Istorijat

McLaren F1

Legenda za sva vremena

Čekajući na let na aerodromu u Milanu 1988. godine, četiri glavne osobe McLarena su donele veliku odluku da se kompanija oproba i u proizvodnji uličnih automobila


Jednom prilikom, vlasnik tima Ron Dennis, izjavio je da takav proizvod ne samo što mora da bude najbolji sportski automobil do tada proizveden, već i najbolji sportski automobil koji će ikada biti proizveden. Kao rezultat je nastao McLaren F1, u svoje vreme najbolji superautomobil na svetu, koji i do današnjeg dana postavlja mnoge standarde u klasi.

Sve do kasnih 1980-ih godina, McLaren je bio firma poznata samo po takmičenju u automobilskom sportu. Osnivač tima, Bruce McLaren, je rođen 1937. godine na Novom Zelandu, a slavu je stekao početkom 1950-ih godina na lokalnim brdskim trkama. Usledio je poziv britanskog Cooper tima u Formula 1 šampionatu i mladi Bruce se uskoro našao na stazama sa najbržim svetskim vozačima. Sa pobedom Velike nagrade Sjedinjenih Američkih Država 1959. godine, on je postao najmlađi pobednik u istoriji ovog takmičenja (koji će kasnije da obori nekoliko vozača).

Bruce će ostati u Cooperu sedam godina, a najbolji plasman je zabeležio u sezoni 1962., kada je završio kao treći u generalnom plasmanu. On će kasnije da bude jedan od vozača koji je, sa legendarnim Fordom GT40, osvojio LeMans 1966. godine, a Bruce je takođe šokirao javnost kada je, 1963. godine, osnovao McLaren Motor Racing u vreme dok je još vozio za Cooper. McLaren je osvojio svoju prvu titulu 1974. godine sa vozačem Emersonom Fittipaldijem, a uspeh je ponovio i James Hunt dve godine kasnije. Međutim, najveću dominaciju tim je ostvario tokom 1980-ih godina, kada je osvojio čak sedam titula. Sve je započeto titulom Nikija Laude 1984. godine, a usledili su i Alain Prost (1985., 1986. i 1989.) i Ayrton Senna (1988., 1990., 1991.). Posebna dominacija je viđena u sezoni 1988. u kojoj je tim pobedio čak 15 od 16 voženih trka.

Ford Mustang McLaren M81
U vreme svoje najveće dominacije na stazama McLaren je počeo da razmišlja i o serijskim automobilima, ali ovo nije prvi put da je kompanija razmatrala tako nešto. Nedugo pre svoje smrti tokom sudara u Can Am seriji u sezoni 1970., Bruce je odlučio da se oproba i na LeMansu. Ova serija je zahtevala minimalno 50 primeraka radi homologacije, a Bruce je imao ideju da na bazi trkačkog automobila proizvede i serijski proizvod koji će da bude najbrži serijski automobil na svetu. Njegov plan je zahtevao serijsku proizvodnju od 250 primeraka na godišnjem nivou, a početkom 1970. godine su proizvedena prva dva prototipa. Međutim, Bruce je poginuo u junu 1970. godine, a samim tim je ova ideja ugašena.

Desetak godina kasnije, Ford je odlučio da se ponovo vrati u automobilski sport, po prvi put posle ranih 1970-ih godina, i kontaktirao je McLaren da sarađuje sa njegovim novim Special Vehicle Operations (SVO) timom. Kao rezultat, krajem 1980. godine je debitovao Ford Mustang McLaren M81. Iako je planirana proizvodnja od 250 primeraka, svetlost dana je ugledalo samo deset po visokoj početnoj ceni od 25.000 dolara. Kada se pritom zna da se ispod haube nalazio motor od četiri cilindra i da je uz to koštao dvostruko više nego V8 verzija, niko nije bio iznenađen što McLaren M81 nije uspeo da stekne popularnost među kupcima.

Ideja se rodila
Krajem 1980-ih godina ideja za serijskim automobilom se ponovo rodila, ali ovaj put McLaren je želeo da samostalno uradi ceo posao. Teško je pronaći samo jednu osobu koja je zaslužna za takav potez, ali ako bi morali da ga biramo, njegovo ime je svakako Gordon Murray.

Ovaj inženjer iz Južne Afrike je stigao u McLaren 1987. godine kao tehnički direktor nakon 17 godina rada u Brabhamu. Nakon velikih uspeha u Formula 1 šampionatu, Murray je u svoje slobodno vreme počeo sa radom na ideji uličnog trkača koji bi imao sve one karakteristike Formula 1 bolida. On je morao da ima visoku snagu i nisku težinu, a jedini način da se uradi tako nešto je da se koriste skupoceni materijali visoke tehnologije kao što su ugljenična vlakna, titanijum, magnezijum i kevlar. Tokom čekanja na aerodromu u Milanu, nakon Velike nagrade Italije 1988., Murray je napravio prve crteže budućeg automobila i pokazao ih svom šefu i vlasniku tima, Ronu Dennisu. Njemu se ideja jako dopala, ali je Dennis imao jednu veliku nedoumicu - koji motor da ubaci u takav automobil.

McLarenovi bolidi su koristili Hondine motore, ali je Dennis smatrao da Japanci nemaju iskustvo rada na većim i moćnim motorima. On je, ipak, želeo da nadmaši Ferrari, Lamborghini i Porsche, pa je prva pomisao bila da McLarenov novitet mora da pruža veliki V8 ili V12 motor. Međutim, Dennis je tada dobio pristup novom super-automobilu na kome je Honda radila, NSX-u, i našao se oduševljen. Iako je NSX posedovao „samo“ 3,0-litarski V6 motor, Dennisu se dopalo koliko je ovaj superautomobil stabilan i lagan za vožnju i uskoro počeo da nagovara Japance da razviju V10 ili V12 motor zapremine oko 4,5 litara sa oko 550 ks i težinom od samo 250 kg. Honda ipak nije htela da čuje za ovu opciju, verovatno iz straha da bi takav proizvod mogao da krade prodaju od NSX-a. McLaren se zatim obratio u pomoć Isuzuu, koji je planirao ulazak u Formula 1 šampionat, a ovaj japanski gigant je već imao novi 3,5-litarski V12 motor na bazi Lotusove šasije. Iako je Murray bio zainteresovan, Dennis je ipak želeo motor koji ima dugačku istoriju iza sebe.

BMW
Sledeća stepenica za Murraya i Dennisa je bio BMW i njegova M divizija. Ovaj slavni nemački proizvođač automobila je uskoro napravio prototip 6,1-litarskog V12 motora za testianje, sa 618 ks i težinom od samo 266 kg. Snaga je kasnije povećana na 627 ks uz maksimalni obrtni momenat od 651 Nm. Svi delovi motora su bili urađeni od laganih materijala, mada će BMW kasnije da prizna da je McLaren požurivao projekat i da kompanija nije imala vremena da detaljno testira i prouči svaki deo.

Međutim, početkom 1990-ih godina, to nije bilo bitno i čuveni BMW V12 LMR, koji će kasnije da dominira na LeMansu, je koristio identičan motor. Sledeća na redu je bila šasija, koja je urađena od ugljeničnih vlakana i aluminijuma i obezbeđivala je ovom automobilu težinu od samo 1.138 kg.

On je imao još jedan nečuven detalj za svoj period, a to je podatak da je imao vozačevo sedište u sredini uz još po jedno sedište sa svake strane pozicionirano pored vozača. Aerodinamičnost je bila još jedna bitna karakteristika ovog modela i njegov dc je oznosio 0,32. To je bilo bolje nego Bugatti Veyron (0,36) i SSC Ultimate Aero TT (0,35), koji će kasnije da obore McLarenov rekord po maksimalnoj brzini. Još jedan detalj koji je privukao veliku pažnju je da on nije imao velike spoilere, ali jeste imao nekoliko pomagala da pomažu stabilnosti pri većim brzinama. Za ogibljenje se pobrinuo Steve Randle, koji je želeo da se automobil odlično ponaša u krivinama, ali i da bude udoban i lagan za korišćenje tokom svakodnevne vožnje. Konačan proizvod je doneo kombinaciju obe karakteristike, sa Porscheom 928S i Hondom NSX kao inspiracijom, uz težinu od 42% na prednjim točkovima i 58% na zadnjim točkovima.

Ime?
Kada je serijski model već bio spreman, McLaren je shvatio da još uvek nema ime, a posle kraćeg izbora ono je palo na jednostavno F1 po Formula 1 šampionatu gde je tim imao mnogo uspeha. Zvanična prezentacija je usledila 28. maja 1992. godine na privatnoj zabavi u Monaku. U poređenju sa ranim prototipovima, serijski model se razlikovao po nekoliko detalja. Originalna ideja Murraya da koristi identične kočnice kao na Formula 1 bolidu nije urodila plodom, pa je tako F1 imao standardne disk kočnice od strane Bremba. Za razliku od većine superautomobila, koji su uglavnom dolazili bez mnogo opreme, F1 je bio veoma bogato opremljen. On je pružao standardnu klimu, audio sistem sa deset zvučnika, električne prozore i specijalne torbe urađene da mogu da stanu u gepek, ali i dalje bez nekih sigurnosnih detalja, kao što su vazdušni jastuci.

„Ludilo“ od performansi
Iako F1 nije privlačio posebnu pažnju svojim dizajnom, njegove performanse su bile više nego impresivne. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 3,2 sekunde, do 160 km/h 6,3 sekunde, do 240 km/h 12,8 sekundi, a do 320 km/h 28 sekundi. U navedenom periodu, najbrži automobil na svetu je bio Jaguar XJ220 sa maksimalnom brzinom od 342 km/h, ali je F1 nadmašio njegov rekord u velikoj meri. Čak i modeli sa limitiranom maksimalnom brzinom su mogli da dostignu 372 km/h, a bez limitera ona je skakala na 391 km/h. Tek 2005. godine Bugatti Veyron će uspeti da nadmaši navedenu brojku, kada je dostigao 408 km/h.

Serijska proizvodnja je zvanično startovala 1992. godine po početnoj ceni od 870.000 dolara, ali je većina kupaca morala da izdvoji i tri puta veću „cifru“ ako su želeli da postanu ponosni vlasnici F1. Rani modeli se nisu mogli homologovati u Severnoj Americi, pa su firme kao što je Ameritech modifikovali branike i vadili sedišta za putnike, a do današnjeg dana ova država je ključna za F1 i u njoj je završio 21 primerak.

Sport
Nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena pre nego što se F1 oprobao i u sportu. McLaren je spremio pet primeraka za LeMans 24 sata trku 1995. godine, a oni su zauzeli četiri od prvih pet pozicija, uključujući i pobedu sa vozačima Yannickom Dalmasom, Masanorijem Sekiyom i JJ Lehtom. U tu čast je proizvedeno i pet primeraka pod LM (LeMans) oznakom, a oni su bili za 75 kg lakši (ukupna težina je iznosila 1.062 kg) uz maksimalnu snagu od 680 ks. U čast Brucea McLarena, čiji su bolidi dolazili samo u narandžastoj boji, LM je pružao identičnu boju uz ubrzanje do 100 km/h za samo 2,9 sekundi. Pored LeMansa, McLaren je takođe proizveo i tri GTR verzije u periodu od 1995.-1997. godine, a ukupno je proizvedeno 19 primeraka za takmičenje u raznim serijama.

Nekoliko puta skuplji danas nego kada se proizvodio
F1 će opstati u serijskoj proizvodnji do 1999. godine, a u tom periodu će biti proizvedeno samo 106 primeraka. Od navedenog broja, 64 primerka su serijske verzije dok je ostatak posebni modeli urađeni za auto trke. McLaren će se vratiti proizvodnji serijskih vozila tek 2011. godine, a jedan od njih, P1, trenutno važi za ultimativni superautomobil na svetu zajedno sa glavnim rivalom LaFerrarijem. Iako je prošlo 25 godina od kada je debitovao, F1 je i dalje jedan od najbržih serijskih automobila u istoriji, a njegov rekord su oborili samo Koenigsegg CCR, SSC Ultimate Aero i Bugatti Veyron. Njihove cene su danas nekoliko puta veće u poređenju kada je bio novi, a rekord drži šesti proizvedeni F1 koji je prodat za cifru od 10,5 miliona dolara. Teško je očekivati da će svet ikada ponovo da vidi sličan automobil, ali nam se čini da je to i bila glavna ideja Ron Dennisa - proizvod koji će postavljati standarde čak i protiv moderne konkurencije.

Zoran Tomasović
6395
Postavljeno: 23.12.2015

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

karadjole
23.12.2015 11:59
12
0

Jednom recju Legenda !

Ivan
23.12.2015 23:55
4
3

Po ugledu na Hondu, motor BMW, trkacko iskustvo Mclarena i proizvod je vrhunski i za sva vremena kom je samo Ferrari u stanju da parira!

tito
24.12.2015 06:55
6
2

Sila....

Petar
27.12.2015 21:38
6
2

Slazem se sa Ivanom. Moglo je malo više o motoru. Glava motora je od 24-voro karatnog zlata,sa keramcikim klapnama. Taj motor se koristio u M3 E36 samo "prepolovljen". Sigurno ima jos detalja. Ispravite me ako grijesim ali McLaren F1 je i dalje najbrzi automobil na svijetu-sa atmosferskim motorom

Tulipan
28.12.2015 13:35
4
2

@ Petar

https://douging.smugmug.com/Cars/BMW/i-jbBRxRc/0/XL/bmw_ad_100bhp-liter%20copy-XL.jpg ;)

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: