Mini gama

Istorija je zabeležila da je suštinsko i masovno motorizovanje sveta započelo neposredno posle II svetskog rata. Svaka fabrika automobila, koje su se na prste mogle nabrojati, imala je po zadatku viših instanci, bar po jedan low budget model. Citroen 2CV – Spačeka, Renault – Dauphinu, Fait – Topolino, kasnije Fiat 500, tj. popularnog Fiću, VW –Bubu. Čak smo i mi desetak godina kasnije, dobili domaćeg Fiću „nacionale“. Tržište je bilo skromno po ponudi ali raznovrsno i, još važnije, prilagodljivo svim ekonomskim slojevima posleratnih godina. A onda, problemi. U drugoj polovini 50-tih godina, Suecka kriza naročito je potresla Veliku Britaniju, izazvavši nestašicu goriva. Kao i danas, tako je i onda to podstaklo proizvođače da budu kreativniji i okrenu se alternativnim rešenjima.

Mali korak – velika revolucija
British Motor Corporation upustila se u ozbiljan projekat stvaranja novog, karakternog automobila, maksimalno upotrebljivog uz minimalnu potrošnju. Zadatak je poveren ser Aleku Isigonisu (Sir Alek Issigonis) i razvoj je zvanično počeo 1957. godine.

Davnog 26. avgusta 1959. godine, Morris Mini Minor prikazan je javnosti. Dugačak 3,05 m, širok 1,41 m, visok 1,35 m. Motor od 850 ccm i 34 „konja“ imao je sjajne vozne karakteristike na automobilu teškom svega 600 kg! Ono što je bio adut više, jeste cena od svega 496 funti. Problem su bili loša finalna obrada i nedovoljno sigurnosnih elemenata. Pa ipak, ni česti kvarovi, ni „spartanski“ enterijer nisu uticali na fantastičnu brzinu rasta popularnosti. Za svega godinu dana, samo na Ostrvu, prodato je 116.000 Minija.

I Mr. Bean i...
Od 1961. godine počinje novo poglavlje, sa novim, usavršenim i luksuznijim verzijama. Od osnovnog prevoznog sredstva Mini prerasta u kult. Vozili su ga, Džon Lenon (John Lennon), Piter Selers (Peter Sellers), Stiv Mekvin (Steve McQueen), pa čak i Jordanski kralj Husein. Čuveni Enco Ferari (Enzo Ferrari) imao je 2 Coopera u svoj garaži, i veoma cenio njegova vozna svojstva. Neka njegova rešenja postala su „abeceda“ dizajna i konstrukcije malih automobila, a u margini se do danas ispisivala duga priča neprevaziđenog sociološkog i kulturološkog fenomena koji se stvara.

Danas, kao član BMW porodice, Mini odvažno koketira sa svim urbanim kategorijama. Od vozača početnika u, preporučenoj, Mini One verziji, preko porodica u Mini Countrymanu, putnika namernika u Mini Clubmanu, do egzibicionista u Mini Cupeu ili Mini Cabriu. Mini Cooper, još sa sufiksom „S“, je za ljubitelje prave, adrenalinske vožnje. Da se razumemo, Mini se sjajno vozi i razlika među modelima meri se u nijansama. Jednom mi je jedan prijatelj (priznati poznavalac automobila!) rekao da ma šta „ovi“, samodeklarisani šminkeri, takozvani „macho men“ dečaci govorili, Mini je odličan automobil, koji doživljava kao veliki karting. A, to znači da ga treba poznavati, razumeti i umeti sa njim! Ko to postigne, može se reći da je poklonik specifične životne filozofije. Ko ga vidi kao puki deo ponude B segmenta ili, još gore, kao statusni simbol (dodajem i jedne izgubljene, generacije opterećene banalizovanim vrednostima), sigurno ni ne zaslužuje da se nađe za njegovim upravljačem.

Za one ljubitelje u Srbiji, koji su se prebrojali na društvenim mrežama u broju od 38.000, Mini je više od automobila.

I ne samo to. Mini je način života!