Kia Rio 1.4 CRDi Sport

Lansiran krajem prošle godine u verziji sa petoro vrata, novi Rio ubrzo se pojavio i u trovolumenskoj karoseriji, da bi od nedavno poprimio obrise kupea, u izvedbi sa troje vrata. Sigurno najdinamičniji oblik ovog malog Korejanca, posebno ukoliko se radi o atraktivnom završnom nivou Sport (nedostupan u Srbiji), kao u našem slučaju. I ukoliko je prednji deo gotovo identičan kod sve tri verzije (postoje izvesne razlike u formi odbojnika i halogenim svetlima za maglu), to naravno nije slučaj sa zadnjim, iako se “kupe” ne distancira previše od hečbeka sa petoro vrata. Izmenjen je samo C stub, tako da deluje još kompaktnije, kako zbog visokih bokova, tako i zahvaljući sićušnim zadnjem staklu. Time je i onako skromna vidljivost unazad još više pogoršana, senzori za parkiranje i kamera, koju je posedovao voženi Rio, zaista nisu na odmet.

Sve u svemu moderan izgled, u duhu vremena, ovde pojačan lepim aluminijumskim naplacima od 17 cola i LED dnevnim svetlima. Tim bolje, posebno ukoliko se zna de je bivši, ali baš u svemu, bio udaljen više svetlosnih godina od najboljih predstavnika u B segmentu, tipa Polo, Clio, 208, Fiesta...

Izgledom svakako potseća na aktuelne dizajnerske tendencije proizvođača, ali sve je nekako lepo upakovano i skladno, baš po ukusu evropske klijantele. Posve normalno, jer ovakva vozila imaju izuzetno dobru prođu na Starom kontinentu, iz više razloga. Sa oko 4 metra dužine, dovoljno su kompaktna za gradsku upotrebu, a sa druge strane zadovoljavajuće perfomantna i prostrana za manje porodice.

Mali ambiciozni
Ola-la-la-la, iznenađeno uzvikniše moje francuske kolege, zapanjeni atraktivnom prezentacijom enterijera! Samo par minuta ranije, veličali su do neba svoje metalne ljubimce "Made in France", stavljajući u negativan kontekst koreanske modele. Tipična galska prepotencija, potpuno u neskladu sa progresom koji je Kia ostvarila u poslednjih 5-6 godina. Poput njih, malo ko je uzeo za ozbiljno ambicije grupacije Kia/Hyndai da postane četvrti svetski proizvođač, sto je ova i ostvarila prošle godine, sa 3,7 miliona prodatih vozila. Osim toga, imidž oba konstruktera doživeo je spektakularnu transformaciju, jedino totalno neupučeni u auto zbivanja, i dalje veruju da glavni adut korejskih automobila niska cena. Evidentno, završni nivo igra važnu ulogu, vrhunski opremljen Sport znatno više impresionira od bazičnog LX Cool.

Voženu verziju karakteriše elegantni dvobojni enterijer koža/platno i taktilni GPS (opcije), kao i putni računar u središtu brzinometra. Srdačan doček nastavlja se dobro organizovanim unutrašnjim prostorom, gde pronalazimo brojne praktične boksove i pregrade, velike zapremine (15 lit ispred suvozača). Dva priključka za 12 V, plus za USB ključ i iPhone, omogučila su nam da istovremeno priključimo sve elektronske “gadžete”. Često, ni u znatno superiornijem segmentu nismo imali bolji doček. Naglasimo i odličnu poziciju za upravljačem i tvrda, ali dobro profilisana sedišta. Za pohvalu je i plastični tržač koji omogučuje putnicima napred da lakše dohvate sigurnosni pojas, već kao po običaju smešten preterano unazad kod karoserije sa dvoje vrata. Upravljač se podešava i po visini i po dubini, iza koga su smešteni veoma pregledni instrumenti, klasične koncepcije. U našem slučaju, treba dati kontakt kako bi se osvetlili (black panel), kada se kazaljke "zakucaju" udesno. Sam dizajn je isto tako moderan, sa atraktivnim komandama za klima uređaj, pri dnu centralne konsole. Kvalitet upotrebljenih materijala i završna obrada, učilili su nam se na nivou evropskih predstavnika.

Pozadi, dve odrasle osobe imaju sasvim dovoljno prostora, čak i ukoliko je vozač viši od 1,8 m (međuosovinski razmak veći za 7 cm). Sedi se veoma nisko, a kako su su stakla minijaturna, deca kroz njih vide samo parče neba. Ukoliko ste klaustofob, obavezno se insistirajte napred. Za uzvrat, pristup je veoma jednostavan, posebno sa strane suvozača. Katapult sedište pomeri se lako ka napred, tako da odsustvo zadnjih vrata i nije veći hendikap. Ovo se odnosi i na prtljažnik, neizmenje zapremine od 288 lit. Modularnost je ograničena na obaranje zadnjih naslona, no zahvaljujući podesivoj polici (dva nivoa), dobijena površina od 923 dm3, potpuno je ravna.

Dobar, može i bolje
U startu, Rio poseduje dva benzinska agregata, 1.2 CVVT/85 ks i 1.4CVVT/109 KS, kao i dva dizela. Pored snažnijeg 1.4 CRDi/90 KS, postoji i trocilindarski 1.1 CRDi od 75 KS. Na probnu vožnju dobijen je prvi, koji obezbeđuje perfomanse vredne tog imena. Izuzetno diskretan, kako u radu na mestu, tako i u visokim obrtajima, razvija solidnih 220 Nm, dovoljno za ubedljiva međubrzanja. Uparen je sa veoma prijatnim šestostepenim menjačem, nažalost predugih prenosnih odnosa. Time je evidentno smanjena potrošnja i nivo decibela u kabini (samo 2.500 o/min pri brzini od 130 km/h), ali se mora češće posegnuti za ručicom.

Kia navodi da do 100 km/h treba dugih 14, 2 sec, što se pokazalo netačnim. Bez problema smo uspeli da siđemo na 12,5 sec, što je i dalje više nego li kod jednog Clia 1.5 dCi/90 (11 sec). Zapravo, iako je moderne koncepcije, ovaj blok nema talenat spomenutog 1.5 dCi ili 1.6 HDi, koga srećemo kod grupacij PSA/Ford. Najviše nam je smetao slab odziv na gas u nižim obrtajima, ispod 2.000 o/min, pod stopalom je velika "rupa".

Naprotiv, potrošnja je primerno niska, ukoliko se pridržava ograničenja od 130 km/h, ne prelazi 5,8 lit. Kome je baš do štednje, izvući će se i sa 4 litre, ali ne i u gradskoj vožnji, gde smo izmerili dobrih 8 lit. Možda i zato što uz njega nije predviđen Start&Stop sistem (samo uz 1.1 CRDi), no na kraju testa prosek se stabilisao na skromnih 6,2 lit.

Za pohvalu je i odnos vozna dinamika udobnost, bez obzira što je naš Rio bio obuven u niskoprofilne pneumatike 205/45 R17. Ne računajte međutim na sportsku vožnju, koja se nekako podrazumeva uz ovakav "look", iako poseduje silna elektronsa pomagala. ESP, VSM (vehicle stability management) i TCS (sistem za kontrolu proklizavanja pogonskih točkova), ne uspevaju da prikriju činjenicu da je mekano trimovan. U prilog udobnosti ide i snažna električna asitencija i generalno uzevši mekoća svih komandi. Idealno u vožnji po gradu, kada bi karoserija bila bolje zaštičena. Rio nema ni jednu zaštitnu lajsnu, kako na odbojnicima, tako ni na bokovima. Već nakon par dana zaradili smo par "ožiljaka" na parkingu.

No u vreme pisanja, odvijao se Evropski šampionat u fudbalu, te je akciska cena za Rio bila niža za 2.350 evra. Ovaj završni nivo odgovara voženom, jer poseduje gotovo identičnu opremu, kao što je: automatski klima uređaj, aluminijumske papučice, parking senzori, LED dneva svetla, spoljašnji retrovizori sa integrisanim pokazivačima pravca, tempomat, električni grejači sedišta, aluminijumski naplaci od 17 cola, praktični sistem za pokretanje motora i ulazak u vozilo bez bez ključa (Smart Key&Button Start)…. Bez sumnje bogato, doplatiti se može jedino za spomenuti integrisani GPS sa kamerom i metaliziranu boju, odnosno još 600 evra za karoseriju sa petoro vrata.

Zaključak
Osim imena, novi Rio nema mnogo zajedničkih tačaka sa predhodnim. Reklo bi se da je Kia odjednom preskočila dve generacije, koliko je današnji superiorniji. Tim bolje, jer se sada jedino kvalitetom i talentom može nadmetati sa nadarenim evropskim “klincima”. A da ga ima, to nije sporno, osim stila, nisu zaboravljene ni vozne karakteristike, još manje aktivna i pasivna sigurnost. Rio je lako osvojio maksimalnih pet zvezdica u kraš testovima Euro NCAP.

U sprezi sa voženim 1.4 CRDi, pretvara se u kompaktnu berlinu sposobnu da se otisne na bilo koji auto put, uz maksimalu brigu za očuvanje životne sredine (109 gr/CO2 po kilometru) i budžet vlasnika. Ukratko, Rio nas je, kao i ostali modeli kuće, prijatno iznenadio, dokazavši još jednom da ostvareni uspeh nije nimalo slučajan. Industriska revolucija, započeta 2006 godine otvaranjem prve fabrike na evropskom tlu (Slovačka) i lansiranjem modela C’eed, očigledno se nastavlja.