Istorijat

Ruski voz – mlaznjak

Raketa na šinama

Tokom hladnog rata, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez takmičili su se na svim poljima. Neretko se išlo toliko daleko, da ako jedna strana ima lošu ideju na planu razvoja nove tehnologije, druga strana bi uložila znatna sredstva da isproba istu tu lošu ideju, za svaki slučaj. Godine 1966. USA i USSR odmerili su snage na polju mlaznih vozova


Ima logike
Ako postoji zemlja kojoj je u interesu da ima superbrze vozove na dugačkim relacijama onda je to svakako bio Sovjetski Savez, danas Ruska Federacija. Prvi eksperimenti sa visokobrzinskim vozovima sprovođeni su 30-ih godina prošlog veka.

Krajem šezdesetih, sovjetski inženjeri radili su na razvoju voza na mlazni pogon čija bi najviša brzina bila 360 km/h. Rezultat eksperimenta sprovođenog tokom 5 godina bio je impresivnih 250 km/h na standardnim prugama, koje nisu zahtevale nikakve prepravke.

New York Central Railroad M- 497 Američki original

Original falsifikata
Hladnoratovsku trku vozova otpočeli su Amerikanci. Kompanija “New York Central Railroad” predstavila je motorni voz M-497. Zahvaljujući mlaznim motorima kao osnovnom pogonu, ovaj svojevrsni džet-šinobus dostigao je maksimalnu brzinu od 296 km/h.

Sovjetski proizvođać Kalininski, ekspresno osniva istraživačko odeljenje za vozove visoke brzine. Sledeći američki primer i oni kao osnovu uzimaju postojeći motorni voz, koji će pretrpeti brojne modifikacije. Reč je o izdanju ER22. Poznavaoci prilika primetiće ciljanu sličnost sa japanskim Šinaksenom, koji je na konvencionlni pogon 1964. rutinski dostizao brzine od 210 km/h.

Prateći američko rešenje i Sovjeti montiraju par turbo-mlaznih motora na prednji deo voza. Reč je o motorima korišćenim na putničkom avionu Jak-40. Prvi test sproveden je 1971. Postignuta brzina od svega 187 km/h postepeno je povećavana do 249 km/h.

Napušten mlazni voz negde u Rusiji

Sovjeti su odneli moralnu pobedu, sprečivši Amerikance da koncept vozova na mlazni pogon svojataju u propagandne svrhe Twituj ovo!

Nesuđena svetla budućnost
Koliko god da je ovo tehničko rešenje bilo izvodljivo, Sovjeti napuštaju projekat iz istih razloga kao i Amerikanci. Visoki troškovi goriva i velika buka mlaznih motora bili su faktori koji su sprečili komercijalizaciju ove ideje u obe države. Kako god bilo, Sovjeti su odneli moralnu pobedu, sprečivši Amerikance da koncept vozova na mlazni pogon svojataju u propagandne svrhe.

     
 
Tekst: Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele Gume arhiva
18266
Postavljeno: 17.08.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 19.07.2018

Automobili šezdesetih

Šezdesete godine prošlog veka. Decenija koju su obeležili „seks, droga i rokenrol“, decenija u kojoj su otpočele mnogobrojne radikalne političke, društvene i kulturne promene na celoj planeti. Ujedno i decenija u kojoj su nastali automobili (inženjerska čuda na četiri točka) o kojima se i dan danas govori sa velikim poštovanjem. U tekstu koji sledi smo odabrali deset automobila koji su po našem mišljenju obeležili taj period.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.07.2018

Poljski prototipovi automobila

Ne postoji društveno uređenje u kome je potreba za luksuzom tako izražena kao što je to socijalizam. Upravo ta dijeta radnika, seljaka i poštene inteligencije, od svega što je udobno ili estetski prihvatljivo rezultirala je velikom inovativnošću na planu kreiranja istog. Želja za „boljim sutra - odmah“ motivisala je tvorce ovih sedam prototipova automobila. Na kraju krajeva, zašto radnik brodogradilišta u Gdanjsku ne bi imao pravo da vozi Ferrari ili barem nešto nalik


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.02.2018

Ko je zapravo izumeo automobil?

Zvanična istorija kao izumitelje automobila navodi Karla Benza i Gottlieba Daimlera. Ali šta ako Vam kažemo da je stvaranju ove široko prihvaćene istine zapravo kumovao Adolf Hitler?


Honda

20.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

16.11.2017

Ferdinand Porše

14.06.2017

Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Synyster
17.8.2016 23:43
16
1

Steta sto ovako propada. Rusi imaju fenomenalan muzej vozova u Sankt Peterburgu pa su ga barem mogli tamo prebaciti - tamo bi barem bio odrzavan.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: