 6C 2500 S Berlinetta

Vozovi idu na vreme
Na ovom mestu u tekstu bi sada savršeno legao davnašnji reklamni slogan američkih železnica “Sledeći put idite vozom”. Zvanična državni propagnada često je isticala da cela Evropa zavidi Italiji na njenim železnicama.

U godinama nakon prvog svetskog rata, stanje u italijanskim železnicama bilo je katastrofalno. Slabo održavanje za vreme rata i prvelik upliv državne birokratije, doprinosili su haosu. Ipak stanje se do 1922. postepeno popravljalo, oživljavanjem ekonomske aktivnosti, što je posredno dovelo i do poboljšanja prilika na železnici. Sa druge strane, jedinstven, snažan i pretežno komunistički sindikat imao je štrajkove kao kec u rukavu i vodio računa da se reforme železnica ne odvijaju preko leđa radnika. Brojka od 200.000 radnika na železniici činila je značajnu političku snagu.

Dolaskom na vlast, fašisti relativno neuspešno osnivaju svoj sindikat. Na kraju Musoliniju polazi za rukom da porazi železničare njihovim sopstvenim oružjem. Doktor Eduardo Toro biva postavljen za visokog komesara železnice. On izlazi u susret zahtevu radnika i spovodi masovna otpuštanja u administraciji. Ipak, među 40.000 otpuštenih našli su se i istaknuti sindikalci. Osmočasovno radno vreme biva zagarantovano, ali se prisilno dosledno sprovodi u punoj minutaži. Krađa i potkradanje na železnici brutalno se kažnjava.

Oduševljeni turisti skoro horski po povratku iz Italije ponavljaju urbanu legendu: Musolini, možda jeste uništio građanske slobode, ali je zato postigao da vozovi idu na vreme.

“Poslovična tačnost” iltalijanskih vozova važila je za one na glavnim rutama, kojim su se uglavniom i vozili strani turisti. Obični Italijani znali su vrlo dobro da je na ruralnim prugama i dalje vladao tradicionalni javašluk.

Alfa Romeo 6C 2500 S Berlinetta nakon što je prodata za 300 dolara 1970.
Trijumfalna kapija na auto putu u Libiji

Prestonički saobraćaj
Nije retkost da se diktatori “u sve razumeju”, a zna se da su skloni da živote poverenih im građana, regulišu do najsitnijih detalja. Tako je za vreme Musolinija bilo zabranjeno čitanje novina u hodu na ulici. Kada ga je jednom buka automobilskih sirena probudila iz popodnevne dremke, Duče je ekspresno izdao naredbu kojom se zabranjuje svaka akustička signalizacija u glavnom gradu. Opozicioni Rimljani negodovali su što je njihov grad pretvoren u “città del silenzio”.

Godine 1932. jašući na konju, predvodeći povorku veterana iz Prvog svetskog rata, Musolini svečano otvara, “Via dei Fori Imperiali”, jednu od glavnih arterija rimskog saobraćaja. Paradoksalno, za potrebne izgradnje puta koji nosi ime slave drevnog Rima, srušen je veliki broj građevina iz kasnog Rimskog i ranog Srednjeg veka.

Ignacio Mariono, gradonačelnik Rima od 2013. do 2015. pokrenuo je projekat posetpene demontaže ove saobraćajnice. Predviđa se da se njenom razgradnjom u narednih 25 godina, kreira jedinstvena arheloško - istorijska celina koja povezije drevni Rimski Forum sa Koloseumom.

Razglednica iz Libije
Radeći na imidžu Italije kao države naslednice Rimskog carstva, Musolini inicira gradnju obalskog autoputa u Libiji, koji je završen 1937. Na ulazu na put postavljena je trijumfalna kapija sa latinskim natpisom “Oh, drago Sunce, neka nikada ne obasjaš grad veličanstveniji od Rima”. Neposredno po dolasku na vlast, 1970. Muamar Gadafi, naručuje rušenje ove trijumfalne kapije.

Istorija je relativno nedavno još jednom pokazala svoju moć ironije. Upravo ovaj autoput odigrao je ključnu ulogu u snabdevanju oružjem snaga koje su se borile protiv Gadafija.

Klara Petači

Death Car
Američki pojam pop kulture “Death Car”, označava ozloglašen automobil koji postaje podjednako čuven kao i poznata ličnost koja je stradala u njemu. Tipični primeri bili bi Porsche Džejmsa Dina ili Kenedijev Lincoln.

U slučaju Musolinija to je Alfa Romeo 6C Sport Berlinetta, automobil koji je diktator 1939. poklonio svojoj ljubavnici Klari Petači. Da se radilo o istinski visokoprofilnom poklonu govori i činjenica da je uz auto išao vozač/ telohranitelj, Franc Šogler, esesovac na privremenom radu u Italiji.

Godine 1945. nakon sloma fašističke države sa sedištem u Milanu, Musolini se nalazi sa Klarom Petači, sedaju u Alfu i kreću prema Švajcarskoj gde su nameravali da zatraže azil. Sa njima u koloni bili su ostaci nemačke protivavionske jedinice. Partizani zaustavljaju kolonu u mestu Dongo. Musolini i Petači bivaju streljani. Tela Dučea i njegove ljubavnice izložena su u Milanu, obešena za noge sa krova benzinske pumpe.

Što se tiče njihovog automobila, on je 1949. otpremljen u Ameriku gde je u ambaru proveo naredne dve decenije. Kolekcionar stariteta otkuplje ga za 300 dolara. Kada je ostareli telohranitelj Franc Šogler, pozitivno identifikovao vozilo, kreće restauracija.

Poslednji restauratorski zahvat iz 2001. koštao je u pola miliona dolara, a 2015., ova Alfa koja nosi sa sobom morbidnu istoriju, prodata je na aukciji u Parizu za 1,4 miliona funti. Stručnjaci procenjuju da pri sledećoj promeni vlasnika ovaj automobil može da vredi i 2 miliona funti, što je samo najnoviji primer kontroverznog trenda da stariteti vezani za pripadnike Sila osovine postaju sve traženiji.

Tekst : Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele gume Arhiva
6075
Postavljeno: 03.10.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: