Mazda 5 1.6 MZ-CD/115 KS

Kod Mazde caruje realizam i pragmatizam! Umesto da se posluži “kućnim” dizelom od 2,2 lit, ili eventualno bivšim 2.0 MZR-CD od 110 i 143 KS, jačim ali skupljim, odlučeno je da se u novu “peticu” ugrađuje 1.6 MZ-CD, poreklom iz grupacije PSA (ili Ford, ukoliko više volite). I to samo ovaj i tačka!? Dokaz da se odnosi između Francuske i Japana ne ograničavaju samo na turizam i gastronomiju. Renault je tako strateški partner Nissana, dok Mazda koristi ovaj toliko čuveni francuski dizel. Ruku na srce, japanska verzija voženog agregata proizvodi se u fabrici Forda u Velikoj Britaniji, i poseduje nekoliko tehničkih specifičnosti.

Iako ga Mazda koristi praktično od samog početka, tj od 2003. god, po prvi put ga pronalazimo u ovom monovolumenu. Tim bolje, jer sa do sada dostupnim benzinskim agregatima 1.8 i 2.0, nije imao ama baš nikave šanse na zahtevnom evropskom tržištu. Statistike govore same za sebe, u ovom segmentu, dizeli su zastupljeni sa 93 % ! A ukoliko se zna da agregati slične snage predstavljaju skoro 70 % prodaje, shvatljivo je zašto se odustalo od snažnijeg 2.2 MZR-CD/129 KS. Za neupućene, Mazda je najmanji japanski proizvođač, sa relativno skromnom produkcijom, i njegova ugradnja ne bi bila finansijski opravdana.

Uostalom, ni ambicije “petice” nisu megalomanske, odgovorni su verovatno svesni da su Evropljani na ovom polju bez premca. Ne slažete se sa konstatacijom? U tom slučaju, dovoljno je samo povući klizna vrata i uskočiti u unutrašnjost…

Dobar dan tugo
I dok se konkurenti busaju u grudi kako raspolažu vanovima “za življenje”, svetle i orginalne unutrašnjosti, Mazda 5 je u poređenju sa njima oličenje strogosti i konzervatizma. Ama baš ništa orginalno vam ne možemo navesti, ukoliko to nije arhitektura sedišta u drugom redu i sama klizna vrata. Manipulišu se lako, tako da i deca nižeg uzrasta, nemaju muke da ih otvore i zatvore, dok su uz najviši završni nivo sa električnom asistencijom. Što se tiče sedišta, kao i kod prethodne generacije, opet se srećemo sa egzotičnim sistemom “Karakuri” !? Molim, ne govorite japanski? OK, hajde da vam objasnimo.

Naime, dve koncepcije se mogu pronaći u svetu kompaktnih vanova, verzije sa samo 5, odnosno sa 5+2 sedišta. Mazda je izabrala treći put, pa bi se “petica” pre mogla predstaviti kao van sa 4+3 sedišta, igrajući tako na kartu “egzotike”. Postoji dakle “šamlica” u sredini drugog reda, širine jedva dvadesetak centimetara, čiji je sedalni deo sklopljen ispod levog susednog sedišta, te za nuždu može poslužiti kao mesto za dodatnog putnika. Problem je što je toliko neudobno, da će nesretnik kome je pripalo, odmah poželeti da ga zameni sa nekim drugim.

Po istom principu, samo sada ispod desnog sedišta, je deo sa držacima za limenke i neka vrsta mrežice za otpatke ili sitnice. Mehanizam je jednostavan, za bilo koju opciju jedva da treba par sekundi, dok oslobođeni prostor ispod levog i desnog sedišta, uvek može poslužiti kao skriveni boks za odlaganje stvari od vrednosti. Treba naglasiti da je prostor za kolena putnika izuzetno izdašan, pod uslovom da su maksimalno odgurnuta unazad (smeštena na klizačima).

Pozadi, tj u trećem redu, uvek postoje još dva, uredno sklopljena u dnu prtljažnika. Već kao po običaju, sposobna su da “ugoste” samo decu, eventualno sitnije osobe na kraće staze. Od prtljažnika u ovom slučaju ne ostaje skoro ništa, tek za jednu omanju torbu ili par kesa (112 lit). U konfiguraciji sa pet sedišta ima skromnih 430 lit, slično kao i kod bratskog Ford Grand C-Max, sa kojim deli zajedničku platformu (jedan Peugeot 508 i Citroen Grand Picasso imaju najmanje 680 lit). Sva sedišta se lako obaraju, kada se dobija potpuno ravna površina, od bezmalo 1,5 m3 zapremine.

A komandna tabla kažete? E tu se zaista možemo zapitati dali li su dizajneri Mazde imali prilike smestiti se u konkurentske vanove? Nakon serije testova o vozilima iz ovog segmenta (Megan Scenic, Citroen Picasso, Peugeot 5008, C-Max…), mirne savesti mogu zaključiti da su u poređenju sa Mazdom 5, svi nalik na američki svemirski brod, Space Shuttle! Potuno klasične koncepcije, i od tvrde bezlične plastike, lišena je svakog šarma. Srećom, ergonomija je veoma dobra, dok su instrumenti veliki i čitljivi. Zapravo, reklo bi se da im je za primer poslužio VW Touran, s tim da je kvalitet ovog za klasu iznad.

U svemu prosečna
Po ko zna koji put, ponovo sam imao prilike sresti se sa ovim agregatom, i svaki put stekao sam drugačiji utisak. U zavisnosti od modela, zna biti više ili manje diskretan, odnosno prijatan, a bogami i ekonomičan. Kod Mazde 5 nema mesta sumnji, odmah po pokretanju znamo da je reč o jednom dizelu. Doista modernom, koji od prošle godine razvija 270 Nm i 115 KS, za 3 KS više od onog kod PSA. I iako realno postoji sumnja da su nekadašnjih 16 ventila i “dupla” bregasta, zamenjeni pre svega radi uštede (sada ima samo jednu i 8 ventila), konstruktor tvrdi da je time smanjeno unutrašnje trenje, pa samim tim i nivo izduvnih gasova, kako bi prošao Euro 5 norme (138 grama CO2 po kilometru). Hajde da im poverujemo…

Bilo kako bilo, potpuno zadovoljava familijarnu upotrebu, jednim delom zbog obuzdane mase vozila (oko 1.400 kg, što je za dobrih stotinak kilograma manje od bivše 2.0 MZR-CD/110 KS), kao i zahvaljujući dobro odmerenim prenosnim odnosima. Nikada se nema utisak da snage nedostaje, iako treba bezmalo 14 sec da bi se iz mirovanja ubrzalo do 100 km/h.

Naprotiv, međubrzanja su veoma dobra, primera radi, sa samo 60-70 km/h, u petom prenosu, povlači bez imalo muke i negodovanja. Sposoban je da pogura do 180 km/h, no na auto putu dolaze do izražaja šumovi od vetra, posebno oko retrovizora i A stubova.

Po svemu ostalom, potpuno je na nivou konkurenata, gde pre svega mislimo na voznu dinamiku, kočnice, upravljanje i udobnost. Ogibljenje odlično upija oštečenja na asfaltu, bez da se to odražava na stabilnost vozila. Mazda bez sumnje zna da pravi sigurne i pouzdane automobile, ukoliko ne uvek i estetski neodoljive. E sad, ovo je već stvar ukusa, ali nakon mini ankete, sprovedene među kolegama sa posla, možemo zaključiti da se zadnjica nikome nije posebno dopala. Prednji deo je potpuno u aktuelnom duhu proizvođača (kao da je nasmejana), dok sam profil poseduje izvesnu eleganciju. Iz ovog ugla, vidljivi su originalni “talasi” na bočnim vratima.

Šta reći za kraj, osim da sam uvek na muci kada se sretnem sa realno dobrim vozilom, ali bez veće originalnosti i šarma! Nakon nedelju dana druženja, ipak sam zavoleo osećaj ove Mazde za praktičnost i ekonomičnost (zabeležena potrošnja iznosila je 7,6 lit), ali sam se do zla boga dosađivao za njenim upravljačem. Dobro, ne radi se o nekom posebnom automobilu za uživanje, važnije je što voženi Elegante (odgovara završnom nivou TE kod nas), poseduje svu više-manje neophodnu opremu. Navedimo samo automatski klima uređaj, senzore za vožnju unazad, samostalno uključivanje svetla i brisača, tempomat, ESP, aluminijumske naplatke od 16 cola… Za sofisticiraniju, u stilu GPS, integrisana kamera pozadi, pokretanje motora bez ključa, električna pomična vrata…, mora se ili doplatiti, ili posegnuti za najvišim završnim nivom.

Za definitivnu ocenu, nedostaje nam ipak cena, jer na zvaničnom sajtu Mazde za Srbiju stoji samo za slabiju benzinsku verziju 1.8 (od 18.890 do 20690 evra). Ne preterano logična ponuda, a još manje izbor. Jer 1.6 MZ-CD je bez sumnje najinteresantniji agregat, za koji, ukoliko je suditi po ceni u zemljama EU, trebati oko 2.000 evra više.