Mercedes-Benz 170 SCB

Tip 170 fabričke oznake W136 ili W19, bio je automobil kojim je Mercedes pokrenuo proizvodnju nakon drugog svetskog rata. Razlog da baš ovaj model nastavi predratnu tradiciju bio je jednostavno očigledan. Samo su njegove proizvodne linije oslate sačuvane nakon savezničkih bombardovanja.

U suštini, gotovo celokupna nemačka auto industrija je u posleratnim godinama nastavila, tačno tamo gde je stala 1. septembra 1939.. Sličan nastavak proizvodnje imao je Opel sa modelom Olympia OL 38, pa i Auto Union i BMW čiji su pogoni u Industrijskom Saksenringu, munjevito oživeli pod sovjetskom upravom. Doduše, iz fabrika koje su originalno proizvodile „Horhove“ i „BMW-vejce“ ubrzo, tj za oko deceniju i po su počeli da izlaze Trabanti i Wartburzi, ali to je druga priča.

U posleratnim godinama, tražio se model koji će omogućiti pouzdan i što jefiniji transport, pa je Mercedes reagovao uvođenjem štedljivog 1,7 litarskog dizel motora od svega 38 KS. U brojnim karoserijskim varijantama u proizvodnji se zadržao do 1955..

Primerak u vlasništvu gospodina Fišera je kabriolet model sa nešto snažnijim benzinskim motorom od 52 konjske snage. Juri i do 121 km na čas, ubrzava do stotke za „munjevite“ 32 sekunde.

Još kao student, početkom sedamdesetih, gospodin Fišer vozio je limuzinsku varijantu 170-ke, automobil koji jednom prilikom ugledao na benzinskoj pumpi i odmah kupio. U međuvremenu, njegov prijatelj je kupio u delovima ovaj kabriolet, koji je nakada pripadao bogatom hotelijeru u Švajcarskoj. Dvojica drugara zajedno su restaurirala svoje automоbile i razmenjivali delove. Na kraju, 1998. zamenili su i automobile. Tako je g. Fišer došao u posed ovog predivnog kabrioleta.

Teorijski, ovaj automobil, mogao bi da se koristi za svakodnevni prevoz. Ipak, dani za vožnju pažljivo se biraju uz konsultaciju izveštaja meteorologa.

Zanimalo nas je u kojoj meri je lakše posedovati Mercedesov oldtajmer u Nemačkoj nego na nekom drugom mestu na kugli zemaljskoj. Odgovor nas nije mnogo iznenadio. Naime, kompanija Mercedes, podržava restauratorske radove svojih fanova, pa ima popriličan lager originalnih delova. Popunjavanje ovog lagera je utoliko olakšano, jer su pojedini automobilski motori, nastavljali karijeru kao agregati, industrijske pumpe i slično, pa su se zadržali u proizvodnji decenijama nakon njihovog angažmana u putničkim automobilima. Tu su i brojni klubovi koji se specijalizuju za restauraciju isključivo Mercedesovih vozila. Njihova infrastruktura proverenih majstora i dobavljača delova dostupna je svakom ko je spreman da odreši kesu za neki deo ili specijalistički zahvat. „Moguće je nabaviti sve do poslednjeg originalog šrafa“, zaključuje gospodin Fišer.

Restaurirani Mercedesi ovog tipa danas u Nemačkoj dostižu sume i do 60.000 evra. Sa druge strane, ne valja baš ni ako se auto suviše čuva. Gospodin Fišer sa njim prelazi od 1000 do 2000 km godišnje. Veoma je tražen kao automobil za svadbe, mada ponekad zna da ugosti i pokojeg državnika. Tako je prilikom svečanog otvaranje jednog tunela, tadašnji bavarski premijer Ginter Bekštajn bio među putnicima u ovom automobilu.

Njegova supruga Marga, nije mogla a da ne primeti kako se u ovom starinskom Mercedesu vozi tiše i udobnije nego u dodeljenim im službenim vozilima!