Istorijat

Jensen Interceptor FF

Prvi sportski kupe sa 4x4 pogonom

Ako ste mislili da je Audi Quattro iz 1980. bio prvi sportski kupe sa pogonom na sva četiri točka, grdno se varate


Oko 15 godina pre legendarnog „Nemca“, mali britanski proizvođač vozila Jensen je predstavio moćni Gran Turismo automobil sa istom tehnologijom kao i anti-lock kočnicama. Upoznajte Jensen Interceptor i njegovu verziju sa pogonom na sva četiri točka FF.

Broj auto kompanija u Engleskoj tokom 1920-ih i 1930-ih godina je eksplodirao, ali nisu svi proizvodili kompletne automobile. Neki od njih su ih modifikovali, drugi proizvodili školjke na već postojećim šasijama, a dok su treći napredovali do dovoljne mere da mogu da proizvode kompletne automobila, većina je opet kupovala motore od velikih firmi kao što su Austin i Standard.

Među njima su bili braća Alan i Richard Jensen, koji su rođeni u Birminghamu početkom 1900-ih godina. Kao većina budućih auto inženjera i dizajnera, njihova ljubav prema automobilima se rodila dok su još bili deca. Alanov specijalitet je bio vođenje knjiga i traženje investitora dok je Richard bio spretan inženjer. Tokom 1928. godine, braća su napravili svoj prvi automobil na bazi Austin Sevena iz 1923. i nazvali ga Jensen Special Number One.

Tri godine kasnije, braća postaju glavni menadžeri u W.J. Smith kompaniji za izradu školjki za automobile, a kada je William Smith preminuo 1936. godine, oni postaju većinski vlasnici i menjaju ime u Jensen Motors. Da bi preživeo, Jensen Motors je u početku proizvodio uglavnom komercijalna i vojna vozila da bi kasnije prešao i na sportska i luksuzna vozila za kupce sa dubokim džepom. Neki od njih su bili veoma uspešni, kao što je "White Lady" urađen na Fordovoj šasiji sa Flathead V8 motorom za filmsku zvezdu Clarka Gablea, ali Jensen nikada nije imao sredstva da razvije sopstvene motore. Iako su rani Jenseni uglavnom koristili Fordove motore, do sredine 1930-ih godina kompanija je stekla veliko partnerstvo sa Austinom i do kasnih 1950-ih godina većinu modela kompanije je pokretao 4.0-litarski redni šestocilindarski motor. A onda su braća odlučila da ponovo oprobaju sreću preko Atlantika ...

V8 na nišanu
Još od Oldsmobilea i Cadillaca, koji su predstavili prvi moderni V8 motor 1949. godine, američki proizvođači su nastavili sa tradicijom po kojoj su danas najpoznatiji.

Za razliku od evropskih performantnih motora, većina američkih V8 agregata su imali nisku kompresiju i razvijali su snagu na nižim obrtajima, što ih je činilo veoma kvalitetnim i lakim za modifikovanja. Međutim, za razliku od Amerike, gde su gorivo i godišnja registracija bili veoma jeftini, takvi motori nisu bili idealni i za Evropu, posebno za britansko tržište gde su njihovi vlasnici morali da plate ogroman godišnji porez zbog velikih dimenzija motora. Ali i pored toga, Jensena je oduševio američki V8, posebno njihove niske cene cene, a kako su Jenseni već bili skupoceni automobili, braća su zaključila da ako njihovi vlasnici imaju dubok džep za kupovinu takvog automobila, onda svakako imaju i za porez i gorivo.

Jensen je originalno planirao da koristi Chryslerov moćni Hemi V8 motor za svoj model 541S, ali kako je američki proizvođač vozila planirao uskoro da ga ugasi, 541S iz 1961. je ponovo posedovao Austinov zastareli redni šestocilindarski motor. Braća se nisu predavala i već sledeće godine sklapaju ugovor sa Chryslerom za kupovinu novog RB motora za 1962 C-V8. Rani modeli su imali motor od 361 kubnog inča (5,9 l) sa 315 ks, ali počev od 1963. godine su prešli na veći motor od 383 kubna inča (6,3 l) i 330 ks.

Ferguson
Do kasnih 1950-ih godina, braća su počela da imaju i zdrastvene probleme i 1959. godine Alan potpisuje ugovor sa Norcros Group i prodaje deo kompanije. On je takođe potpisao ugovor sa Volvoom oko proizvodnje novog P1800 modela, čime je kompanija dobila potrebne finansije. Međutim, P1800 proizveden u Jensenovoj fabrici se pokazao izuzetno nekvalitetnim i saradnja je zaustavljena u rekordnom roku. I pored finansijskih problema, Jensen je naporno radio na nasledniku za C-V8. Braća su planirala da koriste "domaći" dizajn, koji je dizajnirao Eric Neale, ali su investitori zahtevali da se obrate u pomoć ekspertima. Posle duže rasprave, ugovor je bila Carrozzeria Touring dizajnerska kuća iz Italije. Već tada je uticaj braće počeo jako da slabi. Alan se povukao iz svakodnevnog posla 1963. godine dok je Richard odlučio da ostane u kompaniji da vidi svoje poslednje delo, Jensen FF.

Irski biznismen Harry Ferguson je napravio impresiju sa traktorima, ali slično kao i Jensen braća, njegova prva ljubav su bili automobili i trkanje. Tokom 1950. godine, on se udružio sa dva profesionalna vozača Freddiejem Fixonom i Tonyjem Roltom, i osnovao Harry Ferguson Research, a tim je predvodio bivši Aston Martinov inženjer Claude Hill. Tri godine kasnije, Ferguson je prodao svoju kompaniju traktora da bi se u potpunosti mogao posvetiti novoj kompaniji. Specijalitet Harry Ferguson Research je bio pogon na sva četiri točka, a Fixon i Rolt su radili na sličnoj ideji još od 1939 godine. Takav pogon nije bio strani i koristio se na mnogim terenskim vozilima, ali su Ferguson, Fixon, Rolt i Hill verovali da se on može koristiti i u serijskim automobilima. Da bi dokazali svoju teoriju, tim je razvio Project 99 - Formula 1 automobil sa pogonom na sva četiri točka. Ferguson je preminuo u novembru 1960. godine, ali se P99 uskoro pojavio na stazama i debitovao u Formula 1 šampionatu. Iako je Stirling Moss koristio jedan takav bolid i pobedio, Formula 1 je uskoro zabranila P99, ali je pažnja bila dovoljno velika da se uskoro javi veliki broj zainteresovanih kupaca.

Formula Ferguson (FF)
Ovaj sistem je bio poznat kao Formula Ferguson (FF), a on je bio u stanju da prenosi do 37% obrtnog momenta na prednje točkove. Za razliku od 4x4 sistema u komercijalnim vozilima, on se nije mogao isključiti i bio je idealan samo za asfalt. Još jedna prednost FF sistema su bile anti-lock kočnice, koji su originalno predstavljene da zaustave velike i teške avione, a ova dva sistema su donele velike prednosti po pitanju performansi i sigurnosti - baš kao što se Harry Ferguson nadao.

Jensen je bio jedna od prvih kompanija koja je pokazala interesovanje za FF. Alan se u početku protivio i bojao se da će nedokazana tehnologija povećati troškove i mehaničke kvarove, ali kako je kompanija bila u vlasništvu investitora, 1964. godine Jensen potpisuje ugovor sa Harry Ferguson Research da ponudi FF na svim svojim vozilima sa veličinom motora većim od preko 3,5 l. Prvi prototip je bio gotov do 1965. godine i privukao je veliku pažnju. Kompanija se uskoro nije mogla braniti od narudžbi pa je Jensen požurio sa razvojom zamene za C-V8, za koju je odlučeno da će se zvati Interceptor. On je debitovao u oktobru 1966. godine na istoj šasiji i sa istim motorom kao i model koji je zamenio, ali sa značajno privlačnijim dizajnom. Ispod haube se ponovo našao Chryslerov V8 motor zapremine 383 kubna inča (6,3 l) i 325 ks, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko takođe američkog automatskog menjača. Sa težinom od 1.678 kg, Interceptor je imao solidne performanse, sa ubrzanjem do 100 km/h za sedam sekundi i maksimalnom brzinom od 210 km/h.

Visoka cena kao problem
Međutim, kako se kompanija odlučila da požuri proizvodnju, završna izrada nije bila najbolja, a automobil je imao i mehaničkih problema koji će ga pratiti do kraja karijere. To možda i nebi bio problem da je Interceptor bio jeftiniji, ali sa početnom cenom od 3.743 funti (oko 10.500 dolara), on je koštao duplo više nego Jaguar E-Type i jednako kao i cena kuće u većini Engleske.

Pogon na sva četiri točka je debitovao nešto kasnije sa prostim i jednostavnim imenom - FF. Međutim, bez obzira koliko su dva automobila ličila, FF je bio nešto duži, a samim tim i teži. Iako je delio identičan V8 motor, FF je ubrzavao do 100 km/h za osam sekundi, ali je svoju prednost pokazao tokom vožnje na stazi, posebno po mokrim terenima. Rani modeli su takođe imali identične mehaničke probleme kao i Interceptor, a pogon na sva četiri točka je zadavao dodatne probleme.

FF je koštao preko 6.000 funti (oko 15.000 dolara), što je bilo 30% više nego Interceptor, pa je prodaja u samom početku bila više nego razočaravajuća. Braća zvanično napuštaju kompaniju 1967. godine, a na njihovo mesto stiže američki inženjer Carl Duerr. On je uspeo da popravi određene probleme i da prodao deo kompanije pre nego što je iznenada dobio otkaz tri godine kasnije. Pre nego što je napustio kompaniju, Duerr je komandovao predstavljanjem Interceptora II 1969. godine, koji je u velikoj meri bio identičan osim nekoliko sigurnosnih mera. Za 1971. godinu Interceptor II debituje i pruža novi motor od 440 kubnih inča (7,2 l), koji je u početku razvijao 385 ks, ali zbog novih standarda o izduvnim gasovima (zbog kojih je Chrysler morao da smanji kompresiju motora), snaga je narednih godina pala na samo 220 ks.

Sa težinom od 1.824 kg, Interceptor III je mogao da ubrza do 100 km/h za deset sekundi i prodavao se značajno bolje u poređenju sa prethodnicima. Do tada, FF je uspeo da popravi sve mane, ali publika više nije bila zainteresovana. Slaba prodaja je naterala kompaniju da stopira proizvodnju. U periodu od 1967. do 1971. godine je proizvedeno samo 320 primeraka, od čega su najređi modeli iz poslednje godine kada je prodato samo 15 vozila.

Odlazak Jensena FF, dolazak Audi Quattra
Novi vlasnik kompanije Kjell Qvale je uspeo da nakratko popravi situaciju, ali do 1974. godine Jensen je opet bio u problemima. Novi Jensen-Healey roudster se pokazao kao promašaj, a OPEC embargo iz 1973. godine je dodatno zakomplikovao situaciju. Jensen je pokušao da privuče kupce predstavljanjem Interceptora Series 4, kao i kabrioleta, u martu 1974. godine, ali već sledeće godine Qvale je tražio novog kupca. Serijska proizvodnja je zaustavljena u maju 1976. godine posle 6.407 proizvedenih primeraka. Od tada je postojalo nekoliko pokušaja da se ovo legendarno ime oživi, a tokom kratkog perioda 1980-ih godina je proizveden i mali broj serijskih modela.

Jensen i Ferguson su bili tu pre Audi Quattra Twituj ovo!

Tokom većine 1970-ih godina pogon na sva četiri točka je ignorisan, sve dok Subaru nije ponudio 4x4 u kompaktu Leone. Usledio je AMC sa modelom Eagle 1979. godine, ali nijedan od ova dva modela nije bio sportski. A onda, na salonu automobila u Ženevi u martu 1980. godine, Audi je predstavio Quattro kao sportsku verziju modela 80 Coupe, sa turbo motorom i pogonom na sva četiri točka. Quattro će da zabeleži mnogo uspeha u reli šampionatu, ali serijski model nikad neće imati jednak uspeh na ulicama. Od tada će početi invazija takvih automobila, a danas većina kompanija se može pohvaliti sličnom tehnologijom. Oni su možda brži i kvalitetniji nego FF, ali ipak treba ostati zapisano u istoriji da su Jensen i Ferguson bili prvi.

Zoran Tomasović
2276
Postavljeno: 07.09.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Goran_Goran
07.9.2016 07:29
10
1

Vaaaauuu kakva mašina. Nema toga više

Milan J.
07.9.2016 09:43
10
1

Ko dugo pamti kao ja, a čitao je Auto magazin (čuvam sve brojeve, od aprila 1968. do oktobra 1991.) setiće se predstavljanja ovog automovila decembra 1970. godine.
Pre ere elektronike imao je sve, ili gotovo sve, što imaju sadašnji automobili i to mehanički. Do savršenstva. Elegantan sportski auto za odabrane.
Nakon ovog modela pojavio se i kabriolet Džensen hili daleko niže klase i, posle toga za fabriku se više nije čulo.

BB
07.9.2016 14:35
6
1

Lijep auto sa dozom ekstravagancije,
Sportski, a upotrebljiv

šteta što nije uspio naći svoje mjesto pod suncem

eke
08.9.2016 08:39
7
1

Izuzetan tekst.Bravo za autora.

Bezimeni
09.9.2016 09:44
3
1

Vidim da svi komentari imaju po jednu negativnu ocenu pa me interesuje koji je to nihilista kome se ništa ne valja.
U poverenju, nezdravo je to. Leči se na vreme, čoveče, biće posle kasno.

ALFISTA
09.9.2016 18:39
4
2

@Goran_Goran Ima, zove se Ferrari GTC4LUSSO.

Ivan
10.9.2016 08:30
3
1

Auto je bio i "zvezda" u jednom od delova franšize Fast & furious, pa se tada šira javnost podsetila britanskog muscle car-a

Synyster
10.9.2016 16:17
3
1

@Ivan,
U Fast & Furious nije bio pravi Jensen (kao ni onaj Mustang, Daytona, etc.) vec obicne replike, kit cars.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: