Mazda 6 2.2 MZR-CD/163 Combi GTA

Mazda 6 zaista nije imala nikave potrebe za liftingom, njene forme, istovremeno elegantne i dinamične, potpuno su u skladu sa vremenom i ukusom kupaca. Zato je i izazvala opšte iznenađenje, kada je na poslednjem salonu automobila u Ženevi, predstavila osveženu verziju, koja se, rekli bi smo srećom, distancira isključivo detaljima. Kojim, možda ćete zapitati, jer da bi se uočili, treba imati oko sokolovo, ili biti vlasnik jedne sada već «bivše»? Hajde da vam pomognemo, principijelne razlike odnose se na formu branika i prednje maske, zgusnute oko znaka proizvođača. Primetni su i modifikovani otvori za vazduh u nivou halogenih farova za maglu, kao i unutrašnjost zadnje svetlosne grupe.

Naime, procenjeno je da je previše u tuning stilu, koji baš i ne priliči jednoj familijarnoj limuzini. Zapravo u tome i jeste «caka», iako u top formi, šestica se pokazala pomalo neudobnom za ovakav vid upotrebe, te je većina modifikacija upravo u cilju podizanja opšteg komfora. Za početak, promenjeni su amortizeri i gume, dok je zadnji trap «umekšan», što se da osetiti već nakon par pređenih kilometara. Udobnost tako dobija prednost nad dinamičnošću, što se ogleda i u drugačije podešenom upravljanju (progresivnije) i boljoj zvučnoj izolaciji. Sve u svemu, u Mazdi se kunu da ima preko 400 modifikacija, koje se odnose i na agregate, manje na samu unutrašnjost.

Bez kiča
U unutrašnjosti, izmene su još diskretnije, na prvi pogled drugačiji je jedino upravljač. No detaljnijom analizom, možemo su uveriti da su materijali kvalitetniji, iako i dalje ima obilje tvrde plastike, neuobičajene u kategoriji. Ovo se odnosi i na sam dizajn armature, prilično u «fancy» stilu, što može biti kvalitet, ali i mana, za one koji traže «statusni» enterijer, tipa Citroen C5 ili VW Pasat. Zauzvrat, pozicija za upravljačem i ergonomija komandi je odlična, ova Mazda zaista pruža vozaču, a na kraju i putnicima, ono što je najbitnije - obilje prostora i kvalitetan proizvod.

Nažalost, nedostaju praktični i prostrani boksovi za odlaganje sitnica, posebno pozadi (postoji samo jedan džep na poleđini suvozačevog sedišta), na ovakve «detalje» se očigledno zaboravilo. U testiranoj verziji poželeo sam i jače profilisana sedišta, kao i «mesnatiji» upravaljač. Ali opet, šestica je pre svega familijarna limuzina, odnosno karavan, kao u našem slučaju, u koju lako staje pet odraslih osoba i mnoštvo prtljaga. Ukoliko vam je ovo drugo prioritet, nema potrebe posegnuti za «Fastwagon» (naziv za pojedina tržišta), jer je zapremina prtljažnika praktično identična kao kod hečbeka. U brojkama izraženo, odličnih 519 dm3 (hečbek 510 dm3), što se tumači smešno malom razlikom u spoljašnjim dimenzijama, od samo 3 cm (ukupno 4,78 m).

Čisti i ekonomični
Kao što se moglo očekivati, Japanci su poradili i na motorima, sada čistijim i snažnijim. Iz ponude je nestao dizel od dve litre, koga je zamenio 2.2 MZR-CD, razvijen u 129, 163 i 180 ks. Ovaj srednji nam se učino najinteresantnijim, iako je sigurno da i slabiji (340 Nm) u potpunosti zadovoljava. No veći obrtni moment u testiranom (360 Nm) i dopunskih «tri tuceta konja», svakako igraju važnu ulogu prilikom preticanja, posebno kada je vozilo maksimalno opterećeno. Novi turbo punjač omogućuje ujedno i veću elastičnost u nižim obrtajima, pa iako se i dalje mogu osetili lagane vibracije i «brundanje», ispod 1.500 o/min, bez problema prima gas iz najnižih obrtaja. U svakom slučaju, perfomanse su veoma dobre (212 km/h i 9 sec do 100 km/h), upravo kao i potrošnja (7,2 lit u proseku).

Istaknimo još par kvaliteta, kao što su kratka i precizna ručica menjača, dok su dinamički kvaliteti zanemarljivo lošiji nego li pre restilizacije. Naime, jedino pri izuzetno temperamentnoj vožnji, kakva uostalom ni ne priliči jednoj porodičnoj limuzini, sada se može osetiti lagano «pumpanje» ogibljenja. U zavojima, zadnji deo je donekle izgubio na agilnosti, a sve zbog spomenutih modifikacija na multilink ogibljenju. Neka se sportski nastrojene tate ne zabrinu previše zbog ovoga, Mazda 6 je i dalje veoma zabavna i sigurna za vožnju. Šta više, pri brzinama znatno iznad autorizovanih, ponaša se kao da je na šinama, uz diskretne šumove od vetra i gotovo beščujan motor.

Što se tiče cene, ostala je praktično neizmenjena, u prevodu na jezik brojki, za testirani karavan u Srbiji je neophodno nekih 26.600 evra (uračunato 2.200 evra aktuelnog popusta), što je za 900 evra više od hečbeka. Može i znatno jeftinije, osnovni dizel dostupan je za nepunih 21.000 evra, odnosno benzinski 1.8/120 za 18.690 evra (verzija sa četvoro i petoro vrata).

Podrazumeva se da uz navedene sume ide sva više manje neophodna oprema (detalje možete pronaći na sajtu uvoznika), recimo samo da je Mazda opet iskoristila priliku da obogati šesticu sa par ranije nedostupnih dispozitiva. Ovo se pre svega odnosi na pomoć pri kretanju na uzbrdici, sistem koji detektuje vozilo u mrtvom uglu (senzori smešteni u spoljašnjim retrovizorima), Hi-Fi sisem Bose, bi-xenon pomična svetla, signal za pomoć u nevolji…