Istorijat

Ko je zapravo izumeo automobil?

Nije nego

Zvanična istorija kao izumitelje automobila navodi Karla Benza i Gottlieba Daimlera. Ali šta ako Vam kažemo da je stvaranju ove široko prihvaćene istine zapravo kumovao Adolf Hitler?


Nicolas-Joseph Cugnot
Prva saobraćajka na svetu 1771.

Rani radovi
Da bi odredili ko zaslužuje da ponese titulu oca automobilizma, moramo prvo definisati šta je to automobil. Listu potencijanih kandidata značajno bi suzili ako prihvatimo definiciju da je to vozilo sa četiri točka namanjeno prevozu ljudi koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

To možda ne bi bilo fer prema pionirima električnih automobila, koji su trenutno na pragu renesanse. Ipak, treba imati na umu da su uz automobile na parni pogon, električni automobili predstavljali čest prizor u ta pionirska vremena.

Ako prihvatimo gore pomenuto „labavije“ tumačenje definicije automobila, onda je pionir automobiske industrije bio francuski konstruktor Nicolas-Joseph Cugnot. On je 1770. konstruisao vozilo sa parnom mašinom i glomalnim kotlom napred. Vozilo je posedovalo tri točka sa pogonom na prednjem točku, preko komplikovanog sklopa zupčanika. Ovo 2.5 tone teško čudo moglo je da preveze 4 osobe i bilo je zamišljno za vuču topova. Autonomija kretanja mu je bila 7 do 8 kilometara, uz predviđenu brzinu od oko 5 km/h. Međutim, nije sve to teklo lako i jednostavno. Puno se vremena gubilo zbog činjenice da je kotao morao iznova da se potpaljuje svakih 15 minuta. Takođe vrlo glomazan parni kotao je previše opterećivao prednji deo vozila, što je otežavalo upravljanje. Naredne 1771. godine zvanično je zabeležena i prva “automobilska” nezgoda kada je se ovaj trotočkaš zakucao zid kasarne.

Replika Cugnot-ovog vozila
Pogonski mehanizam Cugnot-ovog vozila

Konstruktor Cugnot je postao prvi penzioner automobilske industrije pošto mu je francuski kralj Luj XV dodelio državnu penziju



Vozovi bez šina
Rane automobile su često nazivali “kočijama bez konja”, a prvih decenija 19. veka izgleda da je svaki konstruktor koji je imao mogućnosti da se dočepa manje parne mašine pokušavao da je upravo nju iskombinuje sa nekom vrstom ex -zaprežnog vozila na četiri točka. Ko je tu bio prvi nemoguće je pouzdano odrediti između ostalog i zbog činjenice da su vesti putavale sporo a patenti, iako deljeni šakom i kapom, bili odobravani birokratskom “puževom” brzinom. Ipak, da u ovom kontekstu budu pomenuti zaslužuju britanci Richard Trevithick i Oliver Evans . Ne sme se zaboraviti ni činjenica da su do postavljanja šina, redovne linije u između gradova u Škotskoj oko 1830-te održavale “kočije” na parni pogon.

Ko je sve izumeo motor sa unutrašnjim sagorevanjem ?
Odgovor glasi: mnogo njih.

     

Parne kočije

 
Siegfried Marcus

Desetine inženjera je tokom 19 veka gotovo istovremeno patentiralo neku varijntu SUS motora



Ipak, motor sa unutrašnjim sagorevanjem u današnjem smislu kreirao je Carl Benz, tokom 1870-tih godina ređajući u nizu patente za regulaciju brzine, paljenje preko svećica uz uporebu akumulatora, a priznati su mu patenti za izum svećica, karburatora, kvačila, menjača i hladnjaka.

O Patent Wagenu, koji je 1886. izradio u saradniji sa Gottliebom Daimlerom, zna se praktično sve. Ono što baca senku na utemeljivače automobila je jedan interesantan slučaj koji datira iz doba nacionalsocijalističke Nemačke.

Slučaj Siegfrieda Marcusa
Talentrovani inženjer jevrejskog porekla Siegfried Marcus, naselio se u Beču polovinom 19 veka. Kao vrlo svestran pronalazač, patenitirao je električni detonator za paljenje dinamita, relejna pojačanja na telegrafskim vezama, kao u uređaj za mešanje vazduha i goriva. Marcus je uneo revoluciju u ratovanje na moru izumevši električni sistem za aktivirenje brodskih topova. Zahvljujući njegovom izumu svi topovi jednog broda mogli su da pucaju istobremeno ili po nekoj unaprd zadatoj šemi paljenja. Takođe to je olakšalo komadovanje jer su topovi mogli da se aktiviraju centralno sa brodskog komandnog mosta.

Siegfried Marcus odmah treba reći, nikada nije ni posedovao patentna prava za automobil jer jednostavno nikada nije uložio patentni zahtev.

Replika u muzeju Siegfrieda Marcusa
Marcusov automobil iz 1864-1870

Prema nekim izvorima, Marcus je svoje prvo vozilo sa SUS motorom i četiri točka napravio je još 1864. ili najverovatnije 1870. Problem sa ovim vozilom bio je je taj što da bi se stavilo u pogon prednji točkovi morali su da se odignu i zavrte jer očigledno nije posedovao usavršen sistem kvačila.

Siegfriedu Marcusu je 1883. zvanično odobren patent za sistem paljenja svećice na niskoj voltaži

Automobil izložen u Tehničkom muzeju u Beču, poznat kao „Protoptip 2“, je po mnogim izvorima nastao 1888. -1889, znači dve ili tri godine nakon automobila Daimlera i Benza.

Ali šta ako je model „Prototip 1“, iz 1875. zapravo postojao kako tvrdi „Američko udruženje mehaničkih inženjera“?



U odbranu ideje da su Daimler i Benz izumitelji automobila, 1938. uključio se i londonski „The Times“ čiji novinar Jonn Nixon zastupa tvrdnju da je Marcusov automobil bio samo eksperimentlane prirode, pa zato i nije tražio patent, a da su dvojica Nemaca u startu konstruisali vozilo namenjeno proizvodnji.

Takođe školjka Markusovog vozila ima neobično velik procenat drveta za jedan automobil. Ipak za razliku od MB „Patent Wagena“, Markusov automobil je posedovao četiri točka i preteču današnjeg volana.

Celoj priči, intrigantan ton daje sledeća činjenica. Marcus je nedvosmisleno taj koji se prvobitno našao u nemačkim enciklopedijama kao izumitelj automobila.

U periodu od 1936. do 1938. po nalogu Nemačkog Ministarstva propagande, Marcus biva izbrisan iz svih enciklopedija i zamenjen Gottliebom i Daimlerom.

Patent Wagen 1886.
Pismo Daimler Benza Ministarsvu

Ali to nije sve, nakon „anšlusa“, nacistička vlast u Austriji sistematski zatire i uništava sve spise i baštinu vezanu za Siegfrieda Marcusa.

Dopis kojim Ministarstvo propagande traži izuzimanje Marcusa iz enciklopedijske građe objavljen je nedavno i o njemu ima vrlo malo saznanja. Na svetlo dana došao je takođe i zvaničan dokument kojim kompanija Daimler-Benz moli od ministarsva propagande svoj primerk ovog rešenja!

Prototip 2 na komemorativnoj vožnji u Beču 1950.

Uverite se sami
I na kraju, ko ne veruje onome što piše, u gotovo sve rečeno može da se uveri i svojim očima. Potpuno funkcionalna replika Cugnot-ovog parnog trotočkaša izložena je 2010. na Sajmu automobila u Parizu, a danas se nalazi u muzeju u njegovom rodnom mestu.

Pattent Wagen Daimlera i Benza, izložen je u Mercedesovom muzeju u Unterturkheimu, a na sajmovima i promocijama imate priliku da se provozate u nekoj od replika.

Nekim čudom sačuvan „Prototip 2“ Siegrifrida Marcusa, možete videti u Tehničkom Muzeju u Beču. Replika, koja se ponekad vozi je izložena u Muzeju Sigfrida Markusa u mestu Stockerau nadomak Beča.

Tajne zapravo nema, sve je stvar tumačenja varljivih istorijskih činjenica.

Gottlieb Daimler i Carl Benz
Tekst: Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele Gume Arhiva, TMA, Siegfried Marcus Automobile Museum
3511
Postavljeno: 20.02.2018

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 19.07.2018

Automobili šezdesetih

Šezdesete godine prošlog veka. Decenija koju su obeležili „seks, droga i rokenrol“, decenija u kojoj su otpočele mnogobrojne radikalne političke, društvene i kulturne promene na celoj planeti. Ujedno i decenija u kojoj su nastali automobili (inženjerska čuda na četiri točka) o kojima se i dan danas govori sa velikim poštovanjem. U tekstu koji sledi smo odabrali deset automobila koji su po našem mišljenju obeležili taj period.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.07.2018

Poljski prototipovi automobila

Ne postoji društveno uređenje u kome je potreba za luksuzom tako izražena kao što je to socijalizam. Upravo ta dijeta radnika, seljaka i poštene inteligencije, od svega što je udobno ili estetski prihvatljivo rezultirala je velikom inovativnošću na planu kreiranja istog. Želja za „boljim sutra - odmah“ motivisala je tvorce ovih sedam prototipova automobila. Na kraju krajeva, zašto radnik brodogradilišta u Gdanjsku ne bi imao pravo da vozi Ferrari ili barem nešto nalik


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.02.2018

Ko je zapravo izumeo automobil?

Zvanična istorija kao izumitelje automobila navodi Karla Benza i Gottlieba Daimlera. Ali šta ako Vam kažemo da je stvaranju ove široko prihvaćene istine zapravo kumovao Adolf Hitler?


Honda

20.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

16.11.2017

Ferdinand Porše

14.06.2017

Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

херцего&
20.2.2018 09:17
8
1

Занимљив текст који баца сијену на оно што смо имали прилику да читамо о настанку првог аутомобила. У сваком случају ваља све сагледати из више углова, а ваљда истрија зна праву истину.

Enzo
20.2.2018 10:13
11
1

U Francuskoj je Amédée Bollée pravio serijski parne kočije/ autobuse kako da ih nazovem, koje su čak imale redovne međugradske linije.

la Mancelle iz 1878 je imao i diferencijal i menjač (8 godina pre Merca)

La Rapide je mogao preko 60 km/h ranih 1880-ih

Inače prvi sa elektronskim paljenjem za koji sam ja čuo, Isaac de Rivaz, 1807-1813, nije štamparska greška

BB
20.2.2018 12:43
24
0

Zvanična istorija često nema veze sa stvarnošću. To se dokazuje i ovdje. Najjači je njemački marketing (ovaj članak je dokaz). Ako nešto ode na francuzu iliitalijanu onda su to krševi i kante a ako to isto crkne na nemackom autu, pa mora nekad da se pokvari...


Милан.Ј.
20.2.2018 14:02
21
0

Још малкице едукације:
Знате ли ко је измислио зупчаник?
Кажу, један Швајцарац.
А знате ли ко је измислио јодловање?
Исти тај Швајцарац, када је заглавио прст између два зупчаника.

don
20.2.2018 15:48
13
2

Bas tako BB, stvar propagande.Onaj koji danas kontrolira medije, kontrolira i mijenje, mase. Kako je moguce da jedan crnook, crnokos, nizak covjek, sumnjive seksualne orjentacije bude vodja Visokih, plavokosih, plavookih a da niko ne kaze,hej, pa tebe prvog treba koknut, nit si nas nit si plav nit si plavook niti ganjas zene?

Petar Petrovic
22.2.2018 17:22
8
0

Tokom 19. veka je napravljeno mnogo razlicitih modela automobila na parni i elektricni pogon pre Bencovog. Izgleda i nekoliko modela na SUS motor. Ali, Benc je osnovao firmu koja je ubrzo postala velika i koja je ulagala u sopstveni marketing, a na to se nadovezala i nemacka drzavna propaganda.

mivec
25.2.2018 14:54
5
2

Definicija: "vozilo sa četiri točka namanjeno prevozu ljudi koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem", je apsolutno netačna.
A koliko tačno se piše istorija, imamo prilike da vidimo danas prema događajima kojima smo savremenici, odnosno ako uzmemo da se uvek pisala onako kako se danas formira i piše, onda je istorija kao nauka vrlo relativna.

Enzo
26.2.2018 10:51
5
1

Za mene je automobil sprava koja moze da nosi sebe i teret po realnom terenu smislenom brzinom (bar 5 kph, kao pešak) smisleni broj kilometara (bar 20, kao konj).

I enciklopedijski prvi automobil, Kinjoova kola, se savršeno uklapaju. Danas postoji pur-sang replika koja radi, tako da nema dileme koji je automobil bio prvi:

http://www.lefardierdecugnot.fr/Prototype.htm


LANCIA
01.3.2018 11:05
3
2

Kako ko je izumeo? Zna se nas veliki vodja.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: