Jeep Cherokee

Voziti terenac, bar kod nas, stvar je imidža, a ne prave potrebe. Takvo mišljenje je odomaćeno, mada evidentno postoje ljubitelji vožnje van asfalta, koji odlazak u avanturu vode kao svoj hobi. I, onako potpuno iskreno, sasvim razumem takav i stil života, i relaksacije. Realno, još uvek smo "svetlosnu godinu" daleko od nekih lepih navika omraženog nam Zapada, da svaki, iole slobodan trenutak, poklone sebi, porodici i prirodi. Ruku na srce, opkoljeni smo okruženjem koje ostavlja malo prostora za kvaliteteno trošenje slobodnog vremena, ali hajde da se pravimo k'o da nam nije ništa, pa da vidimo šta Jeep poručuje na ovu temu.

Tamo, negde, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Jeep je, zapravo, postavio koncept još uvek aktuelnog SUV-a. Odbacio je šasiju, stvorio dovoljno čvrst monokok, pod njega podvukao tradicionalno robustan (a bogme i ozbiljan) 4x4 pogon i rodilo se svetsko čudo koje još uvek traje, a kupci postaše i oni koji ni ozbiljnu prašinu nikada ne videše. Jedina šteta u celoj ovoj priči je što je čak i legendarni Jeep morao da prođe kroz transformacije (i malverzacije). Tu negde, zalutao je i stilom, i imidžom, koji je dokazao da pravi Jeep može da bude jedino četvrtast. Oni koji ga ne vole zbog forme, neće ga ni zavoleti, a oni koji ga vole, vole ga baš zbog toga.

Kako bilo, aktuelni Cherokee na scenu je vratio Jeep i sebi prave kupce. U Cherokee treba sesti bez predrasuda, ali sa jednom zdravom perspektivom - nikada nije bio "kremaški terenac" za prašinu, nego „makina“ koja ume da „potegne“. U praksi, to podrazumeva da se od njega ne očekuje "trkalica" na asfaltu, ali da se sa punim pravom očekuje mašina koja ne ostavlja na cedilu. Zapravo, Cherokee očekuje politiku blagog praštanja. Zato što je kockast, nije pomodan, ali se unutra razmeće prostorom.

Na prvi ulazak u njega, možda i padne poneko pitanje: „šta je ovo, šta je ono“, ali posle vožnje, nikome pitanja više ne padaju na pamet. Brzo se shvati da je sve na svom mestu i da je prevod reči "šminka", zapravo funkcionalnost. "Šminka" bi mogao biti ogromni, opcioni, platneni elektropomični krov, koji je sjajan kada se isključi klima-uređaj i uživa u laganoj vožnji, nekim brdskim putem...

Zapravo, iznenađujem sam sebe koliko brzo menjam mišljenje od Cherokeeu. Od potpune indignacije do oduševljenja. Dobro, nema vrhunsku voznu dinamiku na asfaltu, ali se na našim rupama snalazi "kao riba u vodi". U krivini će malo da se nagne, ali točkovi će tamo gde sam naumio, snage uz petostepeni automatik ima koliko je potrebno, pa ima čak i rezerve, a kada se siđe sa asfalta... E, pa tu je Cherokee na svom terenu. Krut, jak, sa odličnim prenosom snage na podlogu, koji ni potpunog off-road početnika neće ostaviti bez dostojanstva i jedne cipele zglavljene u blato. Onaj, malo posredni volan sa asfalta, udoban je „korman“ na makadamu, ono lagano ljuljuškanje u krivini prija kičmi na neravninama, a kada se „očepi po gasu“, ume Jeep i da se razgoropadi.

Detalji, kao što je odlična preglednost, solidna zvučna izolacija i udobnost na putu, mogu da spakujem u jedan zajednički plus. Iako „Amer“, ni potrošnja "ne ledi krv u žilama" i ostaje na nivou 8-9 litara dizela.

A na kraju dana, zapravo testa, shvatam da mi se „Amer“ zavukao pod kožu, iako sam na sve načine pokušao da ga eskiviram i prepustim mlađim kolegama iz redakcije. Nije "kremaš", nije "šminker", nego je "mišićavko" koji, kada se opere blato sa hroma, slobodno može pred teatar jer vas uopšte neće osramotiti.