Aktuelno

J.D. Power

„Svemoćni“ J.D. Power

Zahvaljujući J.D. Power istraživanjima, proizvođači automobila se trude da ostvare što bolje rezultate, dobiju „legitimno“ pravo da hvale svoje modele, i na kraju krajeva, sve u cilju što bolje prodaje.


James David Power

Džejms Dejvid Pauer III (James David Power III) je svojevremeno izjavio: „Najbolja stvar koju sam ikada uradio je osnivanje J.D. Power Awardsa. To je poput Oskara. Kompanije su poznatije po osvojenim trofejima nego ja.“ Dodela J.D. Power nagrada možda nije najbolja paralela sa Oskarom, ali treba spomenuti da je Academy of Motion Picture Arts & Science pomogla Paueru da dizajnira svoje trofeje.

Džejms Dejvid Pauer
Naziv „J.D. Power“ je postao sinonim za ocenjivanje pouzdanosti automobila na koje se oslanjaju milioni kupaca. Unutar automobilske industrije, proizvođači se konstantno bore da nadmaše jedni druge, da osvoje razno-razne nagrade, a ta konkurentnost pomaže podizanju kvaliteta. Udeo J.D. Powera je u tom domenu od izuzetnog značaja. A ko zapravo stoji iza tog imena?

Džejms Dejvid Pauer III (James David Power III) je dao licencu proizvođačima da koriste njegovo priznanje u reklamne svrhe 1986. godine, dve godine nakon što je Subaru spomenuo J.D. Power u „Super Bowl“ reklami. U 2005., Pauer je prodao J.D. Power and Associates izdavačkom gigantu, McGraw-Hillu, ali je ostao u kompaniji do 2009. Čak i nakon odlaska, Pauer je ponosan na imperiju kojoj je pomogao da se izgradi. Mada su izdanja poput Consumer Reportsa usledila, ona koriste samo ocene svojih pretplatnika, dok J.D. Power prikuplja podatke od mnogo veće ciljne grupe.

Koristeći odvojene operacije da bi držale sukob interesa pod kontrolom, kompanije moraju da vrše uplatu da bi mogle da koriste J.D. Power ime u svojim reklamama. Ipak, to ga nije sačuvalo od kontroverzi. Naime, automobilske kompanije plaćaju izvesne sume da bi pristupile različitim merenjima kvaliteta, kao i savetima, što je dovelo do kritika koje sugerišu postojanje sukoba interesa zbog toga što je kreator statistike plaćen od strane onih koje analizira.

Dodatno, kritičari ističu da inicijalna, preterano izreklamirana studija o kvalitetu zapravo nije istraživanje proizvodnih grešaka, već „tajanstvena“ formula koja u sebi sadrži tekuće probleme vlasnika sa „greškama“ na automobilu koje su često trivijalne, poput žalbi da odeljak za čaše ne može da drži frape iz određene radnje i sl... S obzirom da mnogi konzumenti ideju o kvalitetu poistovećuju sa proizvodom koji ne donosi probleme, posebno u SAD, očigledno je da ova metodologija vodi u stranputicu.

Ipak, činjenica je da je uticaj J.D. Powera na automobilski biznis značajan, kako kompanije, tako i čoveka koji se tako zove.

Merenje kvaliteta koje to nije
Bez obzira da li ste tvrdokorni entuzijasta ili vozač tipa „od tačke A do tačke B“, ne želite da imate probleme koji će vas voditi u servis. Tu J.D. Power and Associates stupa na scenu sa svojom „Inicijalnom studijom kvaliteta“ (IQS), koja funkcioniše još od 1987. Međutim, kako se zaista meri kvalitet?

Ovo pitanje se postavlja samo po sebi, kada se uporedi IQS iz 2011. sa rezultatima iz 2010. Primera radi, GMC, Mazda i Toyota su se pomerili 14-15 pozicija na listi prema gore, dok je Ford potonuo za 18 mesta, sa petog na dvadesettreće. Međutim, u praksi nije došlo do takve degradacije kvaliteta Fordovih automobila u toku godinu dana. Realno pitanje je – šta se tu dešava?

Deo „neslaganja“ proističe zbog subjektivnosti ljudi, odnosno njihovoj tendenciji da se pojam o kvalitetu izjednači sa nedostatkom grešaka. U osamdesetim godinama, kada su japanski proizvođači preotimali deo tržišnog kolača domaćim kompanijama, uglavnom je to bilo bazirano na superiornosti što se tiče kvaliteta izrade, tako da je taj parametar u velikoj meri i dan danas primaran kada se govori o „kvalitetu“. Ipak, definicija kvaliteta kaže da se taj termin odnosi na stepen odličnosti koju predmet poseduje, a J.D. Power IQS je uvek primenjivao taj širi pogled na problematiku.

Rafi Festekjian, direktor sektora za istraživanje automobilskih proizvoda J.D. Powera, objašnjava da je IQS dizajniran da registruje neispravnosti na vozilu. Zajednički termin za stvari koje nisu u redu je „problem“, a on može biti vezan kako za mehaniku, tako i za dizajn. Greška može predstavljati loše ugrađen panel vrata ili neku žicu koja visi, dok je problem sa dizajnom nešto što kupci ne vole, a to može biti vezano za recimo lokaciju ručice za multifunkcionalni tempomat, bez obzira što sistem perfektno funkcioniše.

Da bi identifikovao oba tipa problema, J.D. Power vodi temeljnu analizu sa listom od 228 pitanja podeljenih u 8 kategorija: spoljašnjost; enterijer; intrumentacija i displeji; audio uređaj, navigacija; sedišta; klima uređaj; pogon i iskustvo u vožnji.

„U našem IQS-u 2011., sproveli smo nasumično istraživanje, geografski distribuirano, sa više od 73.000 upitanika koji su svoja vozila posedovali 90 dana. Potrebno nam je minimum 100 anketa za jedan model, da bi on bio ocenjen“, izjavio je Festekjian. „Mi ne donosimo sud u vezi sa odgovorima. Mi samo izveštavamo šta kažu kupci.“

To nas ponovo vraća do Forda, koji je prošle godine uveo dva nova modela u gamu – Fiestu i Explorer, a na Edgeu je izvršeno temeljno osveženje. Da li je Fordov pad na listi jednostavno ilustracija izreke „da se automobil ne kupuje u prvoj godini proizvodnje“, pre nego što se greške pokažu?

IQS brojke podržavaju ovu teoriju. Industrijski prosek je iznosio 107 problema na svakih 100 vozila u 2011., dok su novi i redizajnirani modeli zabeležili 122 problema, a preneseni iz prethodne godine i blago modifikovani tek 103.

Zaista, sudeći po Festekjianu, potpuno novi Ford Explorer je doživeo najveći IQS pad od svih vozila na tržištu.

J.D. Power ne otkriva konkretne kvarove na nekom individualnom modelu, ili modelima neke marke, ali Festekjian smatra da je Fordova situacija na listi prvenstveno posledica dizajnerskih problema a ne kvarova.

„Ford je pokušao da uradi previše toga za premalo vremena“, rekao je on.

„Plavi oval“ to ne poriče. Alan Hol (Alan Hall), portparol Forda, kaže da je kompanija bila svesna mnogih problema, pre nego što su IQS rezultati bili objavljeni. Bez obzira što sistemi poput prepoznavanja glasa savršeno funkcionišu, kupci nisu znali kako da ih koriste. Dovoljno je reći da umešanost čoveka pri upotrebi tog sistema iziskuje precizan vokabular i sintaksu. Iz tog razloga, Ford je omogućio odgovarajuću obuku kod dilera. Slična stvar je i sa MyFord Touchom, u vezi sa kojim je kreirano 30 edukativnih video klipova. To su problemi koji se ne rešavaju u proizvodnim postrojenjima.

Proizvođači unapređuju softver, i trude se da olakšaju upotrebu elektronskih uređaja, ali njihovo inkorporiranje u vozila neizbežno donosi ovu vrstu problema. Pogledajmo samo napredak „infotainment“ sistema u poslednjih 5 godina, i sve će nam biti jasno.

Festekjian je to dobro uvideo: „Kupci žele tehnologiju, ali kada se ona uvrsti i integriše u vozila, tendencija koja postoji je da se više problema registruje u IQS-u“.

Da ne mislite da su problemi isključivo vezani za elektroniku, treba spomenuti i drugi Fordov model – Fiestu. Ovaj automobil iz B segmenta ima dosta zabeleženih problema sa PowerShift automatskim menjačem s dvostrukom spojnicom. Malo je dokaza da postoje konkretni mehanički kvarovi, ali se kupci žale na kvalitet same promene stepena prenosa.

PowerShift transmisija nije tako „uglađena“ kao konvencionalni automatski menjač opremljen konverterom obrtnog momenta. Postavlja se pitanje, da li su žalbe kupaca podstaknute činjenicom da PowerShift prosto drugačije funkcioniše u odnosu na konvencionalne automatske menjače? „Ne mogu ulaziti u misli kupaca“, rekao je Festekjian na to.

Jasno je da kada su u pitanju tehnologija i elektronski sistemi, odgovarajuća obuka može biti rešenje. Isto može da se kaže i za neke odlike vozila na koje novopečeni kupci nisu naviknuti, posebno kada su u pitanju oni koji su promenili marku.

BMW je, primera radi, na novim modelima promenio lokaciju tempomata sa tradicionalne ručice na dugmiće na upravljaču. Taj potez je direktna posledica prigovora kupaca zabeleženih u IQS-u, mada je sasvim jasno da je ručica mnogo bolje rešenje, jer je lakša za upotrebu i ne odvlači pažnju.

Porsche se takođe mučio sa izborom kočionih pločica zbog IQS-a. Pločice koje su se pokazale najboljim kada je u pitanju otpornost na slabljenje frikcije i kočenje na mokrom, u isto vreme su prljale naplatke generišući prašinu, što je bio prigovor zabeležen u IQS-u.

Tu dolazi do malog paradoksa, jer su istovremeno mnogi vlasnici Porschea upravo hvalili kočnice u J.D. Powerovoj Automotive Performance, Execution and Layout (APEAL) studiji koja je kreirana da zabeleži „dobre stvari“ kod vozila. Postoji deo IQS upitnika koji se odnosi na nju, tako da se podaci dobijaju iz iste populacije anketiranih.

Ono što je nelogično je da rezultati APEAL studije ne igraju ulogu koju igra IQS, tako da će apsurdno beleženje „problema“ nastaviti da utiče na buduće proizvode. Kada bi se većina problema koje beleži IQS odnosila na kvarove, analiza bi zaista bila lokomotiva koja vodi u bolji i kvalitetniji automobilski svet. Međutim, razlika između broja stvarnih kvarova i „dizajnerskih“ problema se smanjuje, i gotovo da je nije bilo u 2011. Čini se da razmaženost američkih kupaca automobila vodi u mediokritetske vode, gde će četvorotočkaši u budućnosti u potpunosti izgubiti svoj identitet i razlikovaće se u meri u kojoj se danas razlikuju lap-topovi na primer.

J.D. Power otkriva samo intimne detalje proizvođačima u vezi sa IQS istraživanjem, i to onima koji plate za tu informaciju. To je model poslovanja koji kompanije primenjuje još od 1969. kada je Toyota postala njihov prvi klijent.

Rafi Festekjian iz J.D. Powera je ipak otkrio najčešće tri žalbe, bilo da se radi o manama vozila ili problemima sa dizajnom.

Mane
1) Šum vetra (vodeća primedba još od 1987
2) Buka ispod vozila (izvor može biti bilo šta)
3) Glasne kočnice (cviljenje i škripanje)

Problemi sa dizajnom
1) Hands-free komunikacioni system ne prepoznaje komande korisnika
2) Kontrole grejanja, ventilacije i klime nisu dobro locirane i teške su za upotrebu.
3) Ponašanje automatskog menjača i kvalitet promene stepena prenosa (menjači s dvostrukom spojnicom, češća promena kod malih motora I više stepena prenosa)

J.D.Power 2012 nova studija kvaliteta

Tekst Pavle Barta
Fotografije J.D.Power and Associates
5065
Postavljeno: 27.06.2012

Arhiva: Aktuelno

Rubrika: Aktuelno
Postavljeno: 07.11.2013

Plastika

Sve više i više automobilskih komponenti se izrađuje od plastike. Plastika omogućava da delovi budu lakši i oblikovani na mnogo različitih načina, pa se mogu postići raznovrsni oblici koji su pre bili mnogo komplikovaniji za izradu


Rubrika: Aktuelno
Postavljeno: 23.07.2013

Tržište SAD - Chevrolet Impala

Chevrolet Impala, zvezda koja ponovo sija


Rubrika: Aktuelno
Postavljeno: 19.07.2013

U pronalaženju pravog puta

Za 20 godina broj motora sa unutrašnjim sagorevanjem će porasti i biće vodeća vrsta pogona motornih vozila, međutim ne treba zaboraviti da i hibridni pogoni sadrže motore SUS


Tržište SAD - Lincoln

04.06.2013

Novi propisi

03.03.2013

J.D. Power

27.06.2012

Parking Servis

23.02.2012

Fiat

30.01.2012

Tehnički pregled

19.01.2012

Parking servis Novi Sad

09.09.2011

Predlog registracije novih vozila

26.08.2011

Broj vozila u Srbiji

15.07.2011

Prva pomoć Tekst sa video prilogom!

05.04.2011

Cene goriva u Srbiji

11.02.2011

Lizing

31.01.2011

Novi ZOBS - Pravilnik

15.09.2010

Hands-free uređaji

15.03.2010

Prodaja automobila u Srbiji 2009

18.01.2010

Serbia 2009 Car Sales

18.01.2010

Oprema u automobilu

16.01.2010

Novi ZOBS

09.12.2009

Tehnički pregledi

10.11.2009

Opel i Magna

26.10.2009

Preregistracija vozila

11.09.2009

Uspon i pad GM-a

03.08.2009

Cene goriva u Srbiji

24.07.2009

Fiat i Chrysler

15.06.2009

Tržište u Evropi

10.06.2009

Oglašavanje u vreme krize

13.05.2009

Crnogorske tablice i ZOBS

05.05.2009

Nove registarske oznake

05.02.2009

VW vs Porsche

13.01.2009

Takse pri registraciji

08.01.2009

Novi ZOBS i auto škole

06.01.2009

Toyota Srbija

26.12.2008

Kriza u SAD

11.12.2008

Policijski presretači na srpskim putevima

25.11.2008

Kretanje cena goriva na tržištu Srbije

15.10.2008

Smanjenje carina

08.10.2008

Analiza isplativosti različitih pogonskih goriva

12.09.2008

Poskupljenje goriva

16.07.2008

Domaća automobilska industrija

11.06.2008

Premium gorivo

12.05.2008

Bio gorivo

11.04.2008

Jeftina vozila

19.03.2008

Exxon Mobil

13.03.2008

Krađa vozila

21.02.2008

Tata Nano

12.02.2008

Plate vodećih ljudi

15.01.2008

Krađa vozila

11.01.2008

Flavio Briatore

07.01.2008

Porodica Quandt

31.12.2007

Izložba fotografija

15.12.2007

Max Mosley u Beogradu

27.11.2007

Chrysler

07.09.2007

Spasavanje Chryslera

13.06.2007

Kupovina polovnog vozila

26.04.2007

David Richards kupio Aston Martin

12.04.2007

Carlos Ghosn

15.03.2007

GM

30.01.2007

Kriza u Fordu

05.01.2007

Ford i Chrysler u krizi

08.12.2006

deda
28.6.2012 08:01
4
7

Nista im neverujem

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: