Mercedes SLS AMG

Prvo beše 300 SL Gullwing... U jedanaest godina postojanja, između 1952. i 1963. godine, žario je i palio trkačkim stazama u verziji 300 SLR, koja zapravo i bila osnova za drumsku verziju. Svoje ime SL duguje Sport Leicht konstrukciji (sportski laganoj)... A Gullwing?! Pa, naravno, vratima koja se otvaraju ka gore i asociraju na galebova krila...

Gullwing je ušao u legende automobilizma po raznim osnovama, uključujući i mnoga revolucionarna rešenja. Njegov trolitarski agregat, od avionskih motora preuzeo je direktno ubrizgavanje goriva u komoru za sagorevanje, i po tome je bio prvi na svetu. Sa pravom je prozvan dumskim trkačem budući da je za svoje vreme bio i najbrži, sa 260 km/h, a lagana konstrukcija i odlična aerodinamika pokazivali su sve prednosti. Postao je automobil svetske elite i neizbežan asesoar letovanja u Monte Carlu i zimovanja u St. Moritzu. Gullwing živi i danas u srcima kolekcionara i dostiže astronomske cene, koje vrlo često mogu da pređu i cifru od milion evra.

Od SLR-a do SLS-a
Međutim, iako izuzetno uspešan, Gullwing je kad-tad morao u penziju. Ime SL ostaje da živi, ali ne i galebova krila, sve do 2003. godine, kada partnerstvo Mercedesa i F1 tima McLaren rađa SLR, supersportski automobil, koji donekle vraća neobičan način otvaranja vrata (nešto između "galebovih krila" i "makaza" koje koristi Lamborghini) i uvodi karbonske kompozite bezmalo u svaki segment konstrukcije. Jasno, SLR je duhovni naslednik SL Gullwinga, odnosno, njegove trkačke verzije 300 SLR. Za razliku od većine supersportista, veliki V8 motor smešten mu je iza prednje osovine radi boljeg balansa, a superdugi nos SLR-a postaje, takoreći, zaštitni znak. Iako kupcima nudi fantastične performanse, ima i onih koji ga osporavaju - od viška luksusuza u enterijeru, preko mase od 1800 kg pa do "običnog" automatskog menjača sa samo pet stepeni prenosa.

Kako bilo, sa planiranom produkcijom od svega 500 komada godišnje, koja se ispostavila većom od potražnje i cenom od 350.000 evra, postao je "trofej" bogataša. Službeno, njegova proizvodnja je obustavljena u decembru 2009. godine, zaključno sa Stirling Moss edicijom, posebnom, olakšanom, verzijom SLR-a u vidu roadstera, proizvodenom u svega 75 primeraka, čija je cena iznosila oko 900.000 evra. Međutim, najava prestanka proizvodnje McLaren SLR-a diskretno je najavila i sportski razlaz anglo-germanske kombinacije. Za to vreme, u Affalterbachu, AMG je avanzovao od tjunera do proizvođača, a već je uveliko bio u toku razvoj novog supersportiste, koji će za nijansu biti bliži Gullwing legendi.

Aluminijum umesto karbona
SLS AMG koncepcijski ostaje samo relativno blizu predhodniku – modelu SLR. Kao prvo, cenovno «gađa» nižu zonu, od oko 200.000 evra, što isključuje egzotične karbone i na scenu vraća aluminijum, koji čini više od 90% karoserije. Čvrsto, a lagano, može se postići kombinacijom šasije u formi prostornog rama i karoserije kao oplate. Ipak, ponešto je i zajedničko za SLS i SLR - V8 motor iza prednje osovine, upadljivo dug "nos" i vrata koja se otvaraju ka gore. I, tu bi bio kraj...

SLS stilom, ipak, poseže u pravcu "rimejka" nekadašnjeg Gullwinga, što je tradicionalno klizav teren. Dok jedni dizajn SLS-a osporavaju, drugi ga hvale. Oni koji su skloni retro stilu, lako nalaze reminescenciju legende, dok modernisti, isto tako lako, nalaze zamerke. Naš utisak, ipak, preteže ka tradicionalistima. SLS je impresivan, 4,6 metara dugi dvosed, visok samo 1,2 metra. Međuosovinski razmak iznosi 2,68 metara, a širina vozila sa retrovizorima, lako prebacuje dva metra. Čuvena vrata, osim što izgledaju fantastično, nisu previše funkcionalna. Treba čuvati glavu pri ulasku i izlasku, a pri zatvaranju, treba ih dobrano povući na dole. Kažu da bi dodavanje elektičnog zatvaranja donelo dodatnih 40 kilograma, a "višak kilograma" i sport ne idu zajedno. Kako bilo, atraktivnost "galebovih krila" baca u senku sve njihove nedostatke. U enterijeru ima mesta taman koliko treba, isto koliko i "šminke". Ono što deluje da je aluminijum i jeste aluminijum, ono što je koža i jeste koža, a ono što su prekidači i jesu, i to u funkciji. Ne preterano kitnjasto, ali ne i spartanski. Kao što rekosmo – taman!

Surovo snažan
Vozili smo SLS AMG, kratko, prekratko da bi «sa dve noge stajali» iza onoga što možemo reći, ali prvi utisci su obično kao i prva ljubav - iskreni, bez kalkulacije i previše razmišljanja. A zapravo, sa razmišljanjem, o bilo čemu drugom osim o vožnji, treba prestati onog trenutka kada se spuste „galebova krila“ i pred vozačem ostanu volan, instrumenti i ogroman poklopac motora.

Pritisak na dugme startera budi zvuk od koga se ježi koža. Ne previše glasno, nego, potmulo, negde između basa i baritona. Minijaturna ručica menjača, u stilu italijanskih "jurilica", SLS stavlja u funkciju vozila. Iako piše „D“ i funkcioniše kao automatik, menjač je dugo očekivani sedmostepeni DCT prenosnik, postavljen po transaxle rasporedu, uz zadnji diferencijal.

Pa dobro, položaj „D“ ne funkcioniše loše, ali čarobno rotaciono dugme nalazi se na grebenu između sedišta. C, S, S+, i M, režimi su rada menjača među kojima vozač treba da nađe sebe.

Jednostavnije rečeno - C za krstarenje, M za pravo uživanje. M (od manuelno) takođe znači i da je desna poluga na volanu za stepen prenosa više, leva za niže dok signalne lampice na instrument tabli pomažu pri njihovoj promeni. I... Šta sada?

Gas, doduše, prvo pažljivo, jer se na zadnjoj osovini nalazi ozbiljna „konjica“ od 571 KS. Vozač sam bira jedan od tri moda ESP-a. Ipak, da je potpuno ugasi, ne može. Bitan detalj je i mehanički zatvarač diferencijala, do kojeg snaga stiže preko kardanskog vratila od karbona. Kočnice su surovo snažne, a među opcijama uz doplatu jesu i karbon-keramički diskovi, kojima se sasvim lepo mogu pridružiti i "felne" od kovanog aluminijuma.

Hardcore hedonizam
Elektronika "konjicu" drži čvrsto zauzdanu. Ako se ne pokuša savladati fizika, SLS AMG neće nikuda, osim što munjevito sakuplja brzinu. Samo 3,7 sekundi dovoljno je do 100 km/h. To su tri malo duža treptaja oka! Upravljač? Nije to onaj Mercdes koji uživa da vozi vozača - SLS AMG vozi vozač!

Raspored mase vozila je 47:53 napred/pozadi, što mu kao generalnu, daje laganu karakteristiku preupravljanja. Ništa što se laganom "kontrom" ne da korigovati. Maksimalna brzina je 317 km/h, i to ograničena. Motor diše sopstvenim "plućima", bez pomoći kompresora, što ga čini raspoloženijim u niskim obrtajima i elastičnijim u srednjim. Između sedam stepeni prenosa, uvek se i lako nađe onaj pravi.

I, šta zapravo treba raditi sa SLS-om? Uživati, naravno! U strahovitom ubrzanju i istom takvom kočenju, u zvuku motora i onom diskretnom pucanju iz izduva pri "spuštanju" stepena prenosa, u reakcijama na samu pomisao, u snazi pri izlasku iz krivine... Ma, u svemu!

A, mane? Sve se zaboravlja, i preglednost kao iz oklopnog vozila i cena od oko 200.000 evra, ako se doda poneki detalj kao što je Bang & Olufsen audio sistem. Jedino ostaje pitanje čemu "muzika" uz ovakav zvuk motora?

Na kraju, vraćamo se do početka, ma kako to čudno zvučalo. Zapravo, postoji još jedan zanimljiv odgovor na pitanje da li SLS AMG menja McLaren SLR. Službeno ne, ali neslužbeno... Iako sa manje snage i mnogo nižom cenom, lakši i savremeniji, SLS bez kompleksa može da stane pored SLR-a i da se ne stidi svojih performansi. Namerno ili slučajno? Vreme će pokazati.