Reportaža

Mini skup Firenza

Automobili se voze a Mini se voli

Kupiti, voziti i voleti Minija, a ne posetiti nijedan „Mini skup“ po meni je isto što i živeti za neki muzički bend, a nijednom ne otići na njihov koncert ili isto što i voleti striptizete, a nikad ne otići u striptiz bar...


Bolje da se sad zaustavim ovde i vratim na temu. Elem, kupovinu Minija sam obavio u januaru i zaljubio se u njega već posle 24 sata. Nedugo zatim, poput ostalih MINI fanatika i zaljubljenika i ja sam se učlanio u Mini Club Srbije. Na dva druženja koja je organizovao naš klub slušao sam o pričama sa MINI skupa. Već tada, doneo sam odluku da čim pre posetim jedan. A prvo takvo okupljanje u 2016. organizovano je u Firenci od strane Mini Owners Cluba. Datum: April, od 23. do 24.. Ovaj skup za njih je imao poseban značaj jer je u pitanju jubilarni 10. miting.

Kao novopečeni „minista“, nije bilo teorijske šanse da ga propustim i lično doživim sve ono o čemu sam tri meseca slušao. Brzinom svetlosti sa ideje se prešlo na planiranje, jer je već na prvi poziv moj budući saputnik pristao sa oduševljenjem. A saputnik je bila moja žena. Njen pristanak nije posledica njenog prevelikog oduševljenja Minijima već činjenice da joj sestra živi u Firenci, a najbolji drug u Ljubljani,pa je bilo relativno lako organizovati logistiku što se tiče smeštaja i druženja sa njima. Dodatno uzbuđenje celoj priči daje momenat prevoznog sredstva – iako je 1.000 km u jednom pravcu, odlučujemo se da idemo Mini Cooperom S, jer sve drugo bilo bi krajnje glupo. A i ovo je izvrsna prilika da ga isprobamo na dužem putovanju jer je pre toga najdalje putovao 100 kilometara u jednom pravcu.

E sad, da bi ceo koncept dobio i onaj neophodan element hedonizma, rešili smo da u odlasku svratimo do Termi Olimia i u okviru istog posetimo Welnes Orhideliu. Ceo put od cirka 2.200 kilometara, sa svim pratećim elementima (Orhidelia), trebalo je smestiti u dva i po dana uz napomenu da je petak valjalo odraditi celo radno vreme a to je značilo da polazak ne sme biti pre 16h.

Rečeno – učinjeno.

Prvi dan
Oko 16h krećemo iz Beograda. U svoj toj brzini oko pakovanja potpuno zaboravljamo da ponesemo CD sa muzikom pa smo, barem do Slovenije, bili osuđeni na radio. Nadali smo se da ćemo kod drugara u Ljubljani pozajmiti CD. Inače, vreme je bilo idealno za putovanje, nije bio praznični vikend, i nije se očekivala gužva. Kad ono - međutim. Iz nekog razloga, do dan danas nepoznatog, gubimo na hrvatskoj granici oko 45 minuta na prelasku i time odlažemo naš dolazak. Dodatni nepovoljan faktor je upozorenje koje smo dobili pred put da su se hrvatski presretači popišmanili i bolje zakamuflirali, tako da se poprilično držimo ograničenja – celim putem kroz „Lijepu njihovu“ ne prelazimo 140 km/h. I stvarno, tokom puta uživo pratimo lov kada Audi presretač hvata Audi A7 čeških tablica. I jeste bio kamufliran – Audi presretač je na sebi pozadi imao nalepnicu 2.0 TDI. A išao kao da je 4.0 TDI.

Ulazimo u Sloveniju oko 19.30h, već je sumrak i krećemo polako regionalnim putem preko Brežica za Podčetrtek gde se nalazi kultni hedonistički Welness – Orhidelia. U 20.30h kupujemo dve karte po ceni 21 evro (to je cena po osobi posle 20h) i započinjemo cikluse: sauna, tursko kupatilo, hladan bazen, džakuzi. I tako tri kruga. Da ne zaboravim – petkom do 22h cela Orhidelia dobija status FKK , tj postaje nudistička. Zabranjeno je fotografisanje. Detalje ne bih iznosio.

U ponoć napuštamo Orhideliu i potpuno razvaljeni krećemo ka Ljubljani sa ciljem da prespavamo kod prijatelja. Posle naporne nedelje, duge vožnje i boravka u Spa, počinjem da se pitam da li je bilo pametno kretati za Ljubljanju ili je trebalo prespavati u Olimiji. Supruga koja je rešila da me pričom drži budnim, zaspala je posle 10 minuta totalno „odvaljena“. Uz malo sreće i uz pomoć kafe kupljene na pumpi, stižemo do stana u Ljubljani i oko 2h izjutra konačno smo u krevetu.

Drugi dan
Ustajemo u pola sedam. I dalje razbijeni od umora i neispavani. Kao dva zombija. Kuvamo „nes“ i oko 7h krećemo za Firencu. „Nesica“ nas podiže i vraća potrebnu energiju. Raspoloženje pokušavamo dodatno da podignemo sa tri pozajmljena muzička CD-a. Kad ono – međutim, već po polasku uviđmo da CD nemamo gde da ubacimo u uređaj jer je naš aparat u kolima očigledno novije generacije koji osim radija nudi jedino još USB konekciju. Bedak.

Nastavljamo dalje sa ciljem da Sloveniju napustimo kod Nove Gorice na prelazu Sežana. Ova ruta je u odnosu na onu preko Trsta em bliža em brža. Po planu ulazimo u Italiju, prolazimo Padovu, Bolonju i oko 11.30h stižemo nadomak Firence. Posle prelepih predela na putu Bolonja –Firenca, pred ulazak u grad kreće pakao. Kiša koja počinje pada i radovi na putu čine da 20 kilometara periferije Firence prelazimo za oko sat vremena i konačno stižemo kod svastike u stan oko 12.30h. Istovarujemo sarme, gibanice, rolate, dve kile rakije za zeta Italijana, ljubimo se sa svima po tri puta, pijemo kafu i posle 30 minuta krećemo na prvobitno mesto okupljanja – restoran Neri, jedan od poznatijih u gradu koji se doduše nalazi na periferiji.

Lako ga pronalazimo kao i parking gde su parkirani Miniji. I tu doživljavamo potpuni šok!!! Tek tada shvatam da je ovo skup namenjen Classic Mini automobilima tj. da nije miks starih i novih te da su na celom parkingu prisutna samo dva nova Minija: jedan je moj, a drugi od generalnog sponzora BMW-a. Uz vojvođanski šarm objašnjavam organizatoru da je Beograd 1000 kilometara daleko, da smo morali da žurimo, da nam je Mini Classic u radionici na restauraciji i konačno dobijamo zeleno svetlo da iako kvarimo koncept skupa možemo da budemo u koloni starih Minija, ali uz uslov da vozimo odmah iza sponzorskog auta – već pomenutog novog Minija.

Dok pristižu ostali učesnici i cimaju se oko registracije, mi konačno sedamo da ručamo. Posle paste i dva kapućina u Neriju, organizator nas obaveštava da se spremimo na polazak za panoramsku vožnju koja bi tebalo da se završi parkiranjem na centralnom trgu. Uz kišu koja nas neprestano prati sa periferije dolazimo do brdašca u centru Firence gde pravimo pauzu, slikamo se, upoznajemo među sobom i sa prelepim krajolikom, kojeg čine predivne vile, jer se nalazimo na firentinskom „Dedinju“, barem nam je tako naša domaćica objasnila.

Prvi put mi se tada pruža prilka da detaljnije pogledam klasike. Prelepi su. Preslatki. Restaurirani, doterani, svaki sa ličnim pečatom vlasnika. Najviše ih je u tradicionalnoj „racing green“ engleskoj boji. Skoro svaki sa nekim nabudženim auspuhom. Zvuk koji prave odaje utisak ozbiljnih namunjenih mašina, a ne malih gradskih slabašnih autića. Enterijer je svaki za sebe i najbolje predstavljaju karaktere vlasnika – neki su u trkačkom stilu, neki u originalnom, neki sa novijim spravicama, a neki sa naglašenim aristokratskim karakterom. Sve u svemu svi oni potvrdjuju: da je u svaki od njih uloženo puno truda, novaca, ali i ljubavi, i to ne samo lične vlasnikove, već cele njegove porodice - ono što potpuno fascinira je da veliki broj minijevaca došao sa celom svojom porodicom na skup. Neki su čak poveli i kućne ljubimce.

Posle 30 minuta druženja spuštamo se u strogi centar grada sa sve policijskom pratnjom. Tokom puta saznajemo da imamo priliku da se vozimo ulicama kojima većina Firentinaca prošeta, ali nikad ne prođe kolima i da nam je pružena prilika koja je ekvivalent vožnji kroz parkove Kalemegdana i ulicu Knez Mihajlova. Parkingom na Trgu Republike završavamo svoju vožnju. Priliku za ponovno slikanje koristimo maksimalno, a dolazimo na ideju da se popnemo na obližnju zgradu gde je na poslednjem spratu restoran koji pruža mogućnost za slikanje sa vrha. Ne propuštamo priliku.

Dva sata slobodnog vremena koristimo za šetnju po gradu, a onda pravac restoran na grupnu večeru – malo nas čudi da je organizator naručio klasično mesište kao da smo u Leskovcu, a ne u Italiji. Srećom odlično pripremljeno, uz vrhunsko belo i crno vino čini da brzo zaboravimo sve napore od prethodna dva dana pa po povratku u stan lako i brzo tonemo u san.

Treći dan
Konačno osam sati sna. Budimo se odmorni, pijemo espreso uz konstataciju da nas je baš poter’o baksuz kada je vreme u pitanju – ponovo pada kiša. Doručkujemo i oko 10h pravac Scandicci – predgrađe Firence (nešto kao Rakovica) u kome je zakazano okupljanje na centralnom skveru. Tu će se održati Ginkane – trka improvizanom stazom sa oštrim ukosnicama u kojima dolazi do izražaja sva prednost u ležanju minija.

Stižemo uz pomoć navigacije, parkiramo se i peške obilazimo stazu dužine oko 300-400 metara. Ukosnice ne samo da su oštre, nego su toliko uske da mi uopšte nije jasno kako ću tuda da proteram mog Minija koji je podosta širi od ovih starih.

Posle dvadesetak minuta startuje trka, vozi se na hronometar, jedan po jedan, uz blagu kišicu koja sada celu stvar čini zanimljivijom. Dolazim na red, vozim prilično sigurno uz neizbežna proklizavanja i u stilu naloženog klinca sa isključenom kontrolom trakcije. Ostvareno vreme oko 22,8 secundi. Ne gledam konkurente. Prilazim svojoj ženi koja se smeška i konstatuje da baš i nisam nešto delovao brzo. Rek’o kako bre nisam??? Vraćam se za zapisnički sto i tek tada gledam vremena konkurenata – od petnaestak njih, čak petoro je bilo brže, poneki čak i za celu sekundu. Sa 163 konjske snage shvatam reklamu Pirelija da snaga bez kontrole nije snaga.

Sledećih sat vremena prolazi u pravljenju krugova svakog učesnika uz neizbežnu demonstraciju gladi Italijana za brzinom i trkama – kada je trebalo poći na ručak njih desetak je moralo da obrne još koji krug pa smo pomislili da će ih na kraju organizator oterati motkom sa staze. Na kraju ih je stvarno oterao, doduše bez motke.

Ručak je u obližnjem restoranu, ponovo isti meni i ponovo se niko ne buni. Vino je odradilo svoje. Preskačemo dodelu nagradu za najlepši auto i pobednika Ginkane i palimo za Beograd jer je već 16h, a do Beograda valja preći 1.000 km.

Povratak u tri rečenice- kod Modene sreli dva Ferrarija na test vožnji od kojih jedan pod folijama –krije svoj novi dizajn. Na pumpi kod Bolonje žena mi nije dala da se trkam sa Aventadorom uz komentar: ne blamiraj se jer nećeš ni do 60 km/h ubrzati, a on će već otići i nećeš ga ni videti. Negde oko Slovenije slučajno pritiskamo nama nepoznato dugme na radiju pod čijim dejstvom se centralna pločica otvorila i otkrila ulaz za CD...

Na kraju stigli u Beograd oko pola dva iza ponoći.

Šta reći za kraj - bilo je naporno, 2.200 kilometara za dva dana. Uživali u Olimiji, ponovo videli Firencu ali ovaj put verovatno iz ugla iz kog je bez Minija sigurno ne bi videli. Naši domaćini mnogo fini i ljubazni, ali sa toliko lošim poznavanjem engleskog da smo se vrlo teško sporazumevali pa je i neko veće druženje izostalo. A Mini Classici? Toliko lepi i preslatki da je moja supruga celim putem u povratku pričala o tome kako će ona da sredi svog novog i davala predloge kako ja da sredim svog Classic Minija pa da sledeće godine dođemo ovde ponovo ali sa dva auta.

A Mini Classici? Toliko lepi i preslatki da je moja supruga celim putem u povratku pričala o tome kako će ona da sredi svog novog Twituj ovo!

Tekst i foto: Zoran Glavaški
3572
Postavljeno: 01.06.2016

Arhiva: Reportaža

Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 24.10.2016

Transalpina – dan 2.

I bi Transalpina! Jedna od najvećih i najuzbudljivih avanturčina u kojoj sam učestvovao u poslednjih nekoliko godina


Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 22.10.2016

Transalpina – dan 1.

I bi Transalpina! Jedna od najvećih i najuzbudljivih avanturčina u kojoj sam učestvovao u poslednjih nekoliko godina


Rubrika: Reportaža
Postavljeno: 27.09.2016

5. Family Day by Japan Power

Ne znam kako je bilo ranijih godina i koliko često su bili organizovani događaji vezani za automobile, ali bogami, ove sezone ih je bilo skoro pa svaki vikend, počevši od klasičnih trka u okviru šampionata preko okupljanja ljubitelja određene marke/vrste vozila


Transfagarašan

14.09.2016

Balkan Job 2016

08.09.2016

Mini Meeting Hungary 2016

25.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (6. deo)

25.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (5. deo)

23.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (4. deo)

22.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (3. deo)

21.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (2. deo)

20.07.2016

Kamperom i motorom po Albaniji (1. deo)

19.07.2016

Alternativa prema Grčkoj

15.07.2016

Osma Minijada

09.07.2016

Mini skup Firenza

01.06.2016

Oldtajmer scena u Izraelu Tekst sa video prilogom!

29.01.2016

Sajam automobila u Beču

21.01.2016

Zorjana na čoper skupu u UAE Tekst sa video prilogom!

15.12.2015

U poseti fabrici kamiona Isuzu u Italiji

28.10.2015

Rolls-Royce putovanje

14.08.2015

Great Wall

03.02.2015

Renault Megane RS RB8

01.10.2013

S Fiatom do Trsta Tekst sa video prilogom!

12.07.2013

Col de Turini

05.09.2011

Ferrari FF u Dolomitima

25.07.2011

Innsbruck

22.03.2011

Yas Marina & Yacht Club

15.02.2011

Ferrari World Abu Dhabi

13.01.2011

Opel muzej

30.12.2010

Audi S1 Quattro

15.11.2010

SAD

29.10.2010

Škoda Yeti Baikal Experience

15.10.2010

BMW Biker Meeting

08.10.2010

Mercedes 300 SEL / S63 AMG

27.09.2010

Mercedes-Benz Safety Cars

06.08.2010

Renault Turska

29.07.2010

Toyota Land Cruiser Tekst sa video prilogom!

07.07.2010

Motoren Technik Mayer

13.05.2010

Sirija i Jordan
1. deo

09.04.2010

Nürburgring Nordschleife

03.01.2010

Porsche muzej

16.09.2009

Zoltan Michael Takacs

07.08.2009

Cape to Cape

22.06.2009

Nissan GT-R

16.06.2009

AMG Driving Academy

09.06.2009

Cape to Cape

15.04.2009

Fulda Challenge 2009 Yukon

30.03.2009

Putevi sveta

11.03.2009

Pista di Fiorano

20.02.2009

Audi Mileage Marathon

17.02.2009

Honda & Acura

29.01.2009

American Hot Rod

09.12.2008

U poseti

28.11.2008

Domaća auto-moto industrija

13.11.2008

Discovery Channel

10.11.2008

Domaća auto-moto industrija

13.10.2008

Wheeler Dealers

24.09.2008

Discovery Channel- Fifth Gear

11.08.2008

2. Vojvodina UNIQA Osiguranje Off Road

08.07.2008

2008 Monaco Grand Prix Historique

01.07.2008

Kings of Nitro - Discovery Channel

12.06.2008

Nevolje sa Bubom

19.05.2008

Mercedes SL 500

28.04.2008

Lada Niva vs. Jeep Wrangler

22.04.2008

Overhaulin'

10.03.2008

Ekstremni automobili

20.02.2008

West Coast Customs

14.02.2008

Future Cars

24.01.2008

Ludolfovi

19.12.2007

Bulli - 60 godina

02.12.2007

Londonska garaža

28.11.2007

Jeep Trek Cappadocia

09.11.2007

Trka do Dakara

31.10.2007

Nordschleife

23.10.2007

zvezdan
01.6.2016 06:18
6
2

Familijo Glavaski. Ulepsali ste mi jutro, Miljakovac pretvorili u Toskanu. Ma koliko umorni bili, pamticete ovo dugo i drzace vas ta energija. Hvala za jutarnje osmehe. Pozz

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: