Innsbruck

Tirol se nalazi na zapadu Austrije... A mi smo se, sredinom februara, obreli u Innsbrucku, glavnom gradu ove pokrajine, svetski poznatom univerzitetskom centru, gradu gde su već dva puta održane Zimske olimpijske igre (1964. i 1976. godine) i gde će sledeće godine biti održane Zimske olimpijske igre mladih. Smešten u dolini reke Inn, grad je ime i dobio po toj reci, dok deo imena grada "bruck" dolazi od nemačke reči brücke (most), tako da Innsbruck zapravo znači "most preko Inna".

Fascinantna priroda Tirola
Od samog Innsbrucka nismo mnogo videli, jednostavno, nije bilo dovoljno vremena. Osim aerodroma, videli smo samo neke delove grada kroz koje smo prošli automobilom, a razlog našeg boravka u Tirolu bila je prezentacija redizajniranog Chevroletovog modela Chevrolet Captiva.

Već pri sletanju na aerodrom, fascinirala priroda, odnosno planine prekrivene snegom u višim delovima, koje sa svih strana okružuju Innsbruck. Put nas je od Innsbrucka vodio kroz predivne planinske krajeve prema mestašcu pod imenom Längenfeld, gde se nalazi sjajna alpska banja "Aqua dome", u kojoj smo bili smešteni.

Prvi utisak nas je prosto očarao, čim smo napustili Innsbruck i izašli na auto-put, pred nama je "pucao" pogled od kojeg zastaje dah - kuda god da pogledate, na koju god stranu da se okrenete, videćete planine pokrivene snegom. Daleko, daleko u dubini slike koju posmatrate dok se vozite auto-putem, vidite kraj planina, ali je to tako daleko, da imate utisak da planine idu u beskraj.

"Selo moje lepše od Pariza"
Na auto-putu se, srećom, nismo mnogo zadržavali (iako ne bi imali ništa protiv i da je bilo suprotno - put je savršen, bez i jedne "karakteristike" po kojoj su, recimo, poznati putevi u Srbiji) jer nas je itinerer vodio pravo u planine. Kada je počela naša vožnja po krivudavom putu kroz planine, tek tada smo stekli pravi utisak o lepoti Tirola. Oko nas planine, ispred nas put koji je u savršenom stanju (tokom skoro 100 kilometara vožnje do Längenfelda, nismo primetili niti jednu jedinu rupu, niti neravninu na asfaltu - ravan kao ogledalo, perfektno obeležen), sa obe strane puta mnogo livada koje kao da je neko "iz jednog poteza" pokosio na istu visinu trave.

Kada se realno pogleda, put nas je zapravo vodio kroz mestašca koja bi se slobodno mogla nazvati selima, ali daleko od onih na kakva smo navikli kod nas - sve je toliko čisto i uredno, građeno sa smislom i redom, prosto ne može da vas ne oduševi. Na ulasku u svako mesto, brzina je ograničena na 50 km/h, i apsolutno svi poštuju ograničenje. Međutim, čim se mesto napusti, bez obzira na okolne kuće, ograničenje brzine podiže se na 80 km/h, što takođe svi poštuju.

Svako mesto ima crkvu sa veoma visokim krovom na tornju, svako mesto ima sportski centar, i naravno, nekoliko "gasthausa" i privatnih hoteličića, od kojih je teško izabrati najlepši.

Kako sabrati utiske
Kako smo se penjali ka većoj nadmorskoj visini, snega je bilo sve više, a time i skijaša i snow-bordera. Bio je radni dan, negde posle 15 časova, ali je na ulicama u mestima kroz koja smo prolazili, mnogo ljudi išlo sa skijama "pod miškom". Tu već ima i više snega, pa time i skijališta, koja su sva od reda, sjajno uređena.

O samoj alpskoj banji "Aqua dome" gde smo bili smešteni, mogao bi da se napiše poseban tekst, ali na žalost, nema mesta za tako nešto. Tamo smo sreli i čoveka koji nas je "kupio" za sva vremena svojom jedostavnošću, pristupačnošću i duhom - Roberta Huffa, WTCC vozača tima Chevrolet, koji je u našoj dvodnevnoj avanturi u Tirolu, došao kao "višnja na šlag"...

Na samom kraju, utisci o Tirolu!? Dovoljno je da kažemo: vratićemo se, sigurno!