Izduvni gasovi

Značaj zaštite životne sredine je od primarnog značaja za zdravlje stanovništva, a Vrele Gume su kao medij to prepoznale i pokrenule Eco Friendly kampanju u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. U redovima koji slede se možete upoznati sa tim “nevidljivim neprijateljima”, saznati nešto više o borbi protiv zagađenja, kao i o tome šta se u svetu radi na suzbijanju emisije gasova “staklene bašte”.

5 zagađivača iz auspuha
Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O). U direktnom kontaktu CO2 nije škodljiv, ali ima negativnu ulogu u očuvanju životne sredine. Spada u gasove koji čine efekat staklene bašte i tako utiče na globalno zagrevanje. Usled nepotpunog sagorevanja u motorima, zaostaju kapljice goriva i ulja, i javljaju se štetni gasovi kao što su ugljen monoksid (CO), ugljovodonici (CH), i oksidi azota (NOx). Oksidacijom ugljen-monoksida i ugljovodonika sa azotom, koji se takođe nalazi u izduvnim gasovima motora, nastaju oksidi azota.

Pri ispitivanju sastava izduvnog gasa analizatorima se meri sadržaj sledećih gasova:
[CO2] - ugljen-dioksid
[CO] - ugljen-monoksid
[HC] - ugljovodonici
[O2] - kiseonik
[NOx]- oksidi azota

Analiza pet nabrojenih izduvnih gasova (merenje njihovog zapreminskog udela u ukupnoj zapremini izduvnog gasa), merenje nekih parametara rada motora (temperature ulja i brzine obrtanja motora- broja obrtaja motora), dovoljni su za procenu optimalnosti sagorevanja.

Ugljen-monoksid (CO) je gas bez boje i mirisa, ali je vrlo otrovan. Smanjuje sposobnost prenošenja kiseonika u krvi, pa prisustvo relativno male koncentracije CO izaziva gubitak svesti, trovanje i smrt nakon nekog vremena. Ovom gasu se posvećuje najveća pažnja i njegova koncentracija iznad dopuštenih granica direktni je razlog neprolaska vozila na EKO testu.

Štetno dejstvo azotovih oksida vezuje se za smanjenje vidljivosti, stvaranje fotohemijskog smoga, razaranja ozona u višim slojevima atmosfere, stvaranje štetnog ozona u nižim slojevima atmosfere, kao i stvaranje kiselih kiša.

Pojedini ugljovodonici mogu biti kancerogeni, utiču i na smanjenje debljine ozonskog omotača.

Kako se redukuje emisija štetnih materija
Jedan od načina smanjenja emisije štetnih gasova je uvođenje dodatnog prostora da se izvrši oksidacija, odnosno uvođenje katalizatora. Od uvođenja EURO 2 emisionih standarda sredinom 1990-ih, oksidacioni katalizator je postao standard za proizvedene automobile u Evropi. Evro IV klasa se zahteva od januara 2005. godine. Danas najbolji motori su motori klase V koji se prodaju u 2011.godini. Izduvni gasovi dizel motora sadže kiseonik koji u prisustvu katalizatora: platine (Pt), paladijuma (Pd) i rodijuma (Rh) na saću od keramičkom materijala, reaguje na povišenoj temperaturi sa ugljen-monokisidom, ugljovodonicima i česticama iz izduvnih gasova i oksiduje ih. Oko 30% čestica izduvnih gasova iz dizel motora su, ustvari, kapljice goriva i ulja. Oksidacioni dizel katalizator ukloni oko 80-90% ovih kapljičastih čestica. Oksidacija zahvati i deo čvrstih čestica, ali ne sve.

Dobar deo čvrstih čestica ova vrsta katalizatora ne može da ukloni. Prosečna efikasnost ovakvih katalizatora ne prelazi 50%. Da bi se povećao procenat efikasnosti dizel katalizatora dizel oksidacionom katalizatoru se dodaje još i dizel filter koji na povišenim temperaturama (oko 300 C) sagorevaju većinu suspendovanih čestica (PM-particulate matter) koje se emituju iz dizel motora. Ovi filtri se regenerišu tako što se u njih ubrizga nešto goriva koje tada potpomaže sagorevanje viška čestica (PM) nagomilanih u filtru. Efikasnost ovakvih katalizatora dostiže 90%. Uklanjanje NOx iz otpadnih gasova dizel motora radi se pomoću uree selektivnom katalitičkom reakcijom (SCR). Efikasnost uklanjanja je od 75% do 90%. U izduvni sistem, posle dizel katalizatora i filtera u vrele otpadne gasove (do 550 C) ubrizgava se vodeni rastvor uree (30-35% rastvor).

Na putevima Srbije godišnje emitovano 210 t olova
Problem sa uništavanjem auto katalizatora kod benzina, na prvom mestu potiče od olova. Olovni benzin truje platinu i rodijum koji imaju katalitičke sposobnosti, a time katalizator postepeno prestaje da radi i tada automobil emituje velike količine zagađivača. Konačno u Srbiji je prekinuta proizvodnja olovnog benzina avgusta 2010. godine. Sa druge strane olovo je veoma toksično! Na putevima Srbije godišnje ostane oko 210 t fino dispergovanog olova! Vrednost od 10 µg/dl Pb u krvi izaziva hipertenziju kod odraslih osoba ili smanjenje inteligencije kod dece, a ta vrednost je moguća i kod nas.

Institut za javno zdravlje Vojvodine vrši kontrolu kvaliteta vazduha. Na njihovom sajtu www.izjzv.org.rs, građani Novog Sada mogu se informisati o izmerenim koncentracijama štetnih gasova, negativnim uticajima na zdravlje i merama prevencije. U Novom Sadu postoje dve merne stanice MZ Šangaj, koja se nalazi na adresi Školska bb, i MZ „ Sonja Marinković “ , Kej žrtava racije 4. Republički hidrometeorološki zavod Srbije od 1992. god. prati zagađenje vazduha u Novom Sadu, sa postavljenom mernom stanicom u Rimskim Šančevima. www.hidmet.gov.rs

Srbija i svet na putu smanjenja emisije gasova staklene bašte
Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled čega nastaje efekat staklene bašte (od svih gasova CO2 ima učinak od 64 %), zahtevale su akciju zemalja na međunarodnom nivou budući da se emitovani gasovi šire po celoj atmosferi, ali i zbog činjenice što je kontrola emisije gasova skup poduhvat, te je zajednička akcija na međunarodnom nivou mnogo ekonomičnija. Prvi korak bio je usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Ovom konvencijom je utvrđen sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte, dok je rešavanje pitanja načina ograničavanja emisije tih gasova odloženo za neki budući trenutak.

Usledio je Kjoto protokol, koji je usvojen na trećoj Konferenciji Članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, koja je održana u decembru 1997. godine u Kjotu, u Japanu. Protokol je tek 16.02.2005. god. stupio na snagu. Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 144 zemalja, uključujući i EU. Okvirnu konvenciju UN o promeni klime ratifikovala je naša zemlja ( Međunarodni ugovori 2/97). Sledeći korak bi bio ratifikovanje Kjoto protokola uz ovu konvenciju što je urađeno 2007. god. Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. god., i to u periodu od 2008. do 2012.god. Za zemlje u razvoju, gde se ubraja i naša zemlja Protokol nije predvideo nove obaveze u odnosu na one predviđene Konvencijom, što znači da nemamo obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisije gasova staklene bašte.Odredbama Kjoto protokola datim u članovima 6, 12 i 17 predviđeno je uvođenje mehanizama trgovine emisijama, čime je omogućen izvestan stepen fleksibilnosti za industrijske zemlje i zemlje u tranziciji u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih obaveza koje se odnose na kvantifikovano smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kako bi se zemljama članicama Kjoto protokola olakšalo prihvatanje odredaba sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD (najveći proizvođač gasova staklene bašte - emisija gasova se čak povećala za 15% od vrednosti izmerenih u 1990 godini) da mu pristupi, protokol dozvoljava korišćenje mehanizma trgovine emisijama - trgovina emisijama CO2. Prema sporazumu, nacije koje emituju manje gasova staklene bašte od predviđene kvote mogu da prodaju emisione kredite zemljama većim zagađivačima. Srbija ima rezervi u emisiji gasovima staklene bašte koje do sada nije prodavala ni jednoj razvijenoj zemlji.